уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Краљ Александар се преварио у избору Степинца

субота, 05.07.2014. у 21:57
Фото Д. Јевремовић

О комплексним односима између Србије и Свете столице кроз историју, о потписивању конкордата, побуни православног свештенства због привилегија датих католицима у Краљевини Југославији, али и односима комунистичке власти према Ватикану, за наш лист говори академик Драгољуб Живојиновић.

Веома заслужан за осветљење овог дела историје, он подсећа како су још средином 19. века представници Свете столице контактирали владу Кнежевине Србије, јер је бискуп Јосип Јурај Штросмајер желео да постане поглавар Католичке цркве у Србији. Радило се на томе доста дуго, али безуспешно.

Да ли су тада забележени први контакти између Ватикана и Србије?

Тадашња српска власт сматрала је да нема довољно католика и да није неопходно давати им нека посебна права.

Ови преговори спорадично су вођени све до почетка 20. века. Будући да је број католика, углавном странаца, растао после завршетка Балканског рата, почели су озбиљне дискусије. Иако је папа Пије Х био жестоки противник православља и целокупног словенског света, пристао је на дијалог јер је ширењем Србије, после рата, број католика повећан на око 30.000. Конкордат је коначно закључен у јуну 1914. године, а од наредне године српска влада је имала свог званичног представника при Светој столици.

Какав је одјек у јавности изазвало потписивање овог споразума?

Конкордат је предвиђао доста широка овлашћења за Католичку цркву, што је наишло на неодобравање Српске православне цркве која се осетила угроженом. Дошло је до сукоба између тадашњег министра Љубе Давидовића и митрополита Димитрија, црквеног поглавара. Ипак, почео је Први светски рат па се доводило у питање да ли ће нова правила заживети. Папа Бенедикт XV отворено је рекао да му не пада на памет да шаље представника своје цркве пред аустроугарске топове. Тада почињу нови проблеми јер је Ватикан био један најљућих противника стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Света столица је свим силама желела да заштити монархију од распада. Стекли смо великог непријатеља који је радио против нас.

Који је разлог за толико противљење Ватикана стварању нове државе на Балкану?

Западни свет сматрао је да ће наша земља постати продужена рука Русије, да ће се православље ширити и угрозити католичанство. Када је 1917. године потписана Крфска декларација, у којој је наведено да ће католици уживати равноправан положај у тој држави, Ватиканje био забринут да ће Католичка црква изгубити права која је имала у Хабзбуршкој монархији. Тим поводом је Анте Трумбић, председник Југословенског одбора, посетио представнике Свете столице, покушавајући да објасни ће у новој држави католици бити довољно заштићени. Ватикан је једна од последњих држава која је признала Краљевину СХС, тек у новембру 1919. године.

 

Анте Павелић и Алојзије Степинац 1941. године 

Да ли је негативан однос Свете столице настављен уочи Другог светског рата?

Католичка црква, уз подршку Ватикана, показивала је велико непријатељство према новој држави. Многи бискупи и надбискупи били су радикални, па чак I проусташки оријентисани. Задар, Ријека, Пула и Истра постали су центри ширења антијугословенске пропаганде. Ипак, у новој држави око 40 одсто становништва било је католичке вероисповести, па је краљ Александар Карађорђевић подстицао закључење новог конкордата. После његове смрти, нова влада је 1935. године почела преговоре о конкордату, који је уобличен две године касније. Привилегије дате Католичкој цркви биле су бројне, пре свега у погледу образовања, финансирања, аутономије… Пркос српских владика и епископа кулминирао је протестима у којима је дошло до физичког сукоба с полицијом. Све ово изазвало је велику пометњу код становништва. Ипак, Сенат није прихватио нови предлог закона, па је католичко питање остало нерешено.

Шта је нагнало краља Александра Карађорђевића да подржи именовање Алојзија Степинца, жестоког противника југословенске државе, за новог надбискупа загребачког?

Краљ Александар се једноставно преварио у одлуци јер је Степинац, стицајем околности, ратовао на српској страни на Солунском фронту. Ипак, његово изразито националистичко расположење расло је из године у годину.

Да ли се Ватикан противио формирању Независне Државе Хрватске на почетку Другог светског рата, које су последице овог потеза?

Опште је познато да је католичка црква у Хрватској с одушевљењем дочекала Немце, па чак и усташе. Независна Држава Хрватска добила је одмах благослов надбискупа Степинца. Током Другог светског рата Југославија је имала званичног формалног представника у Ватикану, али он се држао доста пасивно јер је такође био католичке вероисповести, па је чак и симпатисао усташе. И Независна Држава Хрватска такође је имала полузваничног представника. Ову квазидржаву Ватикан никада није званично признао, али је с њом неговао добре односе. Нису осудили ниједан злочин почињен у то време. До данас се ниједан папа није поклонио јасеновачким жртвама.

Како су се комунисти опходили према Светој столици?

У јавности се спекулише о Титовом сусрету с папом Пијем XI већ 1944. године, али за ту тврдњу нема конкретних доказа. Ја сам читао записе америчке обавештајне службе која је пратила Тита. Забележено је да је он само изашао из кола и обишао Цркву Светог Петра, али није улазио у Ватикан. Ипак, Тито није желео сукоб са Светом столицом ни с Католичком црквом у Хрватској, али био је свестан да ће морати да се разрачуна с истакнутим поглаварима који су подржавали усташке злочине. Међу њима је био и Алојзије Степинац, који је арогантно и оштро сачекао партизане, уверен у то да није ништа згрешио. Знало се да ће избити први инциденти. Када је 1946. године Степинац ухапшен и осуђен на 16 година затвора, Ватикан је оштро протестовао.

Да ли разлаз Титове Југославије са Совјетским Савезом доводи до промене односа с Ватиканом?

Тада се наша земља окреће Америци и то првенствено због економских разлога и могуће кризе и глади становништва. Америка нам финансијски помаже, али одобравање помоћи и зајмова Конгрес је условио променом односа према Ватикану. Велики број конгресмена и сенатора били су католици и захтевали су да Степинац буде пуштен на слободу. То је био услов за одобрење неопходне помоћи и зајмова Југославији. Тако је Степинац, после пет година затвора, пуштен у кућни притвор, у којем је провео последњих десет година живота. Све време Ватикан и Југославија нису прекидали дипломатске односе. До званичних прекида дипломатских односа долази 1952. године, када је Ватикан наградио Степинца кардиналским звањем. Овај потез изазвао је бес комунистичке власти. Тито је тражио од Свете столице и САД да се Степинац евакуише из Југославије и да буде смештен у неки манастир у Италији. Наравно, ни Степинац ни Ватикан нису пристајали на овај предлог јер су желели да створе новог мученика и разлог за уцену власти.

Када се међудржавни односи настављају?

Ситуација се развија набоље током шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. У Југославији долази до смене бискупа и надбискупа, а нови загребачки надбискуп Шапер један је од ретких који није био компромитован сарадњом с усташким режимом. Успео је да успостави нормалне односе с режимом па је Тито 1974. године посетио Ватикан и закључен је протокол којим су се решавала одређена спорна питања, престала су суђења, прогони и гледање на прошлост, цркви је полако враћан део имања.

После Титове смрти почиње распарчавање Југославије. Каква је била улога Ватикана?

Католичка црква почела је отворено да подржава националистичке тежње држава у којима су католици били већинско становништво. Деведесетих година такође је био хаос. Ватикан се није бунио против бомбардовања Срба у Републици Српској. А папа Јован Павле II састао се с Билом Клинтоном и отворено подржао бомбардовање Србије. Ипак, и поред историјских неслагања и размирица, велики број наших државника показивао је интерес за позитиван однос с Ватиканом. Наравно, тај сусрет је немогуће организовати без сагласности Српске православне цркве. Стиче се утисак да наша црква следи руску, која још није спремна на тај корак. У све је умешана и политика. Ватикан није званично признао самопрокламовану државу Косово, а вероватно утиче на одређене католичке земље да не признају Косово.

Јелена Попадић


Коментари0
b7013
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Срби и Ватикан

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља