четвртак, 24.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Пирати покрећу две трећине рачунара у Србији

уторак, 01.07.2014. у 21:57
Главни разлози за коришћење лиценцираних програма су безбедносне претње Фото Фонет

Иако стопа нелегалног компјутерског софтвера у Србији полако опада, и даље смо међу неславним рекордерима у региону у овој статистици. Пиратска верзија покреће 69 одсто рачунара код нас, што је за три одсто ниже него 2011, али је знатно изнад светског просека, а посебно изнад просека Европске уније. На нивоу региона, више је нелегалног софтвера једино у Црној Гори – 78 одсто, показују резултати недавно објављене студије Савеза произвођача софтвера (БСА).

У Србији је стопа пиратерије нижа за три одсто у односу на 2011. годину, пре свега захваљујући раду Одељења за легалност софтвера у оквиру Пореске управе Министарства финансија, Тржишне инспекције и БСА, наводи се у саопштењу компаније „Мајкрософт”.

Подаци које је представила БСА говоре да је просечна стопа пиратерије у свету 43 одсто, за проценат више него 2011. На пораст су утицале земље у економском успону које имају све већи удео у укупном броју рачунара у свету, а код којих преовладава употреба нелиценцираног софтера. Комерцијална вредност пиратизованог софтвера износила је прошле године скоро 63 милијарде долара.

Проценат нелегалног софтвера у ЕУ износи 33 одсто, а према ранијим подацима ЕУ захтева од Србије да смањи проценат пиратерије испод 50 одсто. Што се суседних земаља тиче, у БиХ и Македонији та стопа за 2013. износи 65 одсто, Бугарској 63, Румунији 62, а у Хрватској 52 одсто.

Према резултатима студије која је обухватила скоро 22.000 корисника рачунара и више од 2.000 ИТ менаџера из 34 земље, главни разлози за коришћење лиценцираних програма су безбедносне претње. Чак 64 одсто корисника на светском нивоу највише плаши упада хакера, а 59 одсто плаши се губитка података. Иако нема стопостотно заштићеног програма ни компјутера, јер хакери и творци антивирусних система стално једни друге сустижу, власници нелиценцираног софтвера су изложенији нападима.

Јован Шикања, стручњак за онлајн безбедност, каже да је коришћење пиратизовног софтвера небезбедно и да зависи од врсте софтвера.

– Ми као крајњи корисници не можемо да знамо да ли крековани програм има у себи неки „бекдор” који је припремио злонамерни корисник који је саставио ту инсталацију. Лош знак је ако пиратизовани „виндоуз” нема апдејт функцију. „Мајкрософт” на недељном нивоу објављује закрпе сигурносних пропуста. Уколико немамо последњу верзију ми смо рањиви. Не знам каква је политика „Мајкрософта”, али мислим да последњих година не укидају услугу ни нелегалним корисницима иако су их „провалили”. То дође као бесплатна здравствена заштита с њихове стране, јер компромитован рачунар није опасан само за корисника, него уопште за веб – објашњава Шикања.

У земљи са просечном платом око 400 евра, стотинак евра за легалан софтвер приличан је трошак, док се за десетак евра код момка из комшилука који се разуме у рачунаре може добити „крекована” верзија.

Компјутерски сервиси не би смели да нуде нелиценцирани софтвер, али ми смо се уверили да се не плаше инспекције. У сервису у Београду, једном од првих чији сајт изађе на претрази на „Гуглу”, у телефонском разговору су нам рекли да могу да инсталирају пиратску верзију „виндоуза” по цени од 2.000 динара, а да је легална 12.000 динара. На сајтовима већих продавница технике основна верзија „виндоуза 7” је око 12.000 динара.

Продавац у кол-центру радње „Вин-Вин” каже да фирме које узимају рачунаре купују и оперативне системе, док остали купци већином узимају уређаје без оперативног система.

Јован Шикања саветује корисницима да их ако већ користе пиратизоване верзије, редовно апдејтују, али каже да је увек боље користити легалну верзију или бесплатан оперативни систем.

– Много људи не зна да постоје алтернативе које су бесплатне. На послу већ две године користим „линукс” без потребе да користим било који софтвер затвореног кода попут „Мајкрософтовог”. Проблем за наше фирме може да буде то што доста државних сервиса захтева „Мајкрософт”. Бесплатан софтвер може да се користи за мање више све сем игара, јер прави гејминг не подржава „линукс” – каже Шикања.

За инсталацију ових система није неопходно посебно разумевање у рачунаре, јер се, каже наш саговорник, најпознатије дистрибуције „линукса” инсталирају лакше него „виндоуз”. Могу да се скину са званичног сајта на диск или флеш и инсталирају у лаптоп или десктоп рачунар за осам минута. Осим што није за захтевније игре, не постоје „линукс” алтернативе ни за ускоспецијализоване софтвере као што су „фотошоп”, „илустратор” и сличне.

Ј. Ј. К.


Коментари6
a8146
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Velickovic
Moze li se taj pad od 3% povezati sa povecanom zainteresovanoscu ljudi za "open-source" sisteme (Linux), i za mnogobrojne besplatne aplikacije koje postoje (LibreOffice, Gimp, AIMP, Ashampoo,......)? Vecina tih aplikacija, iako pruzaju malo manje mogucnosti u odnosu na njihove alternative koje kostaju, sluzi odlicno svojoj svrsi. Takodje postoji izuzetno velika saradnja izmedju korisnika open-source sistema, pa se svakodnevno vrsi njihovo poboljsanje sa aspekta bezbednosti. Medjutim, cak i uz licenciran softver i uz najbolji antivirus, bezbednost moze biti ugrozena ako korisnik ne zna sta radi, znate to je isto kao u saobracaju, jedini nacin da se apsolutno sprece saobracajne nezgode je da se coveku potpuno oduzme sposobnost upravljanja vozilom.
sasa lukic
Za sve, ama bas za sve postoji alternativa u Linuxu, a za ostalo takodje postoje i emulatori kao sto je Vine.
Порекло Имовине
Море бре ко може да си купи рачунар ако није криминалац.
Linux je bolji I besplatan
Prva stvar je da ima bar 90% pirata kod nas a druga, pa pre nego napisete da ne postoje alternative prvo se raspitajte. Recimo Gimp je savrsena alternativa Fotosopu, cak je i bolji program po nekim mogucnostima. Ja ga koristim i znam o cemu pricam.
neko neko
smatram da je osnovni uslov da se smanji procenat korišćenja nelegalizovanog softvera kod nas edukacija korisnika i upućivanje na slobodan ili besplatan softver. kod nas postoji jako malo sajtova koji pišu o tome a mislim i da bi internet portali trebali da počnu da objavljuju članke sa alternativama za trenutno najpopularnije programe

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља