понедељак, 29.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:11

Блистави ум министра Стефановића

Аутор: Даница Поповићсреда, 18.06.2014. у 15:00

Ко год се заинтересовао за „аферу докторат“ српског министра полиције зна да постоје две укоричене верзије овог рада. Једну су наши британски академци прогласили плагијатом, док смо другу (како се испоставило, коначну верзију) могли да видимо само на ТВ екрану.

Многи су с правом размишљали – зашто је не дају на увид, пише ли то министар неку нову верзију, бришу ли оне силне плагијате, шта ли раде? Да би се на интернету коначно појавила финална верзија Стефановићевог доктората, све са печатом, сликом корица и – абстрактом (баш тако пише). И добро, сад, јесте то за јединицу из српског језика, али нисмо зато овде. Јавност треба да зна – шта је било са плагијатима?

Да скратим – плагијати су живи и здрави. Онај са стране 14 оног првог рада – опет је на страни 14. Мозаички плагијат са стране 35 сада је на страни 33, онај што је био на страни 48 сада је на страни 43, наредни се са стране 57 преместио на страну 51, и тако редом. Али – сви су ту. Што нико не оспорава.

Чак је и комисија Мегатренда која је оцењивала да ли се ради о плагијату поручила јавности: признајемо четири – од једанаест оптужби! Преосталих седам плагијата, како сами кажу, нису ни хтели да упоређују, мрзело их, ваљда. Но, почујмо шта кажу.

За прва три призната плагијата кажу следеће: „У питању су по једна реченица (у првом случају, две непотпуне реченице), дакле, укупно три реченице у раду од 223 стране. То све говори.“ Заиста, то све говори: два плус два је – три.

Али, добро. Чак и у овој минималној признатој варијанти, и сами потврђују да је у питању плагијат: „Дакле, било би коректније (sic!) да је др Стефановић у фусноти навео извор, али изостанак тог податка није плагијат, већ ситан технички пропуст.“ Који се зове – како? Плагијат!

Комисија исто констатује код четвртог признатог плагијата, где је министар комплетно преузео туђу анализу и статистичку грађу. Ево шта кажу: „Строго узев, било би, разуме се, боље (sic!) да је др Стефановић навео у фусноти који извор је консултовао.“ Тачно. Да је навео извор – не бисмо говорили о плагијату.
Што нас доводи до питања – знају ли ови из те комисије шта значи реч – плагијат? А знају. Сами кажу на страни 4 свога извештаја: „Укратко, плагијат постоји када неко, без навођења извора, дословце или уз мање измене преузме читаве реченице, пасус или чак и стране.“ Цареви, дакле. Ево вам дефиниција, признајемо крађу на четири места, али – то није плагијат!

Зашто није плагијат, кад сами признају да јесте? Е, па, није, каже комисија, зато што плагиране реченице „немају везе са суштином Дисертације“!!! Да није плагирао неки хороскоп, или текст о месечевим менама, размишљам... И још да додам, да јавност зна. Плагијата у овом раду има још много, најмање још тридесетак, али – колико пута неко треба да украде да би био оптужен за крађу?

Плагирао је министар и рад једног члана своје комисије, али оштећена професорка Ђорђевић то баш и не види: „Ја сам читала његов рад и уопште не сматрам да је он плагирао мој рад ’Приручник за укључивање грађана и цивилног друштва у процесе одлучивања’, већ је само парафразирао неке делове.“

На шта наши британски академци, који су све плагијате уредно забележили и објавили, радосно одговарају: „Драго нам је да је чланица комисије професорка Ђорђевић потврдила наш налаз да је министар Стефановић плагирао њен рад. Мозаички плагијат је управо то – парафразирање туђег текста без навођења ауторства.“

На крају, долазимо до професора Мијата Дамјановића, који отворено каже да је управо он, у својству члана комисије за одбрану доктората, Стефановићу наложио да раскоричи онај први докторат – да га дотера и допуни. Након чега је потписао да је министар „успешно одбранио докторску дисертацију“.

Одлично. Пошто је тако добро оценио овај докторат, позивам на ТВ дуел господина Дамјановића. Па да заједно са већ позваним министром Стефановићем објасни јавности како изгледа та мултипла мултиваријантна (sic!) регресиона анализа са стране 11 Стефановићевог доктората.

Замолићу их, јавно, да изведу све формуле из ове регресије. Две табле, исто питање – па изволите, господо, јавност чека. Пазите на матричну и векторску нотацију зависне варијабле, да се не погубите, добронамерно указујем.

Ево још питања у вези са допуњеним издањем ове античке драме. Сме ли неко у докторској дисертацији да се задовољи коришћењем аритметичке средине и статистичким техникама чије име кандидат не зна ни да преведе, па наводи да је у питању „Chi-square статистичка техника“?

Мада се ова „техника“ учи на првим часовима курса који се у стручном жаргону назива „Statistics for dummies“ (преведите ово сами, насмејаћете се, сигурно), чак и на том курсу има формула и расподела вероватноће! Па бих у ТВ дуелу инсистирала на Студентовој и хи-квадрат расподели и на опасностима од погрешне употребе података. Када то проуче, па погледају резултате којима се хвале – грдно ће се изненадити.

Два бисера остављам за крај. Први бисер: Срђан Вербић, са места министра просвете, осионо поручује Србији да је докторат министра унутрашњих послова испитала комисија Мегатренда, те је то за њега – „завршена прича”.

Хвала, министре просвете, пријатан дан Вам желим! А ми идемо на други бисер, који ћемо наћи баш у том извештају Мегатрендове комисије, где у закључку стоји да се не сме оспоравати Стефановићев докторат због малог броја цитата и фуснота – кад ни чувени математичар Џон Ф. Неш у свом докторату нема ниједну фусноту, a цитира само један рад.

А цео свет зна, нарочито након чувеног филма „Блистави ум“, да је Џон Неш докторирао на Принстону и касније постао нобеловац. У прилог извештаја Комисија ставља цео докторат Џона Неша...

Два блистава ума. Џон Ф. Неш – и Неша Стефановић. Дотакли смо дно.


Коментари129
6fe22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina Stevic
Bilo bi jako dobro da se, zbog dece koja su redovno i pošteno završila studije na Megatrendu ili na nekom drugom privatnom univerzitetu, sankcionišu plagijatori. Bilo bi odlično da opšta javnost uvaži činjenicu da se ogroman broj ljudi odškolovao na privantim fakultetima, da ponovim, pošteno. Najveći skandal još uvek nismo rešili, sećate se, Kragujevac, afera "Indeks".
cica pera
Dakle da rezimiramo: Ukratko, plagijat postoji kada neko, bez navođenja izvora, doslovce ili uz manje izmene preuzme čitave rečenice, pasus ili čak i strane.“ Carevi, dakle. Evo vam definicija, priznajemo krađu na četiri mesta, ali – to nije plagijat
ničim Izazvan
I sam sam doktrorirao na državnom univerzitetu. Po pravilima, besprekorno. Međutim, ozbiljno me sve ovo zabrinjava. Nije sporno da je Megatrend fakultet koji je devastirao visoko školstvo i s pravom oglašen kao mesto gde bogata deca kupuju diplome. Međutim, ovo teza da je plagijat kada u radu postoji neka istovetna, ili veoma slična rečenica, je veoma opasna. Jer, ne postoji u svetu, niti je moguće napisati rad bez neke slične rečenice. Svaki autor, godinama prikuplja građu, poistovećuje se sa autorima koje obrađuje, posle dužeg vremena ni sam ne zna da li je neka rečenica sasvim njegova ili ne. Ne postoji dakle rad u kojem se ne može naći nešto ovako. To nije plagijat; plagijat je kada neko plagira svoje hipoteze i dokazuje ih na način koji je neko već primenio. A ako krenemo ovako da šamaramo sada jedni drugima doktorate po političkoj liniji, neće nijedan u Srbiji ostati čitav, a ni u svetu. Zato, molim za malo ozbiljnosti. Takođe, radovi se ne mogu ispitivati retroaktivno.
Zoran Acimovic
Od '45. je Srbija zemlja laznih doktora nauka, po politickoj liniji. Megatrend je osnovan i negovan zbog toga. SNS nije postojala tada!
Darko M
Previse kriticki napisan clanak, ni trunke objektivnog razmisljanja. Vise stavlja sebe u prvi plan kako samo ona zna da uradi analize koje je navodila. Po meni tekst ima politicku konotaciju, a najmanje strucnu akademsku. Pomovise samu sebe u celom tekstu
Jovanka
Mislite zena koja je profesor (drzavnog) fakulteta smatra da vishe zna od doktoranda (privatnog) chiji je rad pod sumnjom zbog falsifikata? Pa stvarno nelogichno zar ne?!
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља