понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Амбасадор са бироа рада почасни гост мароканског краља

Аутор: Славка Бакрачевићсреда, 18.06.2014. у 15:00

Нови Пазар – Господине амбасадоре, Краљевина Мароко, њен краљ Мухамед Шести и марокански народ дугују вам велику захвалност за све што сте урадили на пољу дипломатије у време седмогодишњег амбасадоровања у нашој земљи.

Ваш програм и сарадња коју сте успоставили између Србије и Марока још дају одличне резултате, увек сте виђени као драг гост и пријатељ наше земље и нашег народа.

Ово је део писма које је марокански суверен упутио Мехмеду Бећовићу, позивајући га да део предстојећег месеца, рамазана, проведе у Рабату.

Бећовић је позив примио, каже, са поносом и горчином. Драго му је што у Мароку цене његов дипломатски учинак од 2002. до 2009. године. Али не може да пренебрегне утисак да у Србији његово знање и искуство никоме нису потребни.

Професор др Мехмед Бећовић пре дипломатских задужења био је предавач на Приштинском и Универзитету „Браћа Карић“. За амбасадора СР Југославије у Мароку отишао је на предлог Санџачке демократске партије Расима Љајића, уз све похвале на рачун свог познавања арапског језика, шеријата и ислама. У току седам година био је амбасадор СРЈ, па СЦГ и на крају Србије.

Односе наше земље и Марока оптерећивао је „случај“ Северне Сахаре, коју је још Брозова Југославија признала, а Мароко је сматра својом територијом.

Бећовић каже да је на решавање тог питања утрошио много енергије, али да му није жао, неспоразум је изглађен. Из Рабата се вратио са орденом који му је уручио марокански краљ.

– Када сам именован за амбасадора, робна размена наше земље и Марока била је свега 870.000 долара, а када сам опозван 2009. достигла је 20 милиона долара. Не мислим да је то искључиво моја заслуга, али сматрам да земље арапског света нуде велике могућности за економску сарадњу – каже Бећовић.

Дипломатију је, истиче, схватио као лобирање за своју земљу и сматра да би на том плану још много могао да пружи. Доказ је и то што га марокански краљ сваке године позива као личног госта у време светог месеца поста, када се организује велики број рамазанских академија и окупља мноштво његових пријатеља из владарских и највиших верских кругова арапских земаља.

Када је опозван са места амбасадора, Бећовић се вратио у Нови Пазар. Иако је раније био универзитетски професор, врата универзитетске заједнице су му била затворена. БК универзитет му је дао отказ јер се ангажовао око отварања одељења Факултета за исламске студије Исламске заједнице Србије, коју предводи реис Адем Зилкић.

Ни Љајићева СДП га више није видела као свој кадар. Бећовић сматра да је то „заслужио“ тиме што је као амбасадор више лобирао за Србију него за политичку странку која га је „делегирала“.

Бошњачким политичарима замерио се јер их је прозивао због изазивања подела у исламској заједници. Епилог: упркос највишем академском звању и дипломатском искуству, није му преостало ништа друго него да се пријави на евиденцију новопазарске Службе запошљавања.

Неколико година на бироу рада безуспешно је тражио запослење, па је и од тога одустао, схвативши да се до професионалног или дипломатског ангажмана обично стиже пречицама, које су њему стране.

Захвално тржиште северне Африке

За време док је Бећовић представљао Србију у Мароку, велике послове тамо су добијали „Хемофарм“, „Планум“ и друге грађевинске фирме. Наша земља, истиче, државама северне Африке може да понуди прехрамбене артикле, пре свега кондиторске, али и производе са халал сетрификатом, пољопривредне производе са ознаком здраве хране, минералну воду...

– У арапским земљама посла има за фирме из области грађевине, енергетике, фармације и дрвне индустрије – набраја Бећовић.


Коментари13
896c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar V.
Ovo je pravi primer kako se odnosimo prema zaslužnim gradjanima. Na žalost to je kod nas uobičajena stvar. Zato nam nema razvoja, jer najuspešniji kadrovi nikog ne interesuju. Važni su samo poslušnici i partijski drugovi koje treba obezbediti. Gospodinu Bećoviću sve čestitke na uspešnom radu i zastupanju naše zemlje u Maroku. Želim mu da se što pre zaposli i ostvari uspešnu karijeru.
Aleksandar Kadrić
Nema veze što gospodin Bećović poznaje jezik, religiju, kulturu, što je, službujući u ovoj državi, stekao ugled i lična prijateljstva. Imamo običaj da u diplomatiju šaljemo ljude koji ne samo da ne znaju jezik zemlje domaćina, već i neki od svetskih jezika jedva natucaju. Uz njih lepo pošaljemo i prevodioca!
Ненад Т.
Шта му вреди кад није докторирао на Мегатренду?
vox populi
Vratiti čovjeka u diplomatiju i prestati sa slanjem partijskih poslušnika na udomljavanje u ambasade. Ovo je tipičan primjer loše kadrovske politike MIP-a.
aleksandar s
a nama i dalje trebaju vize za maroko...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља