среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

Како је криза променила навике потрошача

Трговачке марке купују се двоструко више, готово трећина промета код највећих трговаца оствари се на акцијама, а купци више нису лојални само једном ланцу
понедељак, 30.06.2014. у 15:00
Потрошач никада више неће бити исти као 2008. године Фото Д. Јевремовић

Пре кризе која им је у великој мери умањила профите, водећи трговци у нашој земљи најмање су волели купце које су у неформалним разговорима називали „скидачима јагода са шлага”. Тако су означавали све оне потрошаче који су у продавнице улазили са списковима и каталозима и куповали само оно што је на акцији. Данас, када су промети у српској малопродаји и до 30 одсто мањи него пре 2008. године, радују се и таквим купцима, а оних који „скидају јагоде са шлага” протеклих година бивало је све више.

Кризе је умногоме променила навике потрошача, а последице рецесије у трговини и даље су ту. Најпре је почело да се купује плански, а снижења да се прате више него раније. А уместо скупих производа познатих марки, све више се купују трговачке марке за које до пре неколико година нисмо ни знали. Ово потврђују и статистика и подаци највећих трговинских ланаца у нашој земљи. Наиме, водећи трговци кажу да се учешће трговачких марки у промету готово удвостручило од почетка кризе. У највећим ланцима у Србији то сада износи од 13 па чак до 17 одсто, док је на нивоу целог тржишта око четири процената. А на снижењима се данас оствари између 25 и 30 одсто промета у највећим ланцима!

Иако се очекивало, криза није збрисала мале радње. Напротив, још после прве две године кризе, статистика је увидела занимљив тренд – мање се одлазило у хипермаркете, а потрошачи све чешће свраћали у супермаркете и мале радње у комшилуку. Одлазећи у најближу продавницу, пазаре наменски. Купују само неопходно и тако штеде. Због свега тога, с временом су постајале све ређе велике инвестиције у трговини, па су трговци успорили са изградњом нових хипермаркета на ободима градова и почели више да улажу у отварање мањих радњи у насељима и у реновирање старих.

– У поређењу са Хрватском и Словенијом, контекст Србије је специфичан јер се трговина још није консолидовала. У Словенији, на пример, три највећа трговинска ланца држе више од две трећине трговине. У Србији трговац са највећим тржишним уделом је заправо „мала радња/пијаца” – каже Зенел Батагељ из „Валикона”, агенције за маркетиншка истраживања.

Он објашњава да се потрошач није прилагодио кризи, већ се променио и никада више неће бити исти као 2008. године.

– Неки су престали да купују у великим продавницама, а неки тамо купују чак више и престали су да купују у малим радњама. Али, оно што је најбитније, променио се концепт лојалности трговинским ланцима. Како се може чути према паушалним проценама, данас је потрошач лојалан двојици или чак тројици трговаца. Само ради илустрације, просечан Словенац је у 2013. години имао седам картица лојалности – каже он, додајући да је криза утицала и на то да потрошачи пробају нове производе, нешто би могло да задовољи и квалитет и цену. Његов закључак је да криза даје шансу новима.

– Када се успостави поверење у трговачку марку, онда потрошачи почињу да пробају и све остало. И тако почиње да се шири њихов удео и да се шири и понуда. Данас је понуда трговачких марки један од главних чинилаца разликовања модерних трговаца. Са консолидацијом трговине у Србији ће се повећати и удео трговачких марки. На пример, ако би у Србији дошло до сличне консолидације трговине као у Словенији, удео трговачких марки већ данас би био око 10 одсто, уместо садашњих четири – наводи Батагељ.

Све ово потврђују и трговци.

– У последњих шест година се у продавницама наших ланаца учешће у промету артикала трговачке робне марке готово удвостручило – рекли су у „Делезу”, у чијем су саставу „Макси” и „Темпо”.

Што се тиче начин плаћања, криза је је на велика врата вратила плаћање чековима на одложено. После бума и сталног раста учешћа чекова у промету, сада полако долази до стагнације, пошто су се многи грађани презадужили. Тако је до пре годину и по дана учешће чекова код појединих трговаца достизало и 15 одсто, а сада је то нешто мање. Ипак, чековима се и даље плати велики део робе.

– У већим форматима, попут „Темпа” тек половина потрошача плаћа готовином, то јест 53 одсто њих, картице користи 35 процената купаца, а могућност одложеног плаћања чековима 13 одсто – рекли су у „Делезу”.

И у агенцији ГФК, која се такође бави истраживањем тржишта, наводе да је у последњих неколико година, колико траје економска криза, српски купац почео детаљније да планира своју куповину, најчешће купује само неопходно и на неки начин ограничава себе да не дође у искушење да купи оно што му не треба.

– Када посматрамо типове куповине, уочљиво је да постоји пораст великих куповина на недељном нивоу, али су оне количински мање, јер људи углавном купују оно што им је неопходно – закључују у ГФК.

Стефан Деспотовић

------------------------------------------------------------

И даље чекамо „дисконтере”

Никада се више о доласку дисконтних трговинских ланаца, попут „Лидла”, није говорило и писало него у неколико протеклих кризних година. Реч је о ланцима у којима највећи део понуде чине њихове робне марке, а знатно мањи део отпада на познате марке производа.

Тако је и у „Лидлу”. Они због тога успевају да имају ниже цене од других трговаца, али суженију понуду. У Словенији постоје три дисконтера „Хофер”, „Лидл” и „Евроспин”, а у Хрватској „Лидл”.  Према подацима агенције „Валикон”, у Словенији је њихов удео на тржишту готово 20 процената.

Према последњих подацима, „Лидл” је већ купио земљиште на 12 локација у Србији, а према речима Расима Љајића, министра трговине, када обезбеде 15 локација крећу у изградњу објеката, док ће дистрибутивни центар изградити у околини Београда. Дилема више није да ли „Лидл” долази, већ само када ће отворити своје објекте, јер пракса овог трговца није да отвара један по један објекат, већ петнаестак или двадесет одједном.


Коментари4
fb4da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pedja dis
moram da vas ispravim, DIS je domaci, i njihova robna marka "dobro" vecinski ima domace dobavljace. Kod DISa mi se svidjaju i cene i raznovrsnost domacih proiyvodjaca koji inace ne mogu da "udju" na police tih stranih hipermarketa (leskovacki, niski proizvodjaci...)
Milan Misic
Sve vise i vise postajemo parijska i policijska drzava. Ovi na vlasti samo obecavaju i mazu oci narodu. Evo ponovo podigli nivo aflatoksina. Tada su pretili smenama i kaznama, smenili dvojicu, jedan njihov, tada sma=enjen, pa ga postavili u Beogradu, zaduzen opet za poljoprivredu. I mi treba da im verujemo?
Лека Србин
Пошто је Србија потпала под страну диктатуру у смислу трговачких ланаца онда боље да им се придружимо тако што ћемо храну куповати у суседној Мађарској, Румунији, БиХ, Бугарској, Македонији па и Грчкој. А док се неко од великих играча укључи у наше тржиште ми ћемо да поцркамо од глади. Зато се треба сналазити да нама буде што јефтиније а држава нека размишља о томе коме све дозвољава да буде на нашем тржишту.
U Srbiji....
....nista ne pripada Srbiji . Svi proizvodi i svi tzv . biznisi su spolja . Proizvodi su slovenacki ili hrvatski ... Super-ili-mega-marketi pripadaju , takodje, strancima . Nikada Srbija nece imati svoje proizvode na srpskom trzistu , na prvom i jedinom mestu , sto su i tzv marketiske 'groups' slovenacke ili drugde , samo ne iz Srbije . A zasto je vazno imati te 'konsultantske-istrazivace-marketa' u svom , srpskom , vlasnistvu ? Te bi radile za Srbiju a ne za , kao trojanski konji , za kompanije iz drugih zemalja , te promovisale strane proizvode u Srbiji , a Srbiju savetovali da ih kupuje. Sve sto , te kompanije istrazuju u Srbiji , je preneseno onima van . Zato Srbije ne moze da krene....Suvise ste naivni , do samounistenja.(kompanije su VALICON iz Slovenije i GfK iz Nemacke )P.S. jJedno od mnogih nerviranja za mene ; kada god i sta god procitam u nasim glasilima krvni pritisak mi skoci ,i ne spavam , sve propast za propascu , zbog nesposobnosti upravljaca bilo cega u Srbiji .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља