петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Хабзбурговци и нова Европа

Аутор: Богдана Кољевићчетвртак, 03.07.2014. у 15:00

Већ неколико месеци, Карл фон Хабзбург, син Ота фон Хабзбурга и потомак Франца Фердинанда, инсистира на релативизацији историјских чињеница и догађаја који су претходили избијању Првог светског рата. Уз минимализовање улоге Аустроугарске монархије, истиче седа је основни узрок сукоба национализам различитих сила или, прецизније, национализам уопште, као и да је основни проблем био положај Словена у Хабзбуршкој монархији – али и да су прави непријатељи монархије били Срби. У том светлу, теза гласи да су Хабзбурговци покушали да успоставе равнотежу над доминантним утицајем Срба међу Словенима, из чега даље следи да је понајвећу кривицу за рат потребно тражити у српском, а затим и руском национализму. Штавише, Карл фон Хабзбург наглашава и да је врло срећан због развоја Европске уније, која представља наставак старе идеје о наднационалној, мултиетничкој империји какву је желео Ото фон Хабзбург и каква је била Аустроугарска монархија, као и да идеја о националној држави припада прошлости. Иначе – да бисмо употпунили савремени дискурс Хабзбурговаца – потребно је присетити се и да је Ото фон Хабзбург био страсни заговорник независног Косова.

Пре неколикодана Карл фон Хабзбург учествовао је на обележавању сто година од Првог светског рата у Сарајеву, где јерекаода и данас постоји опасност од национализма,што показује успех националистичких странака на изборима за Европски парламент.

Овом приликом оставићемо по страни сасвим јасне противречности и недоследности – попут тога како је могуће истовремено свесрдно се залагати за националну, заправо националистичку државу на Косову, а то исто право ускраћивати другима и називати се противником национализма. Питање које се, кроз паралелизам између Хабзбуршке монархије и ЕУ, прво логички појављује је следеће: зашто се, у савременом дискурсу о Младој Босни, прећуткује чињеница да је, пре свега, то била борба за слободу, једнакост и равноправност тј. борба за највише левичарске вредности, једнако као што се занемарује чињеница да релевантан успех на изборима за Европски парламент нису постигле само странке нове деснице већ и, попут грчке Сиризе, нове левице? Разуме се, сваки говор о смислу левице међу Србима и Словенима пре Првог светског рата или о левици у новој Европи која се рађа – а која је против савремене ЕУ – на нивоу озбиљне расправе урушава причу о национализму као главном дежурном кривцу и приближава нас месту правог проблема. А то је проблем империјализма и колонијализма – проблем сукоба између оних који теже доминацији и оних који се доминацији опиру.

Други разлог због којег се избегава говор о аутентичној левици, некад и сад, почива у чињеници да управо она разоткрива да ни ЕУ – као ни Аустроугарска – не припадају корпусу прогресивних идеја већ управо супротно. Тако постаје јасно да је реч о различитим историјским моделима империјализма, који не значе равноправност народа већ постојање јачих и слабијих, оних који управљају и оних којима се управља. У том светлу, мултикултурализам и демократија појављују се као појмови испражњени од сваког садржаја тј. као појмови који треба да прикрију власт једних над другима. Истовремено, из чињенице да власт присвајају одређене државе и народи, који обликују империје, произилази и да се борбе за ослобођење неретко појављују и као борбе за национално ослобођење, у ширем или ужем смислу, односно као ослобођење једног или више народа чији положај је неједнак спрам осталих.

Упркос посебностима различитих епоха, паралела Хабзбурговаца између Аустроугарске монархије и ЕУ – када се има у виду не само савремена разлика севера и југа, јачих и слабијих држава, већ и устројство ЕУ бирократије – у структурном смислу је важећа. У оба случаја ради се и о пројектима који се декларишу као модернизаторски и реформаторски тј. који упућују на наводну цивилизацијску супериорност – и то даље служи као објашњење због чега је империјализам најбоље решење за све. Од пресудног је значаја уочити да заправо није реч о аргументу знања већ о „аргументу” моћи, и у том контексту потребно је посматрати и чињеницу да је, попут Аустроугарске монархије, и савремена ЕУ право подредила експанзији и увећању моћи.

Хабзбурговци и младобосанци зато су имена чији значењски потенцијал превазилази једну епоху, иако су конкретне историјске личности све само не безначајне. То су имена за појаве и процесе – од којих прво означава самопрокламовану управљачку елиту, а друго борбу за правду и слободу.

Факултет за медије и комуникације


Коментари16
c08a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran s
Potpisujem sve napisano,alio sta je rezime?! Dobro smo uradili sto smo izginuli za jugoslaviju gde nam sada satiru i groblja? Dobro smo uradili sto smo na kraju stvorili komunizam koji je unistio srpsku gradjansku klasu , pa nas sada u gradjansko drustvo vode komunisti i seljacine? Ili ,prilagodimo se ovoga puta svetskim tokovima i gledajmo da negujemo i cuvamo srpsko u nama,jer to sve evropske drzave rade.
НЕЗАПОСЛЕНИ у ЕУ примају од 300 до 500 евра
*** Ауторка је млада и слабо познаје историју хришћанских народа у Европи, чији је циљ стварање савеза држава самосталних народа, тј. Европске Уније, и које не интерсује поделе на левицу и десницу.. ЕУ данас има 500 МИЛИОНА равноправних становника, који живе од свог рада, а незапослени примају социјалну помоћ од 300 до 500 евра месечно.
Гоца сликарка, оригинал
Не узбуђујте се поштована Б.Кољевић због коментара , то су или Мађари или неки који не желе да и Србији буде као у време Аустроугара , и ми би могли да направимо тако нешто добро као што је било а да буде наше када се проберу политичари биће и тога , ево ово са афлатоксином , одмах је наишло на отпор а треба д ас епитају како д анаправим млеко да би се добило 0,05, шта треба да радим. Није лако ни овима који народ треба да доведу у ред, важно је само да нема лопова и оних који хоће да изиграју све што је прописано, али треба радити и радити и радити и то на свему
mattko mattko
Clanak ima logican sled, ali samo na prvi pogled, jer kao centralna teza je uzeta borba izmedju (zlog) imerijalizma i (dubrog) opiranju istome . Autorka pravi paralelu izmedju tadasnje AU i danasnje EU, izjednacavsi ih po samom motivu postojanja - dominaciji, Medjutim, postoji bitna razlika: Sve clanice i buduce clanice EU, osim mozda Britanje, hrle ili su hrlile u EU dok je pocetkom 20 veka postojao proces "bezanja" iz AU monarhije i to ne samo kod slovenskih naroda. Druga vazna stvar je da je ulazaki izlazak u/iz EU dobrovoljna stvar a da nasa zemlja sasvim dobrovoljno i uz podrsku naroda ucestvuje u tome. Sve ostalo , na tu vecnu temu "dominatora" i "obespravljenih" ima manje uticaja jer trend postoji i vidljiv je.
AMERORUS Plaka
Postovana Bogdana, autor clanka: ako ste u mogucnosti da kliknete na Wikipediju, mozete se uveriti, da Karl von Habsburg NIJE potomak Franza Ferdinanda - kao sto napominjete u prvoj recenici clanka. Inace slazem se sa komentatorkom iz Australije, da takvog zivaota ne mogu ni da sanjaju danasnji Vojvodjani, kao sto je bio za vreme Austrougarske dvojne monarhije. Od 1. nov. 1918 - ulaska srpskih trupa posle francuza - sve ide nizbrdicom do dana sutrasnjeg i nadalje. Hvala i puni pozdrav.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Шта да се ради

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља