субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:36

Гаврило Принцип није послушао брата Јова

понедељак, 23.06.2014. у 09:00

Горан и Зоран Латифић, Слободан Пејановић, Саша и Бранислав Принцип, унуци Јова и Николе, рођене браће Гарила Принципа, у разговору који смо водили у Клубу „Политике”, као што смо већ писали, наглашавају да је у породици сачувано мало личних докумената који би сведочили о Гаврилу.

Износе дилему да ли је њихов деда Јово, као најстарији брат, пре него што је депортован у логор у Араду, одмах после Сарајевског атентата, имао довољно времена да склони, можда и уништи такве документе. Ово питање, на које породица нема одговор, важно је због тога што се на њега надовезује и недоумица да ли је Јово Принцип знао да његов млађи брат Гаврило планира атентат на аустријског престолонаследника.

– Постоји сумња да је бар донекле био с упознат с тим планом – каже Горан Латифић, објашњавајући да је Јово тада већ имао дрвару у Хаџићима и да су у дане пре атентата код њега су била оба брата, Никола и Гаврило који ће отићи у Сарајево.

– Наша баба Анка, Јовина супруга, припремајући Гаврила за тај пут, прала му је веш, те је у породичном сећању остао забележен важан детаљ – на његовој кошуљи нашла је трагове коломасти. Њоме је био конзервиран пиштољ који је Гаврило носио – наводи Зоран Латифић.

Да ли је оружје донео у Хаџиће или га је негде сакрио, отворено је питање. У сваком случају, није отишао у Сарајево директно, него преко Тузле, где се дан-два задржао код Данила Илића, најстаријег међу атентаторима, мада је и он имао тек 24 године, надовезује се Горан Латифић.

Према његовим речима, постоји сумња да је Јово бар донекле био упознат с планом о атентату на аустријског престолонаследника.

– У једној од породичних прича наводи се да је деда Јово, дан пре тог догађаја, послао најмлађег брата Николу у Сарајево да спречи Гаврила у његовом науму. Поручио му је да заједно оду у родно село Обљај, код оца Петра и мајке Марије, која је за дочек почела да им припрема богатији ручак. Према овој верзији, Гаврило је саслушао Николу, али нипошто није хтео да прихвати Јовину поруку. Одлучно одбивши да иде код родитеља, рекао је Николи да сам крене у Обљај. Такав став потврђује да је Гаврило био изузетно принципијелан и врло храбар, спреман да све преузме на себе. Ова епизода посредно потврђује да је најстарији брат, наш деда Јово, сумњао да се нешто дешава, можда је неке ствари знао и подробније, мада свакако није знао све, због дубоке конспиративности која је красила Гаврила и његове другове „младобосанце” – каже Горан Латифић.

Јово Принцип био је изразито снажна личност, способан и продоран човек. Много је држао до образовања млађе браће, због чега је помагао, колико је могао, и Гаврила и Николу, док је овај студирао и с успехом завршио студије медицине у Грацу.

– У једном моменту, деда Јово се наљутио на Гаврила, пошто му он није рекао да иде у Србију, у Београд. Зато му неко време није слао новац, због чега је Гаврило у том периоду тешко живео, али су тај спор братски изгладили – наводе наши саговорници.

После атентата и погрома Срба у Сарајеву, Јово је био одмах ухапшен и депортован у Арад, сва имовина му је заплењена, а његова жена Анка је остала с једногодишњим сином Слободаном Принципом, који ће остати упамћен у историји по надимку Сељо. Ватрени борац за радничка права, београдски студент и члан илегалне Комунистичке партије Југославије, један од организатора партизанског устанка у Босни 1941. године, Сељо ће у новембру 1942. године, посмртно, бити проглашен за једног од првих народних хероја Југославије. Умро је у фебруару од последица тифуса.

– Како је Јово успео да побегне из Арада и да стигне на Солунски фронт остало је некако у магли. У сваком случају и тај његов подвиг сведочи о снажној слободарској црти у породици Принцип, чији су сви чланови после Невесињске пушке јула 1875. године учествовали у устанку који је захватио Босну и Херцеговину. У њему је учествовао као Петар Мркоњић и потоњи краљ Петар Први Карађорђевић, па отуда и веза између Принципа и Карађорђевића.

Краљ Александар је доделио деди Јову комплекс шуме на Игману, код Трнова, а једном га је примио у посету. Остали су у разговору два и по сата. Као посланик, Јово је неколико мандата провео у Скупштини. Обједињавао је велику и поштовану фамилију Принцип и био велики добротвор. Прек човек, али изузетно дарежљив, знао је да подели другима и када нема за себе.

– У народу је остала прича да је знао да заустави и композицију воза и да пресретнуто подели сиротињи. Окупљао је људе као народни трибун, без обзира на националност, а био је и боем. Из личног искуства знам, пошто смо секли дедину шуму на обронцима Игмана, какав је углед уживао међу сељацима муслиманима, који су извлачили дебла традиционално, коњима. У паузама седимо, једем босанску питу, а један од мештана Ђино се звао, прича о деда Јову, кога су звали Принцо. Имао сам утисак да је хтео да устане кад год се помене његово име, што сведочи колико је био поштован. Мајка ми је причала да је било ситуација када малтене нису имали шта да једу, пошто би деда све разделио другима – сведочи Горан Латифић.

Слободан Кљакић


Коментари10
927cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Matic
U eri komunizma u Srbiji se nije smelo mnogo govoriti o Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu, osim da se do unedogled ponavlja tada zavnična (uprošćena) verzija. Slično je bilo i u vreme Kraljevine da se ne bi zadiralo u tada takođe osetljive međunacionalne odnose. Tek sada, nakon 100 godina, mi Srbi počinjemo o svim aspektima toga događaja da diskutujemo na otvoren i raznovrstan način. Mislim da je to dobro, i da će nam pomoći da sagledamo mnoge aspekte svojih tadašnjih uverenja, a i zabluda. Žao mi je tog Gavrila i njegove žrtvovane mladosti. Veliki je on mučenik, sagoreo u plamenu svojih ideala (nisu to bili samo njegovi ideali). Sa druge strane, tek sada, posle 100 godina, počinjem da sažaljevam i Princa Ferdinanda (i njegovu ženu Sofi). Njega izgleda niko nije žalio, čak ni Austrijanci (a ni Nemci). Ni sam Hitler (austrijanac) nije, na primer, nazvao neki bojno brod po Ferdinandu. Čini mi se da je Ferdinand prošao baš kao i naš Kralj Aleksandar Obrenović.
Србољуб Савић
Uporno svodjenje Sarajevskog atentata na Gavrila Principa i price, kao ova, odvode nas od slozene slike i pozadine-interesa velikih, da uvedu u rat krupne igrace. Srpska strana je manipulacijama, uvedena u zizu dogadjaja. Moze se, s pravom, sumnjati da je (neefikasan) otrov, dat atentatorima, bio namerno takav podmetnut ili zamenjen u "doturu". On je sprecio da Cabrinovic i Princip "zacute zauvek" i preseku istragu (bez obzira sto je austrijska tajna policija znala za grupu), dok je Bogdan Zerajic samoubistvom sprecio siru istragu. Policja u Sarajevu, posle atentata, pocinje traganja i hapsenja svih drugova, poznanika, rodbine i cak srpskih simpatizera, jer je za njih znala, pre atentata. Poznato je da je otac Nedeljka Cabrinovica bio agent tajne austrijske policije. Hapsenjem Danila Ilica, ucitelja i druga G. P., hapsenja se prosiruju, jer je on, ponudio saradnju. To ga nije spasilo smrti na vesalima, ni Veljka Cabrinovica i Mihajla Jovanovica (jos cetvorici s.k. . zamenjena) S. Savic
Leon Davidovič
@ Kalimero to je nepravda Postoje statistički podaci prenešeni u knjige o hiljadama Srba koji su na primer otišli na rad u SAD da bi tamo zaradili novac, a onda sa tim novcem od aga i begova otkupqivali zemlju. To je naravno bio samo jedan od načina kako se u doba Austro - Ugarske moglo doći do zemlje u vlasnišrvu turskih feudalaca. Kako su završili ti Srbi i njihovi potomci. Tako što su ih upravo u tim krajevima pobile ustaše u Drugom svetskom ratu , a njihova zemlja se danas nalazi na prostorima koje naseqavaju Bošnjaci i gde Srba više i nema. Gavrilovo rodno mesto srpski političari iz devedesetih godina u razmeni teritorija predali su protivničkoj strani. Primer koliko se držalo do srpske istorije i tradicije.
Kalimero to je Nepravda
ProPolitikin Hrvat | 23/06/2014 14:04 Dodji u arhiv u Bec pa probaj da nadjes neki pomen Srbstva ili Hrvatstva u bivsoj Austrougarskoj. Radi njihovog interesa na Balkanu nas su uvijek pominjali kao Pravoslavce , Katolike i Muslimane. procitaj bilo koji popis stanovnistva iz tog doba pa ce ti sve biti jasnije. Radi takve mitologije koju ti jos uvijek gajis su nam se i desile 90te. Zar treba jos da se borimo za V. Srbiju, Banovinu Hrvatsku V. Albaniju Bugarsku i slicno. Treba konacno da prihvatimo ono sto imamo , da prestanemo svojatati tudje i da od svoga napravimo nesto cega se ne treba stidjeti.
ProPolitikin Hrvat
Kalimero to je Nepravda | 23/06/2014 10:56 Austrijska katolicka enciklopedija kaze, u BiH 1895 god. zivi 98% Srba i 2 % Albanaca i Jevreja, cak ni 450 god. Turskog vakta to nije moglo promjeniti, a ni otimanjem zemlje od Srba i davanjem turskim begovima i agama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља