среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39
ПОД ЛУПОМ: ИСТРАЖИВАЊЕ О ПОЛОЖАЈУ РОМА У СРБИЈИ

Немају папире, дакле не постоје

Вишемесечно анкетирање опет је потврдило да ова мањинска група тешко долази до посла и здравствене и социјалне заштите, често је жртва најгрубљих стереотипа и предрасуда, па и вербалних и физичких напада
Аутор: Александра Мијалковићпонедељак, 16.06.2014. у 08:00
Готово сваки пети Ром је неписмен, више од 60 одсто је без прихода, а 40 одсто простора у којима живе је тек нужни смештај без хигијенских услова

Пре неколико дана је „Таково осигурање” одбило захтев за исплату одштете породици Милета Николића, 26-годишњег Рома који је погинуо у саобраћајној несрећи, уз образложење да се „јавио неуобичајено велики број несрећа у којима је страдало много учесника ромске националности, а у возилу поменутог осигураника их је било чак седморо”. Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић је то оценила као јасан случај дискриминације – баш као и догађај који је недавно резултирао судским налогом да компанија „Најсфудс ресторани” из Београда, која управља ресторанима „Мекдоналдс” у Србији, плати 100.000 динара због дискриминације Рома.

А ево шта се збило 10. јула 2012. године у центру Новог Сада: Новосађанки Маји Рогић је обезбеђење „Мекдоналдса” забранило да у ресторан уведе троје деце ромске националности (од осам, седам и пет година). У одбрани поступка својих радника, компанија је навела да ту стално имају проблеме са ромском децом, која, „потпуно запуштена”, улазе да просе, повремено гостима просипају пиће, гурају, ударају и нападају другу децу, често пљују, псују...

Да ли је такво понашање разлог што су Роми „највише дискриминисана друштвена група у Србији” (како тврди Невена Петрушић)? Да ли су зато Роми често жртве не само најгрубљих стереотипа и предрасуда него и вербалних и физичких напада, у школама, на улици, па чак и тамо где очекују помоћ и заштиту – у полицијским станицама? Да ли се наши земљаци који припадају ромској националној мањини зато осећају мање безбедно и пожељно у Србији, као грађани другог реда?

Без стана, без докумената

Одговоре на ова питања даје управо завршено истраживање које је, у оквиру пројекта „Рањиве групе и реформа сектора безбедности: Ромкиње и Роми и сектор безбедности у Србији” спровео у Врању, Бујановцу, Нишу, Крагујевцу, Суботици и Земун пољу београдски Центар за истраживање јавних политика, уз подршку Одељења за демократизацију мисије ОЕБС-а у Србији и Шведске агенције за међународну развојну сарадњу.

– Истраживањем смо настојали да друштвену искљученост ромске мањине сагледамо и кроз начин на који њени припадници виде своју безбедност у Србији – каже за „Магазин” Светлана Ђурђевић Лукић, руководилац пројекта и председница центра.

Као кључну претњу по безбедност ромске популације испитаници наводе неповољан социо-економски положај: незапосленост и тешкоће у остваривању права на запошљавање, здравствену и социјалну заштиту, али и непоседовању личних документа, што нарочито мучи расељена лица, наводе ауторке истраживања Јелена Радоман и Марина Тадић. Додуше, неки Роми су „правно невидљиви” јер нису никад уписани у матичну књигу рођених. Државна секретарка Министарства правде Гордана Стаменић најављује план да се то уради до краја наредне године.

– Непоседовање личних докумената води отежаном приступу личним правима, и могућности да, рецимо, полиција према њима оштро реагује на улици. Неки од анкетираних зато себе виде као деперсонализовану особу („Немаш папире – не постојиш”, каже Ром из Ниша), али и као негирање свог ранијег доприноса овој земљи („Два ратишта сам преживео, а немам никаква права!”, наводи једно интерно расељено лице из Крагујевца). Уз то их прате расистички говор службених лица, нељубазност, грубост... – указује Марина Тадић.

Анкетиране Роме, посебно оне из Земун поља и Крагујевца, погађа и изостанак реаговања надлежних у школама у случајевима физичких или вербалних напада на ромску децу. Неки од просветних радника чак коментарима о додатним бодовима којима се подстиче упис у средњу школу ученика ромске националности провоцирају непријатељски став других ученика.

– Учитељица из Ниша је рекла девојчици Ромкињи: „Значи ти си та Циганка која је добила додатне поене!”, што је као последицу имало угрожавање безбедности детета које је, након ове изјаве, било изложено мржњи и нападима других ђака. Родитељи опажају и да њихова деца добијају ниже оцене, с обзиром на то да наставници не очекују да би они могли да постигну боље резултате. Један наш саговорник из Крагујевца је ту неправду овако сажео: „Наша деца чине све што и српска деца, али се то гледа другим очима” – примећују ауторке.

Сваки пети неписмен

Истраживање је показало да своју безбедност другачије виде Роми који дужи низ година живе у одређеној средини и интерно расељена лица. За домицилне је карактеристичан висок степен интегрисаности у друштво, док се расељени осећају угрожено и изопштено. Дешава се да у истој локалној средини (Крагујевац) домицилни и интерно расељени Роми износе различите листе главних безбедносних претњи, при чему је за прве социо-економско збрињавање примарна брига, а за друге је то приступ личним документима.

Има средина у којима је ромска мањина изложена расистичким нападима и директним претњама по физички интегритет (Земун поље), али и места у којима је суживот ромске популације са већинским становништвом и другим националним и етничким групама вишедеценијска традиција која није подложна наглим променама (Врање, Суботица и Бујановац) упркос томе што и ту Ромкиње и Роми опажају да су изложени дискриминацији, али не тако израженој као у Земуну.

– Запазили смо и родне разлике у схватању безбедности. Ромкиње су превасходно забринуте за подизање и васпитавање деце, однос наставника према деци у школи и вршњачко насиље. Анкетирани мушкарци су првенствено указивали на застрашивање и искљученост Рома из политичког и друштвеног живота града – наводи Марина.

Ставови Ромкиња су у великој мери одраз њиховог традиционалног положаја, необразованости, малолетничких бракова, али и изложености дискриминацији по основу родне припадности у форми сексистичког говора.

Роми су група најчешће подвргнута принудним исељавањима, а посебно су угрожени они који се воде као интерно расељена лица са Косова и Метохије. Ромске породице које су добиле такозване социјалне станове на коришћење од градске управе Београда суочавају се са плаћањем дажбина и пореза чија висина превазилази њихове приходе.

Као сталну опасност Роми виде физичке нападе (опет пример Земун поља) и претње нападима којима су изложени, као и општу атмосферу страха и напетост изазвану застрашивањем и институционалном дискриминацијом услед које се Роми осећају као грађани другог реда, како примећује испитаник из Ниша. У Земуну су испитаници сведочили о организованим нападима на заједницу, док је у Врању и Нишу било спорадичних напада на појединце или претњи нападима на мање групе Рома, Ромкиња и њихове деце.

Утисак о томе да је полиција корумпирана и неефикасна служба изразит је тамо где има директних претњи по физичку безбедност ромске популације (Земун поље, Ниш, Крагујевац). Ово су истовремено и средине у којима Роми сматрају да полиција користи према њима прекомерну силу чак и приликом редовних патролних посета ромским насељима, или поводом пријаве случајева који не указују да је потребна интервенција ширег обима, попут пријаве породичног насиља или приватне забаве (Ниш, Крагујевац), наводи се у истраживању.

Роми у Нишу и Бујановцу признају да се плаше полиције: „Полиција нас не види као грађане”, примећује испитаник из Ниша. „Не туку више, али кажу: у то су циганска посла”, рекао је истраживачима Ром из Бујановца.

– По мишљењу испитаника, примери дискриминаторног поступања полиције огледају се и у неефикасној реакцији на позиве припадника ромске заједнице, а њихов је утисак да то не би био случај да су у питању припадници већинског народа. У Бујановцу су нам, на пример, рекли: „Полиција много касни када их зову Роми” и „Када их ми зовемо, ауто им никад не ради!” – наводи Марина Тадић, додајући да су учесници изнели и утисак да полиција поступа у складу са претпоставкама о кривици без доказа када су у питању Роми.

Због природе посла, полиција је више у контакту са локалним становништвом, па и ромском популацијом, а њен рад учесници фокус група виде на два начина: неутрално или негативно. Први опажају да полиција формално обавља своје дужности (рецимо изађе на терен, нотира прекршај или кривично дело, направи записник), али да се ту завршава њено ангажовање, што касније не доводи до решавања конкретног проблема. Други сматрају да је полиција оруђе већинског народа (што се чуло у Нишу), да је и сама извор криминалних радњи, да се понаша брутално, корумпирана је и неефикасна (Ниш, Крагујевац), чак тврде да изразито дискриминише припаднике ромске заједнице и користи изговоре када би требало да одговори на њихов позив (Ниш, Крагујевац, Бујановац, Врање).

Упркос томе што је унапређење положаја ромске мањине у Србији проглашено једним од приоритета државе у многим секторским политикама, и упркос утиску да је Ромима генерално боље у односу на раније године, они су и даље најмање равноправна друштвена група, оцењено је 7. априла 2014. на скупу поводом Светског дана Рома у Београду.

Чињенице то потврђују: мање од 30 одсто ромског радно способног становништва учествује на тржишту рада, а и када ради, зарађује углавном пола просечне плате у Србији. Тек 12 одсто Рома има средњошколско образовање, а готово сваки пети је неписмен. Више од 60 одсто Рома је без прихода (већином жена), док је 40 одсто простора у којима живе тек нужни смештај, попут „картонских насеља” и привремених објеката без хигијенских услова.

„Анкета о приходима и условима живота” из 2013. године показује да је стопа ризика од сиромаштва у Србији знатно израженија у односу на друге европске земље, а Роми су најугроженији део целокупне популације. Према подацима из 2008. године половина њих је имала потрошњу испод линије глади.

Отуда додатно горко звучи виц, можда смишљен управо после немилог догађаја у ресторану брзе хране с почетка текста: „Зашто је Ром обојио контејнер у црвену и жуту боју? Да његова деца поверују како се хране у Мекдоналдсу!”

-------------------------------------------------------------

Који је прави број?

У Европи живи између 10 и 12 милиона Рома, од чега трећина у земљама Западног Балкана и Турској. У попису становништва из 2011. године у Србији је регистровано 147.604 припадника ромске популације. Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић каже да је, према подацима локалних самоуправа, у 166 општина у Србији забележно 750 ромских насеља у којима се процењује да има око 255.000 Рома. А председник Националног савета Рома Витомир Михајловић сматра да у нашој земљи живи више од 600.000 припадника ове мањине и истиче да је ромска заједница најугроженија у Србији, уз хронично сиромаштво, велику незапосленост, предрасуде, стереотипе и дискриминацију, веома низак ниво образованости и алармантно здравствено стање.

-------------------------------------------------------------

Краћи живот, већа смртност деце

Лоши услови живота, низак стандард и одсуство здравствене неге доводе до тога да Роми живе 10 до 15 година краће од већинског становништва, показује званична статистика. Стопа смртности ромске одојчади и деце до пет година двоструко је већа у односу на просек у Србији, иако је смањена за половину у последњих осам година! Ромски ђаци рано напуштају школу, па са образовањем завршавају већ у 12. години.

-------------------------------------------------------------

Из касе ЕУ 100 милиона евра подршке

Европска унија је од 2007. до 2013. издвојила више од 100 милиона евра из својих претприступних фондова за подршку социјалном укључивању и интеграцији Рома у земљама у процесу приступања ЕУ. Роми се, управо због сиромаштва и дискриминације, често одлучују да траже азил у ЕУ, па је разумљива финансијска помоћ мерама којима ће се то предупредити.

Представници 20 локалних самоуправа 4. фебруара 2014. су се, иначе, и формално обавезали да подрже спровођење стратегије Владе Србије за побољшање положаја Рома у оквиру пројекта „Техничка подршка за инклузију”, који финансира ЕУ са 4,8 милиона евра, а спроводи мисија ОЕБС-а у Србији.


Коментари1
fdcef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirjana opresnik
Smatram da je verbalno nasilje gore od fizickog a kako sam i sama iskusila dosta uvreda posto sam bila izbeglica i morala kupiti drzavljnstvo , razumem zasto vecina Roma nema dokumente, istina je da bi i oni sami trebali vise uraditi za sebe ali drustvo koje u startu odbacuje sve strano i nepoznato ipak snosi vecu krivicu,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља