четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38

Српски језик одавно потискују у Црној Гори

уторак, 24.06.2014. у 21:57
Илустрација Срђан Печеничић

Потискивање српског језика у Црној Гори није од јуче. Тако је после увођења војне управе, окупатор почетком 1916, посебне мере у Црној Гори спровео у школству. Наређено је да се у црногорске школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу, супротставила група учитеља из Бјелопавловића, њих четрдесет, због чега су убрзо ухапшени и стављени под војни суд. Оставке, које су потписали у Војној команди у Подгорици, 19. октобра 1916, овако су образложили: „Ћирилица је српска историја-артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност”.

Исто се десило и 2004. године у Црној Гори. Веселин Матовић (1954), завршио је Филолошки факултет у Београду – група за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Од 15. септембра 1977. до 15. септембра 2004. (пуних 27 година), радио је као средњошколски професор у Никшићу, када је у знак протеста због преименовања српског језика у црногорским школама, заједно са супругом Радмилом и још 25 колега, напустио посао. О преименовању српског у црногорски језик Веселин Матовић написао је две књиге: „Ноћ дугих маказа” („Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори”) и „Ћирилица и латиногорица” („Књижевна задруга Српског народног вијећа”).

У Црној Гори, објашњава Матовић, одавно је на делу пројекат потискивања српског језичког и културног идентитета, тј. преидентификације (по имену државе) целокупног српског културног наслеђа, која се најнепосредније и најефикасније спроводи преко образовног система, тј. школских програма и идеолошки конципираних уџбеника, посебно оних за језик и књижевност. Бескрајан низ произвољних, ненаучних и тенденциозних информација, које срећемо у тим уџбеницима, као и начин њиховог пласирања, имају за циљ једнострано, идеолошко обликовање свести младих генерација и њиховог емотивног, сазнајног и уопште интелектуалног усмеравања према вредностима које се не темеље на историјском, културном и духовном наслеђу, створеном на српском језику и у српско-православном цивилизацијском контексту. Ово јасно указује не само на прозелитске, него и културоцидне тежње њихових аутора, како би се, у некој догледној будућности, српски фактор у потпуности потиснуо из Црне Горе.

Притом се, у недостатку научно утемељених аргумената, прибегава домишљањима која представљају право педагошко насиље над децом и наставницима. На пример, тврдњом – без иједног доказа – да је „Мирослављево јеванђеље” писано у Котору осамдесетих година 12. века и да га је писао извесни Зећанин/Црногорац Варсамелеон, или да су се из тзв. зетске/црногорске редакције старословенског језика касније развиле босанска и српска редакција. Треба имати у виду, наглашава Матовић, да су у Црној Гори сви електронски медији, државни и приватни, потпуно затворени за људе из културе, науке, писце и уметнике, који не прихватају црногорску националну идеологију и себе виде у контексту српске културе. Највећи број наставника лако је прогутао многе неистине, па и ону о Немањином насилном превођењу Црне Горе из римокатоличанства у православље, или ону о тобожњој окупацији Црне Горе од стране Србије 1918, или ону да Црна Гора у прошлости није била држава српског народа...

Од 1. септембра 2011, у црногорским школама у употреби су четири језика, два правописа (црногорски и српски), два писма, два наставна програма, две врсте уџбеника. Један број наставника наставу изводи на матерњем језику, други на црногорском, трећи комбиновано. Један број ученика предмет зове – матерњи језик, други црногорски, трећи српски, остали – како кад.

Историја српског народа, подсећа Матовић, бележи и две раније побуне због забране ћирилице, обе против истог прогонитеља – Аустроугарске царевине. Таквих забрана, званичних и незваничних, било је кудикамо више. Једну је спровео и песник Иван Мажуранић, за време свог бановања од 1873. до 1880. године, али оне никада нису имале значајнијег учинка, чак ни на просторима који су били под најјачим притиском латинизације: Далмација, Банија, Славонија, Срем – простор некадашње Војне Крајине. Срби су и поред свих искушења углавном остајали верни свом праотачком писму, све до новијих времена, увек га доживљавајући као знамен без којег не би били оно што јесу. Многи Срби католици у Далмацији, Дубровнику, Боки Которској, служили су се ћирилицом, као и фратри у Босни и Славонији, све до 18. века.

Свет се суочио, објашњава академик Слободан Реметић, са резултатима лингвистичког инжењеринга, са квазијезицима добијеним преименовањем књижевног језичког модела који је половином 19. века, за потребе српског народа и његове језичке културе, реформисао Вук Ст. Караџић. Стицајем околности, иницираних и вешто вођених руком Ватикана, а касније судбоносно потпомогнутих Коминтерном, све диференцијације на простору некадашње југословенске државне заједнице одвијале су се по верским шавовима. У случају Црне Горе чини се нови крупан искорак, све у оквиру, како каже Матовић, духовне пометње у српском народу.

Академик Слободан Реметић верује да ће књиге Веселина Матовића, а пре свега „Ћирилица и латиногорица”, довести до отрежњења и спасоносног (пре)усмерења синова српске Спарте. Општој вешто изрежираној пометњи мора доћи крај, Црногорци ће се вратити прецима и себи и наставити путем Рада Томова и његовог стрица Светог Петра Цетињског.

Зоран Радисављевић


Коментари15
555f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
ЛИНГВИСТИ, КОЛЕГЕ – БРУКО БЕЗАЛТЕРНАТИВНА У АЛТЕРНАТИВНОМ ПИСМУ (2)! Да нису то забранили "експерти" из Матице српске, САНУ-а, Института за српски језик, Одбора за стандардизац ију српског језика, који су, као алтернативну замену ћирилици, први пут и у српском језику увели оно хрватско писмо из окупације Србије у Првом светском рату, које су српски лингвисти и правописци преименовали данас и украли од Хрвата ради замењивања ћирилице под називопм "латиничко писмо из времена српско-.хрватске језичке заједнице" (Матица српска, Правопис, 2010, стр. 17). Да нису српски лингвисти то учинили јер су „ "паметнији" од свих светских лингвиста и увели једини два писма за један језик. Да не намеравају да еволуирају и Србина, па да му усаде две главе за једно тело? Хоће ли једино Срби, тако, на два писма и са две главе бити дупло писменији и паметнији од свих других народа? Лингвисти, колеге мене који сам мали лингвиста – бруко и срамото српскога рода, српскога језика и српскога писма!
Драгољуб Збиљић
КО ЈЕ СРБИМА ДАНАС У СРБИЈИ ЗАБРАНИО ПИСМО У 90 ОДСТО СЛУЧАЈЕВА (1)? "У време окупације 1916. наређено да се у школе уместо ћирилице уведе латиница као и да се избаце јуначке песме" Одлично је човек, НОВИНАР подсетио И ИСТАКАО. Али где је питање : Ко је данас у Србији забранио 90 одсто ћирилице у општој, јавној и свакој другој употреби српског језика. Ко је забранио ћирилицу Србима у Србији данас кад нисмо з ратној окупацији? Ко је забранио и криво тумачио примену јасног Члана 10. Устава Србије, у коме је народ ћирилици изгласао пун суверенитет (100 посто) у српском језику?
Nema zime
Ne vidim da i ti pises cirilicom?
Svetlana Ciric
Ja sam srpkinja (bar mi je ostavljena mogucnost da verujem da je tako), ali mislim da crnogorce treba pustiti da uredjuju njihovu drzavu i kulturu. U ovom trenutku je to tako, ... i da ne "ispravljamo krive Drine", predahnimo malo svi !
Stivi V
P.S. - U Americi se govori Engleski, nisu ga prozvali Američkim, Postoji English(US), ali nikad se neće izroditi novi jezik ukoliko se ne stvore značajnije razlike. Crnogorski je srpski jezik sa crnogorskim slengom, po njihovoj logici trebalo bi stvarati Vojvođanski, Šumadijski itd. Jasno su definisani akcenti srpskog jezika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља