петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.06.2014. у 15:00

Од 1999. на мосту у Косовској Митровици 118 инцидената

(Фото Зоран Влашковић)

Косовска Митровица – Дан после насилних демонстрација 400 Албанаца из јужне Митровице под слоганом „Или ви, или ми” на главном ибарском мосту је мирно. Америчке, немачке и пољске снаге у саставу Кфора су се повукле и са обе стране патролирају косовски полицајци и италијански карабињери.

Епилог демонстрација, поводом прављења Парка мира са северне стране моста, јесте најмање 23 повређених, од којих је 13 полицајаца, неколицина демонстраната, али и два албанска новинара, од којих је један претучен, а други је страдао док су ка њему летеле каменице. Запаљена су четири возила, од којих два џипа Еулекса, један џип Унмика и једно полицијско возило интервентне јединице Росу. Ухапшено је пет демонстраната.

Поводом ових насилних протеста Албанаца, градоначелник Косовске Митровице Горан Ракић јуче је позвао грађане северне Косовске Митровице да „остану мирни, да се уздрже и не наседају на провокације које имају за циљ да север Космета увуку у сукобе и насиље”.

Ракић још једном позвао косовске Албанце на дијалог. „Само разговорима можемо и морамо доћи до решења проблема и због тога је српски народ пружио пријатељску руку свим становницима КиМ којима је безбедан и сигуран живот њихових породица најважнији циљ”, рекао је Ракић. „Нажалост, пријатељску руку са албанске стране још нисмо видели”, додао је. „Међутим, желимо да верујемо да народ, који је далеко од салонских приштинских политичара и њихових бенефиција и који дели исти, свакодневни живот и са једне и са друге стране моста на Ибру, има једну заједничку жељу – мир и просперитет”, закључио је јуче Ракић.

Последње насилне демонстрације само су један од 118 насилних покушаја албанских екстремиста да пређу главни градски мост на Ибру, који раздваја северни, српски и албански, јужни део града. Према подацима Зорана Влашковића, новинара из Косовске Митровице и аутора књиге „Космет иза лажи” и коаутора књиге „Косовска Митровица 1999–2006”, у ових 118 напада погинуло је двоје Срба, а око 300 их је од употребе гумених метака, топовских удара или бојеве муниције повређено.

Последњи у низу напада уследио је у недељу после постављања Парка мира уместо бетонске барикаде која је срушена само пар дана раније. Недељне демонстрације под слоганом „Или ви, или ми” започеле су када су Албанци каменицама засули припаднике полиције, покушавајући да пробију полицијски кордон, да би потом Кфор употребио сузавац, шок бомбе и гумене метке. Овај „мирни протест” прерастао је у рушилачки поход, и само захваљујући припадницима специјалних јединица Росу, косовске полиције, али и америчког, немачког, пољског контингента Кфора, спречен је упад у северну Косовску Митровицу, где је у недељу са северне стране око 1.000 Срба мирно посматрало рушилачки гнев косовских Албанаца.

Годинама је овај мост, који је донацијом француске владе реконструисан 2001. године по пројекту Жила Пикеа, француског архитекте, поприште крвавих окршаја између југа и севера. Још увек се памти 17. март 2004. године када су Албанци из јужне Митровице из ватреног оружја убили Јану Тучев, која је снајпером погођена на својој тераси, у згради, уз сам Ибар, и Боривоје Спасојевић, кога је смрт задесила када је више од 1.000 Срба кренуло да брани северни део града. То су и прве жртве у северној Косовској Митровици.

Б. Радомировић – Б. Митриновић

----------------------------------------------

Мост раздора на Ибру

На главном мосту на Ибру, једном од шест који раздвајају северну и јужну Косовску Митровицу, од 1999. године догодило се 118 насилних покушаја косовских Албанаца да пређу на север. Наводимо нападе са најтежим последицама:

22. јун 2014. Двадесет троје повређених: 13 полицајаца, неколико демонстраната, два албанска новинара, од којих је један претучен, а други је повређен каменицама. Запаљена су четири возила: два џипа Еулекса, један џип Унмика и једно возило интервентне јединице Росу.

16. септембар 2011. Срби су на улазу на мост са северне стране изручили неколико камиона песка и камења. Из јужне Митровице на стотине Албанаца је камењем са те барикаде засипало житеље северне Митровице. Косовска полиција, Еулекс и Кфор спречили су ескалацију сукоба.

Овој блокади моста је 25. јула претходио покушај приштинске власти да интегрише север Косова, када су припадници специјалне јединице Росу заузели административни Брњак, а блокадом пута су спречени да заузму прелаз Јариње.

11. септембар 2010. После победе Турске у кошаркашкој утакмици са Србијом, група Албанаца прешла је мост на Ибру. У нападу су користили каменице и ватрено оружје. Повређено је петоро Срба, а из ватреног оружја је теже повређен Милош Раденковић из Звечана, који је исте ноћи оперисан. Оштећено је неколико аутомобила косовске полиције и интервентне полиције Еулекса. Чула се рафална паљба из јужног дела и детонације, а Еулекс полиција је, како би прекинула напад албанских екстремиста, користила шок бомбе.

30. мај 2010. Око 2.000 ветерана ОВК из покрета „Самоопредељење”, којима су се придружили и други екстремни Албанци, кренули су у „одбрану суверенитета Косова”. Северни део Митровице је опет засут каменицама, припадници Кфора су тенковима препречили мост и употребили сузавац.

17. март 2004. године. Албанци из јужне Митровице су из ватреног оружја убили Јану Тучев (1968), која је снајпером погођена на својој тераси, у згради уз Ибар. И Боривоје Спасојевић је убијен међу више од 1.000 Срба који су кренули да бране северни део града. На линији раздвајања на мосту су били припадници Кфора, углавном Французи, а стизали су и припадници контингената из других зона одговорности.

13. фебруар 2000. Више од 40.000 Албанаца кренуло је са јужне стране под слоганом „Марш мира”. На мосту се у тренутку напада налазио контингент Кфора са оклопним транспортерима, али то није спречило гађање каменицама са обе стране. У општој паници жене и деца из северне Косовске Митровице са завежљајима су бежали ка Звечану. На мосту је испаљено најмање 100 патрона сузавца, шок-бомби, а француски Кфор је употребио и гумене метке.

Б. М.

Коментари0
d3958
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља