субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

Спрема се нови закон о малолетницима

понедељак, 23.06.2014. у 15:00
Већина малолетника поново изврши кривично дело када постану пунолетни Фото Д. Јелен

Чак 80 одсто малолетних преступника у Србији поново извршава кривично дело, а Министарство правде припрема нови закон о малолетницима, речено је јуче на семинару правника на Тари.

– Кад малолетник крене лошим путем, пред њим може да стоји дугачка криминална „каријера”, која ће много коштати и државу и друштво. Велики број младих преступника који су доспели пред суд извршиће поново неко кривично дело, али код нас постоје погрешни статистички подаци о стопи поврата. Наводи се да је ова стопа код пунолетних лица 65 одсто, а код малолетника само 15 одсто. То је статистичка лаж, јер већина малолетника поново изврши кривично дело када постану пунолетни и тада се у статистици воде као да су први пут осуђивани као пунолетни. Упоређивањем података дошло се до стопе поврата малолетника од чак 80 одсто, јер мањи број њих понови дело док су још малолетни, а већи број после навршене осамнаесте године – рекао је проф. др Милан Шкулић на округлом столу посвећеном новим решењима у радној верзији будућег закона.

Овако висока стопа поврата бележи се широм Европе, али многе земље данас много улажу у превенцију малолетничке делинквенције, за разлику од Србије, речено је на округлом столу.

Министарство правде формирало је радну групу која је написала радну верзију новог закона, а прво што је промењено јесте његов назив: закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и заштити малолетних лица у кривичном поступку – уместо садашњег назива Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.

Радна верзија закона још није објављена на сајту Министарства правде, али су чланови радне групе за израду новог закона др Драган Обрадовић и др Милан Шкулић објаснили судијама и тужиоцима које су најважније измене у односу на садашњи закон.

Нови закон предвиђа да се за лакша кривична дела, запрећена казном затвора до пет година или новчаном казном, не покреће кривични поступак, већ да и јавни тужиоци и судије одмах покушају с применом васпитног налога.

– Покушај примене васпитног налога у овим случајевима биће обавезан. Васпитни налози представљају одступање од система кажњавања и циљ им је да се код одређених кривичних дела уопште не улази у кривични поступак уколико малолетни извршилац у потпуности призна кривично дело и прихвати да се, на пример, извини оштећеном, да му на неки начин надокнади штету или да се подвргне лечењу од алкохолизма, односно болести зависности. На тај начин се избегава улазак у кривични поступак према малолетницима – објашњава др Драган Обрадовић, судија Вишег суда у Ваљеву и тренер из области малолетничког правосуђа на Правосудној академији.

Тренутно у Србији постоји тенденција повећања примене васпитних налога у поступцима пред јавним тужилаштвима, али је то и даље занемарљив број.

– У судској пракси сада се уочава неравномерна примена васпитних налога у различитим деловима Србије. Највише се примењује на подручју Војводине, захваљујући судијама Вишег суда у Новом Саду, иако још није донет правилник о примени васпитних налога – каже судија Обрадовић.

Предвиђена је и још једна значајна новина – брисање васпитних мера које до сада, према одредбама Кривичног законика, нису могле да се бришу.

– Важећа судска пракса није пронашла одговарајућа решења у том погледу јер само извршиоци кривичних дела којима је као малолетницима изречена васпитна мера нису могли да остваре право да им се та кривична санкција избрише, за разлику од свих осталих, којима је под одређеним условима могла да се брише и казна затвора, односно малолетничког затвора – каже др Обрадовић.

Податке о изреченим васпитним налозима водили би судови и јавна тужилаштва према својој територијалној надлежности, а евиденцију и статистику васпитних налога за подручје целе земље водило би Министарство правде.

Једна од значајних новина биће и повећање максимума казне малолетничког затвора са 10 на 12 година. Ова казна изриче се малолетницима само за најтежа кривична дела, а то су злочини за које је пунолетним лицима запрећена казна затвора од 30 до 40 година, дакле тешки облици убиства и разбојништва.

Проф др Милан Шкулић истиче да ће веома важне промене бити унете и у сам кривични поступак према малолетницима.

– Судији се даје већи значај јер ће суд морати да буде много више доказно активан. Улога суда је много јача и тежи се доказивању истине, за разлику од кривичног поступка према пунолетним лицима, где је улога суда пасивна, док се доказивање препушта „двобоју” између тужиоца и окривљеног. Било би смешно очекивати да малолетник од 15 година предлаже доказе, испитује сведоке и буде равноправан с тужиоцем – каже др Шкулић.

Нови закон доноси и решења која ће у већој мери заштитити малолетне жртве кривичних дела, као што је забрана сугестивних питања током унакрсног испитивања. Такође, ради се и на усавршавању и специјализацији судија и тужилаца који ће поступати само у малолетничким предметима.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Адвокат за преступе у ВП дому и затвору

Малолетници који се налазе у Васпитно-поправном дому у Крушевцу и Казнено-поправном заводу у Ваљеву, као и малолетнице у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, убудуће ће имати адвоката ако изврше неки тежи дисциплински преступ. За њих ће током дисциплинског поступка у овим установама бити обавезна одбрана од стране адвоката.


Коментари7
3add7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušanov zakon
Moji deda i baba, otac i majka su ponekad dobijali batine od strane nastavnika i roditelja, pa im to nije smetalo da postanu fakultetski obrazovani ljudi, pošteni građani, niti su navukli na sebe ''traumatično'' detinjstvo, kako to v0le ovi današnji psiholozi da kažu.
nekultura x
Pročitajte Makarenkovu "Pedagošku poemu". Uvek je aktuelna.
filip pop
Ja prosto ne mogu da verujem šta se radi u ovoj ne jadnoj nego smešnoj državi, ako je uopšte I država. Svedoci smo porasta nasilja, naročito maloletničkog, a ovi profesori zgubidani (baš su to), predlažu ovakve mere I ovakve zakone. Umesto pooštravanja kaznene politike, dopuštanju policiji da primenjuje svoja zakonska ovlašćenja ovde se predlažu I uvode nebuloze. Predlažem da se prilikom takvih novina u postupcima izbaci onaj deo u kome se maloletni učinilac izvinjava žrtvi krivičnog dela ili oštećenom, a uvede obaveza da se žrtva ili oštećeni izvini maloletniku I da mu na neki način, bar materijalno nadoknadi zbog duševnog bola kome je bio izložen u toku postupka. mislim da bi to dalo još jedan kvalitet ovom predlogu yakona ovih uvaženih I eminentnih profesora.
Горислав Музикравић Дрнч
Тзв. малолетничка деликвенција је специфична. Није само право надлежно. Где је социјални рад, дефектологија, психологија, психијатрија и остале неправничке науке. Све се своди на право. То није добро. Овде читамо овог професора са београдског Правног факултета, који предаје кривично процесно право. Шта он зна о општем делу кривичног права, о криминологији. Шта хоћу да кажем: да се о малолетницима старају неспособна, нестручна, неподесна лица. Малолетници и млађи пунолетници су рањива бића, са којима треба веома пажљиво и стручно саобраћати. Јер за њихово зло, нису само они криви.
Predrag Pavlovic
Za mladje I one malo starije prestupnike ,mozda bi trebalo pokusati sa "prosvescivanjem" umesto sa batinama i grubim odnasom vlasti. Posle osude /presude/ treba ih prepustiti psiholozima I osobama skolovanim za " obnovu duse". To kvalifikovano" osoblje bi odabralo obaveznu literaturu koju osudjenici treba da procitaju , razumeju i eventualno " usvoje. Sto pre to bojle i to bi ih oslobodilo daljeg boravka u zatvoru .To bi bio posao "edukatora" To bi sve kostalo drustvo ali verujem ipak manje nego " dozivotma borba sa posrnulim" osobama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља