среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:48

Газиместан

Аутор: Александар Апостоловкипонедељак, 30.06.2014. у 22:00

Томислав Николић је положио венац на Газиместану, за Видовдан. Није било милион људи, председник Србије није слетео хеликоптером заједно са патријархом, уз низ државних званица, академика и Мирослава Шолевића.

Ако је долазак Милошевића на Газиместан пре четврт века одредио ток модерне националне историје и ако је тај скуп увео Србију у године расплета, Томин дискретан обилазак Споменика палим српским јунацима у Косовском боју на Газиместану деловао је као чин у том расплету. Истини за вољу, тај чин је био бучан. И показао је колико се тога променило у Србији и свету око ње за две и по деценије.

Док су Слобу 1989. године обезбеђивали Сента и Насер Орић, сада је Тому чувала полиција такозване лажне државе Косово, како би то сликовито описао Војислав Коштуница. Онај, који је пре 14 година срушио Слобу и постао ново божанство, уочи инаугурације у новог вожда, на истом том Косову, такође је извиждан.

Насер Орић је после газиместанског митинга, када су Милошевића сматрали новим Карађорђем, од вожда леве оријентације, добио пиштољ као поклон за верност.

Насер није био веран. Током рата у Босни, починио је низ злочина покрај Сребренице, али је срамном одлуком Хашког трибунала пуштен на слободу, где данас радо слуша српске фолк певаче.

Генерал Сента је у пензији, одбија многе светске медије за интервју и редовно одлази на гроб под липом, у Пожаревац.

Тома је у то доба, у дубини душе, подржавао Слобу. Данас се залаже за преговоре са Приштином и политику мира. Тома је постао председник Србије, а Вучић премијер и политичар са подршком којом је могао да се подичи само Милошевић у газиместанској епохи. Да којим чудом Милошевић сада са небеске Србије посматра овоземаљску, вероватно би се цинично насмејао – јер се читав политички и геополитички поредак заправо окренуо наопачке. Некадашњег војводу и борца за српске земље Томислава Николића млађи свет из десничарских организација, почастио је низом увреда – од Шиптара, до издајника.

Тома је показао завидну прибраност док је слушао звиждуке тих момака на свој рачун. Прекинули су његов говор, али се чини да их је Тома разумео, иако је вероватно у себи зажалио што није у то време био далеко одатле, у западним српским земљама – са патријархом, Кустурицом, Вучићем, Дачићем и свитом званица у ванвременској, ренесансној енклави Андрићграда.

Не треба, међутим, замерити превише ни тим момцима који су саботирали Томин видовдан. Живот на Косову је несношљив, будућност је неизвесна, а председник је вероватно у младима који су извикивали ватрене патриотске поруке и прозивали издајнике, препознао себе из млађих дана.

Ваљда је, попут вождова пре њега, научио лекцију о политичкој пролазности. Газиместан ствара и руши вождове. И само је он вечан.


Коментари16
fd619
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vitez vitezović
E, ebiga, čitam ovo i stvarno se vraćamo unazad. I ništa mi ne preostaje nego da pustim onu pesmu "vrisnuo bih da zaječi..."
povremeni citalac
Ti bi moj postovani komentatoru, Samo povremeno, vec odavno imo poveci bruh da moras da nosis samo cetvrt od onog kubnog metera knjiga koje sam procitao samo do mog 30-tog rodjendana, jos u vreme onog cuvenog Brionskog Plenuma. (da nosis, mislim svaki dan, ne u glavi, neg na ledjima, svaki dan samo dvadesetak meteri).
Ne povremeno
Povremeni čitalac bi morao više da čita, i to ozbiljnu istorijsku literaturu, i ne povremeno. već redovno i temeljno, kako bi mogao da sudi svim komentatorima. Ne zaboravite, ko svima sudi, mora i sebe podvrgnuti sudu drugih. U protivnom, bolje je mudro ćutati, nego loše besediti.
povremeni citalac
Citam komentare po ko zna koji put, pa ne mogu da se cudu nacudim. Kako ste se, da kazem, raspevali kad je rec o Kosovu, pa kako se blizim onom desetom na kraju, sve mi se cini ko da su devedesete tek pocele. Jedan jos uvek prica ko pokojni Sokolovity, drugi se predsavlja ko Frenki, a nije Simatovic, docim onaj Slobista, uostalom ko svi ostali, zajedno sa novinarom koji je piso ovaj (njezan) tekst, svi ste izostavili onu istorijsku recenicu iz onog cuvenog govora na Gazimestanu, istorijsku recenicu sa kojom je pocela da kopni ISTORIJA Srbije u zadnja dva veka.
ProPolitikin Hrvat
Slavko Petrov | 01/07/2014 13:43 Ratovima se itekako sta dobija, Slovenci samostalnu drzavu nakon 500 i vise godina, a mozda je nikad i nisu imali samostalnu, Hrvati takodjer, ne racunajuci period 1941-45, takodjer su dobili etnicki cistu Hrvatsku, Muslimani u BiH drzavu, naciju, pismo, nista to nikad nisu imali samostalno, Albanci drzavu Kosovo, jedino su Crnogorci dobili sve bez rata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља