понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.06.2014. у 15:00 Чедомир Антић

О кривици за Први светски рат

Већ две године српска јавност је сведок гласне и упорне, нове ревизије тумачења историје узрока Првог светског рата. Велики број аутора као што су Кристофер Кларк, Маргарет Макмилан, Шон Мекмикин, представили су ново и широко прихваћено тумачење према коме се овај рат догодио као последица случајног низа несрећних и спонтаних догађаја. Време пре стотину година и садашње спајају само две чињенице: европска хармонија и ваневропска претња. Несумњиво, 1914. та претња била је Србија.

Досадашње реакције на ове, неким новим документима непоткрепљене тезе, углавном су занемариле чињеницу да су ове монографије у методолошком смислу прилично климаве и то баш кад је реч о Србији и Балкану. Наиме, нејасно је како нека земља може бити истовремено кључна за почетак светског рата,али и цивилизацијски, технолошки и политички инфериорна у односу на све своје суседе. Како Кларк може да заступа тезу о кривици Србије, а да претходно не анализира и побије бриљантне закључке великог српског истoричара Андреја Митровића и његовог дела „Продор на Балкан и Србија”... Чудно је да Маргарет Макмилан може да тврди да је Србија 1914. имала улогу какву је у нашем времену играо Иран, а да притом није приметила да је Сарајевски атентат (који су извели држављани Аустроугарске) једини атентат у иностранству који има некакве везе са Србијом.

Србија је била колатерална произвољност многих аутора – парија без заштите, са елитом која је делом корумпирана и углавном онемогућена да у глобалним медијима наступи у улози која јој није унапред задана. Та улога је јасна. Понеки Србин може бити позитивац – наравно уколико је згађен над својим народом или истовремено премлад и блесав – али је Србија вертикала вечитог зла.

О људској природи говори чињеница да су и Кларк и Макмиланова – кад су наши немоћни медији и скучена интелектуална јавност ипак успели да некако скрену међународну пажњу на, у најмању руку, чудан приступ који су имали само кад је реч о Србији – поново мењали и ублажавали своје ставове. Кларк је тврдио да никада Србију није окривио за избијање Првог светског рата (али је књигу о избијању рата започео Мајским превратом у Србији и тиме или представио Србију као узрок или показао игноранцију неспојиву са неким ко је продао 325.000 књига). Макмиланова је за рат оптужила Аустроугарску, Немачку и Русију.

Како год тумачили узроке Првог светског рата, ретки су научници пошли путем споменутог историчара Андреја Митровића и на основу познатих и објављених докумената дипломатија Аустроугарске и Немачке реконструисали или деконструисали тезу коју данас подупире 90 одсто школованих светских историчара који немају публицитет као Кларк или Макмиланова. Аустроугарска је пошто је скоро два века трпела само поразе и остала без поседа и превласти у Италији и немачким земљама, као једина сила без колонија, желела да почетком 20. века прошири свој утицај на Балкану. До 1907. покушавала је да Србију претвори у колонију. Управо је успон Србије после 1903. и неповољан развој односа међу великим силама довео до промене политике Аустроугарске – нова генерација њених политичара која је на власт ступила после 1907. желела је да освоји Србију. Царински рат, анексиона криза, балкански ратови били су и епизоде аустроугарских притисака на Србију у којима је Београд углавном попуштао... Тезе о претњи Србије падале су у воду на велеиздајничким процесима у самој Двојној монархији, али таква истина није битна савременим уметницима који су на мржњи према народу из кога су потекли створили масне каријере.

Конструкцију кривице Србије за Први светски рат најбоље показују досадашња спомињања Сарајевског атентата у британском парламенту. Посланик Мекмастер је 1915. питао шефа дипломатије да ли је влада знала за припреме Беча да 1913. нападне Србију. Министар му је одговорио да влада није знала оно што је 1915. постало познато. За маркиза Лотијана је 1935. Први светски рат био последица деловања војних команданата који су злоупотребили Сарајевски атентат који је био тек „инцидент”. Један посланик је 1973. био уверен да се атентат догодио у Србији. После пада Берлинског зида посланик Мензис Кембел сматрао је рат последицом „национализма који је крвава појава”. Усред рата у Босни маркиз Менкнеир тврдио је да је атентатор на Фрању Фердинанда Васо Чубриловић био претеча нациста и бољшевика, а да су прогони српска специјалност и пре јуна 1914. године. Коначно, 2000. посланик Марсден закључио је да Први светски рат не би ни избио да је Британија интервенисала против Србије и савезника у Балканском рату 1912. године.

Коментари16
db78f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srđan Smiljanić
Ja trenutno živim u Kamberi i baš juče sam gledao jednu emisiju o Australijancima u Prvom svetskom ratu. Jedan od lajt motiva je bio i početak rata. Voditelj koji pripoveda kroz celu emisiju rekao je doslovno da je ,,rat započeo kada je srpski terorista Gavrilo Princip, pucao u austrougarskog prestolonaslednika". Posle su razglabali o tome kako je u pitanju hitac koji je pobio 20 miliona ljudi, jer, kako su to predstavili, ne bi bilo rata da nije bilo principa. Ukratko, početak rata je predstavljen kroz izolovani fragment atentata u Sarajevu, bez ikakvog osvrta na kontekst tadašnjih međunarodnih odnosa i činjenicu da su velike sile bile uveliko spremne (neke manje neke više) da ga otpočnu. Ukratko, rekao bih da nema nikakve sumnje u to da je svaljivanje odgovornosti za Prvi svetski rat na Srbe, plod organizovane kampanje određenih zpadnih krugova.
Dr Ricinus
Nadam se da ce se do dvestote godisnjice Velikog rata konacno ustanoviti krivac ili krivci!
Матија Крстић
Неразумевање света у коме живимо се од стране професора представља као тежња завојевача да нам преузме,искриви или ревидира тековине славне историје.Ми смо већ поступно и институционално обавили ревизију Другог светског рата потом следи и Први. У недостатку знања да се гради модерно српско друштво, посеже се за неоспорним вредностима наше културе(Андрић) и затим се упреже у кола дневне политике,избора,измишљене борбе за Принципа,Младу Босну и слично.Одржава се тензија како само што није дошао неки Немац или Аустријанац да нам метне у уџбенике како је Принцип терориста и сличне трице.Пре неколико година обрукасмо се пред Русима,у последњи час шминкајући споменик ослободиоцима Београда,не знамо куда бисмо,сумњамо у свакога и спремни смо да зарад личне користи преваримо и најверније савезнике.Једноставно нама непријатељ не треба,ми то сами радимо много боље.
Djordje Marovic
U momentu kada nas je napala austrija te1914 mi smo bili finansiski dobro stojeca drzava i moralno dobro potkovani. Danas iako smo drzava 21milenijuma i imamo naprednu tehnologiju i svasta nesto, mi ne bi pobedili ni na kolubari. Toliko o drzavi Srbiji u 21 veku
goran s
Cela prica oko prvog rata ima za cilj da ideoloski potkuje danasnji prodor na istok. Nemacka je bez rata ostvarila ono sto nije mogla sa dva rata. Nemacki moto je ,ako smo sada dobri , znaci da smo dobro zeleli i pre sto godina ,samo drugi to nisu razumeli.Oni koji danas to nisu razumeli prosli su kao i onda,krvavo (mi,ukrainci). Austrija je tu (kao u ostalom i sve vreme posle Sadove) samo privezak . Rat je bese ,politika vodjena drugim sredstvima. A obrnuto?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља