четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Ловац на Фејсбук пред судом ЕУ

Макс Шремс, који је покренуо десетине тужби, тврди да ирски повереник за заштиту података не сме да испита везу друштвених мрежа и НСА
субота, 21.06.2014. у 21:57
Марк Шремс

Од највишег суда ЕУ, који је прошлог месеца донео одлуку да Европљани могу да траже од „Гугла” брисање резултата претраге, сада се тражи да пресуди у другом спорном случају који укључује једну америчку технолошку компанију. Макс Шремс, предводник кампање „Европа против Фејсбука”, тражио је од ирског повереника за заштиту података о личности да испита тврдње Едварда Сноудена и утврди да ли европска централа „Фејсбука” у Даблину шаље податке НСА у оквиру програма „Призма”. Пошто је он то одбио, аустријски студент права обратио се суду, који је решио да проследи случај Европском суду правде у Луксембургу.

Шремсови адвокати сматрају да повереник није смео да се оглуши о Сноуденове тврдње и тврде да погрешно тумачи закон о слању личних података Европљана Американцима. Споразум „Сејф харбор” из 2000. заједнички је договор који осигурава заштиту података Европљана и онда кад тим подацима управљају америчке компаније. После скандала с прислушкивањем договор је доведен у питање, а Европска комисија је изразила забринутост да у овом споразуму постоје рупе.

Ирски повереник одбацио је Шремсову жалбу, јер тврди да не може да заустави одлив података из Ирске у САД. Каже да „Фејсбук” нема за шта да одговара јер поштује закон. Ирски судија сматра да би права корисника „Фејсбука” била поштована по ирским законима, али да су њих потиснули европски, посебно споразум из 2000. године.

Шремс, који је од 2011. покренуо неколико десетина тужби против „Фејсбука”, сматра да повереник није хтео да се бави овим „врућим кромпиром” јер нема храбрости. Он тврди да по европским законима европска представништва америчких компанија не смеју да предају податке другим земљама уколико не могу да гарантују приватност података, а показало се да не могу.

Младић коме је једна од првих акција била да затражи од „Фејсбука” све што чувају о њему и добио материјал на 1.200 страна, упозорава да је ту било много ствари које није сам унео, јер „Фејсбук” прикупља податке и преко пријатеља и чува чак и избрисане странице.

„Лобисти за рачун америчких компанија кажу да можете да контролишете онлајн податке о себи, али реалност је другачија. Страшно је кад помислите да НСА може да дође и до података о вама које никад нисте унели”, рекао је за „Дојче веле”.

Његова порука је да не треба да престанемо да користимо „Фејсбук”, већ да притиснемо компаније које не поштују европске законе. Одговорна је, тврди он, и ЕУ, која има законе на папиру али их не спроводи.

„Да сам ја компанија и да америчка влада нешто тражи од мене, а ја знам да Европљани неће реаговати, знам шта бих радио.”

Ј. Ј. К.


Коментари1
d268b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Jela Bisic
Ne lajte!Udba sve zna!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Хакована планета

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља