уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

По добру се људи памте

Аутор: Г. Оташевићнедеља, 22.06.2014. у 22:00
Лекарка из Чачка др Снежана Бошковић обновила споменик сусетки из детињства, Маргити Радовић (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Кад душа оде са овог света, не мора бити да су све приче испричане и сви снови завршени. Ономад је, ето, на Градском гробљу у Чачку давано подушје Маргити Радовић (1895–1959), које се по доброти, пет и по деценија касније сетила др Снежана Бошковић, лекарка из овог града.

– Педесетих није било обданишта, тата је радио на Космету а мајка овде у Гимназији предавала математику и подизала мене и моју сестру. Често нас је везивала за ногаре стола или обе носила заденуте за појас да би нас сачувала од какве неприлике. Једном, кад смо остале саме, чункови на шпорету размакли су се и соба напунила димом али је тета Маргита то осетила, дошла и извукла нас преко креденца, на високи прозор. Она је са сестром Грозданом живела такође у Улици Бате Јанковића, раздвајао нас је само плот – беседила је лекарка на обновљеној хумци Маргите Радовић и њених укућана.

Снежана приповеда да је „једина од све деце имала преимућство да улази у кућну библиотеку тете Маргите” а ових дана је, заузврат, уздигла њену вечну кућу, која бејаше зарасла у вреже. И ставила је нови мермерни белег на гроб, поручујући у епитафу да се „клања богатом духу и самопожртвовању” своје добротворке.

Свечаност на гробљу почела је богослужењем свештеника Томислава Катанића и Драгомира Љубичића а завршена звуцима усне хармонике, коју је на вис изнад града донео Дуде Лукић. Између та два трена, крај гроба су збориле Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива у Чачку, Милица Баковић библиотекарка, и Емилија Вишљић, новинарка, осветливши животопис познате земљакиње.

Маргита Радовић рођена је у породици проте Михаила Радовића (1853–1911) у Вранићима код Чачка а један од њене браће, Угљеша, отац је знаменитог српског песника Душка Радовића. Завршила је филозофски факултет у Београду, вратила се у Чачак и од 1923. предавала у Гимназији. Године 1944. постављена је за првог директора Женске гимназије у овом граду и на том положају остала најпре једно лето а затим од 1948. до 1953. године, и одласка у пензију. Упоредо са тим, 24. априла 1948. именована је за управника Архивског средишта све до скончања, 1959. године. Била је агилна у послератном животу Чачка, њена реч се поштовала.

Новинарка „Чачанског гласа” Емилија Вишњић, трагајући недавно „кроз повест породица које су себе уградиле у историју и културу овог места” дознала је од читалаца да је професоркин гроб запуштен. Дознавши то управо га је уредила и обновила докторка Бошковић, чинећи на тај начин и себи добро, па вели:

– Осећам се духовно веома задовољном. Тета Маргита је ово заслужила на нарочит начин, била је анђео чувар наше породице и имала велики утицај на образовање моје природе. Наши родитељи овим чином били би веома задовољни, сигурна сам, такав је био и њихов однос према људима.

Докторка Бошковић се, заједно са својим супругом др Ђорђем Ђукићем, професором Економског факултета у Београду, још раније уврстила међу добротворе у овом крају, помажући нејаке преко Кола српских сестара. Подигла је, такође, споменик сликарки Милени Чубраковић, у шумадијском селу Бресници, и дала стипендију једној сиромашној ученици.


Коментари3
48ae8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Petrovic
Hvala Bogu da jos uvek postoje dobrotvori kao doktorka. Bilo bi dobro da ovakvi dogadji inspirisu i druge doktorki slice pojedince. Divan clanak.
Milan Miletić
Hvala Bogu, da jednom proćitam i jedan divan tekst. Dosta mi je priča o kafanskim "namigušama" i "kontraverznim" biznismenima,a i o "uspesima" naših "vođa".
Стари Нишлија
Свака част госпођо докторка. Ваше дело заслужује захвалност и поштовање нашег народа. Свако добро Вама и породици желим.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља