недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:59

Колико је Србија добра земља?

Аутор: Ана Марија Поповићсубота, 05.07.2014. у 15:00

Сајмон Анхолт, гуру и вероватно најпризнатији placebranding експерт данашњице, лансирао је крајем јуна сајт „Индекс добрих земаља” (The good country index) на коме се нашла и Србија. Све ово не би било тако важно, да овај Британац није изузетно битна фигура када се говори о позиционирању земаља у различитим индексима културе, туризма и националног бренда и чија се реч пажљиво слуша. На овом пројекту са њим је сарађивао холандски професор Роберт Говертс.

Индекс добрих земаља протеклих дана је донео велику збрку и пометњу на интернету, углавном због недовољног разумевања овог пројеката. Јер овај индекс не говори колико је нека земља „добра” или добра за живот, већ колики је допринос једне земље општем добру човечанства. Параметри за индекс су различити, укључују културу, науку, међународни мир и сигурност, климатске промене, потписивање УН уговора, донације, једнакост, фер трејд трговину итд. Статистика је изведена на основу података УН и још неколико међународних организација, а у обзир је узета и величина земље, као и њен БДП. Пратећи рад Сајмона Анхолта и Роберта Говертса кроз године, сигурна сам да закључке нису извели паушално ни пристрасно.

Резултати су занимљиви, донекле очекивани, а опет помало зачуђујући. У првих 30 земаља 17 је чланица ЕУ, што је већ стандардан резултат када се мери било шта са префиксом „добро” у свету. Прва земља по доприносу човечанству је Ирска, затим следе Финска, Швајцарска, Холандија, Нови Зеланд. И онда се човек запита, па добро где су Грчка, Египат или Иран, колевке цивилизације? Оне које су толико допринеле човечанству кроз историју! Е, ту се крије цака. У овом индексу нема старе славе – узимају се у обзир махом параметри садашњице као што су отвореност тржишта, слобода штампе, извоз креативних услуга или нечег мање пријатног попут токсичног отпада. Нема овде места за Стару Грчку, мере се само резултати доприноса општем добру једне земље у садашњости, кроз параметре и субпараметре у којима се види понашање националних влада (отвореност тржишта) или појединаца (број УН волонтера). Аутори су све ове параметре пондерисали, индексирали и направили генерални индекс где је Ирска добила епитет најбоље за човечанство. А где смо ту ми?

За разлику од прошлих Анхолтових индекса, Србија је сада по први пут ушла у индексирање. Међу 125 земаља које учествују у „Индексу добрих земаља”, Србија је на 62. месту. Златна средина, рече неко на „Твитеру”. Гледајући резултате по параметрима, лепо можемо да видимо и зашто. По науци и технологији смо на ласкавом 23. месту, испред Америке, бићу слободна да закључим по огромном одливу мозгова који трпимо. По култури, такође високо 31. место, захваљујући извозно оријентисаном креативном сектору (овде улази све, од наступа Гранд певача у иностранству па до аутсорсованих софтвер дизајнера). А сад пад, параметар међународни мир и сигурност ниско 98. место, не треба много објашњавати зашто. По параметру – светски поредак стојимо на 52. месту, због податка да у међународне добротворне фондове не шаљемо ништа, а и даље као држава имамо избеглице и људе које траже азил. Непријатно ме је изненадило то што смо по параметру климатских промена претпоследњи. По емисији угљен-диоксида, ефекту стаклене баште и извозу токсичног отпада од нас је ниже позициониран само Зимбабве, и то у тренутку када немамо министарство екологије. По просперитету и једнакости смо на 52. месту, упркос податку у Индексу да не дајемо никакву подршку развојним пројектима. По последњем параметру – здравље и благостање смо на 79. месту, захваљујући извозу лекова.

Аутори Индекса су на свом сајту написали да су свесни да Индекс није савршен, и да су отворени за све конструктивне предлоге. Од свега, мени је пажњу највише привукла њихова почетна мисија – жеља да од света направе боље место.

Партнер у Destination Office


Коментари16
28101
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Dobro je da nam je ovaj pogled na svet priblizen na poseban nacin. Bode oci pretposlednje mesto u svetu medju relevantnim drzavama po "klimatskim" promenama iza cega se krije ekologija. Zbog cega je tako i zbog cega istrazivaci o tom problemu ne govore direktno? Zbog cinjenice da se iza svega nalaze OU i plutonijum i da su za isti najodgovorniji upravo zemlja domacin istrazivaca i USA. Ako bi se govorilo o najvecim posastima savremenog sveta, uz GMO, morale bi se postaviti pred stub srama drzave koje se dice svojom "demokratijom" i svim drugim ljudskim slobodama i pravima, osim pravom na slobodan, miran i zdrav zivot za druge. Zanimljiv bi bio prikaz u kom periodu je Srbija dosla na sva navedena mesta i u kom periodu je postigla sadasnji rejting "dobre zemlje"? Zapanjujuce bi bilo otkrice da je sve vezano za ovaj milenijum, a posle besomucnog ubijanja Srbije 1999.g. i da nam je rejting u bivsoj YU bio za ukupno 90% bolji. Da li nam to nesto govori i pokazuje, ili cemo sve u "fusnotu"?
saznali smo
Destination office je nevladina firmica, u kojoj postoji autorka teksta, kao partner, bilo šta da to znači, i jedan njen drugar. Jača firma, nema šta.
pedja pedja
ovakvi tekstovi me podsecaju na vreme Mire i njenog muzha
branislav jokic
Bravo za Ana Mariju! Prelepa je!
Novosađanin NS
@nikola nikolić: Stara Grčka - to su Homer, Herodot, Tukidid,Tales, Pitagora, Anaksagora, Anaksimandar, Sokrat, Platon, Aristotel, Euklid, Eratosten, Arhimed, Ptolemej, Plutarh, Heron, Fidija, Sofokle, Euripid, Eshil, Diofant... Mogao bih još dugo da nabrajam. Ako niste čuli za njih, onda je razumljivo da vam je nejasan pojam "stara Grčka". A vama se isto tako moglo postaviti pitanje: Zašto mala početna slova imena i prezimena?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља