Сајмон Анхолт, гуру и вероватно најпризнатији placebranding експерт данашњице, лансирао је крајем јуна сајт „Индекс добрих земаља” (The good country index) на коме се нашла и Србија. Све ово не би било тако важно, да овај Британац није изузетно битна фигура када се говори о позиционирању земаља у различитим индексима културе, туризма и националног бренда и чија се реч пажљиво слуша. На овом пројекту са њим је сарађивао холандски професор Роберт Говертс.

Индекс добрих земаља протеклих дана је донео велику збрку и пометњу на интернету, углавном због недовољног разумевања овог пројеката. Јер овај индекс не говори колико је нека земља „добра” или добра за живот, већ колики је допринос једне земље општем добру човечанства. Параметри за индекс су различити, укључују културу, науку, међународни мир и сигурност, климатске промене, потписивање УН уговора, донације, једнакост, фер трејд трговину итд. Статистика је изведена на основу података УН и још неколико међународних организација, а у обзир је узета и величина земље, као и њен БДП. Пратећи рад Сајмона Анхолта и Роберта Говертса кроз године, сигурна сам да закључке нису извели паушално ни пристрасно.

Резултати су занимљиви, донекле очекивани, а опет помало зачуђујући. У првих 30 земаља 17 је чланица ЕУ, што је већ стандардан резултат када се мери било шта са префиксом „добро” у свету. Прва земља по доприносу човечанству је Ирска, затим следе Финска, Швајцарска, Холандија, Нови Зеланд. И онда се човек запита, па добро где су Грчка, Египат или Иран, колевке цивилизације? Оне које су толико допринеле човечанству кроз историју! Е, ту се крије цака. У овом индексу нема старе славе – узимају се у обзир махом параметри садашњице као што су отвореност тржишта, слобода штампе, извоз креативних услуга или нечег мање пријатног попут токсичног отпада. Нема овде места за Стару Грчку, мере се само резултати доприноса општем добру једне земље у садашњости, кроз параметре и субпараметре у којима се види понашање националних влада (отвореност тржишта) или појединаца (број УН волонтера). Аутори су све ове параметре пондерисали, индексирали и направили генерални индекс где је Ирска добила епитет најбоље за човечанство. А где смо ту ми?

За разлику од прошлих Анхолтових индекса, Србија је сада по први пут ушла у индексирање. Међу 125 земаља које учествују у „Индексу добрих земаља”, Србија је на 62. месту. Златна средина, рече неко на „Твитеру”. Гледајући резултате по параметрима, лепо можемо да видимо и зашто. По науци и технологији смо на ласкавом 23. месту, испред Америке, бићу слободна да закључим по огромном одливу мозгова који трпимо. По култури, такође високо 31. место, захваљујући извозно оријентисаном креативном сектору (овде улази све, од наступа Гранд певача у иностранству па до аутсорсованих софтвер дизајнера). А сад пад, параметар међународни мир и сигурност ниско 98. место, не треба много објашњавати зашто. По параметру – светски поредак стојимо на 52. месту, због податка да у међународне добротворне фондове не шаљемо ништа, а и даље као држава имамо избеглице и људе које траже азил. Непријатно ме је изненадило то што смо по параметру климатских промена претпоследњи. По емисији угљен-диоксида, ефекту стаклене баште и извозу токсичног отпада од нас је ниже позициониран само Зимбабве, и то у тренутку када немамо министарство екологије. По просперитету и једнакости смо на 52. месту, упркос податку у Индексу да не дајемо никакву подршку развојним пројектима. По последњем параметру – здравље и благостање смо на 79. месту, захваљујући извозу лекова.

Аутори Индекса су на свом сајту написали да су свесни да Индекс није савршен, и да су отворени за све конструктивне предлоге. Од свега, мени је пажњу највише привукла њихова почетна мисија – жеља да од света направе боље место.

Партнер у Destination Office