среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Певање упркос сиромаштву

Аутор: Бранка Радовићуторак, 08.07.2014. у 22:00
Са Нишких хорских свечаности Фото В. Кесар – Јужне вести

Овогодишње Нишке хорске свечаности, борећи се са беспарицом, као и све друге манифестације у овој земљи, враћене су граду Нишу. Без подршке издржале су пробу, тако што је једино и укупно финансирање поднео сам Ниш. Хорови из више земаља поново су освојили овај град. А гости и учесници у знатно смањеном, али достојанственом броју, сећали су се прошлих времена. Увек са носталгијом, као једини који се сећа самих почетака манифестације, пре 50 година, председник овогодишњег жирија, Владимир Крањчевић, са топлином и радошћу говорио је о тим давним данима. Будући данас у сасвим другачијим околностима, кад многе манифестације пропадају, задовољство је да је ова ипак одржана, а на њој обележени велики јубилеји.

На самом отварању ревијалног карактера учествовали су они најбољи: најпре Хор „Иво Лола Рибар” са својим диригентом Милованом Панчићем. На почетку један узнесени Оче наш, у пијану и пијанисиму, створио је скоро црквену атмосферу. Одустајући од реског звука, Панчић је цео програм култивисао (Кедров, Мокрањац, Христов, Божић). Добри солисти, млади гласови у хору и темпераментни диригент, оставили су утисак.

Црквена дружина „Бранко”, нишки хор познат и у свету са својом диригенткињом Саром Цинцаревић, увек је на високом нивоу показујући стандарде у извођењу духовне музике (Мокрањац, делови из Литургије).

У интерлудијуму огромног хорског програма појавио се и један оркестар, Нишки симфонијски, са младим и талентованим диригентом Мирославом Иванковићем. У решавању бројних проблема у оркестру пришло се са много ентузијазма (Христић, Чајковски) а Марш на Дрину (Биничког) дирнуо је публику која им је скандирала. Сама чињеница да оркестар постоји значи да му треба дати пуну подршку као и усталити диригента Иванковића.

У завршници вечери наступио је наш једини професионални хор – Хор РТС са диригентом Бојаном Суђићем изводећи духовну и световну музику Мокрањца. Поред огромне разлике између доброг аматеризма и њиховог професионалног певања, памтиће се надахнуто и драматуршки уобличено извођење Треће и Пете руковети.

У интерполацији наступила је млада вокална група „Бели анђео” из Београда са диригенткињом Катарином Божић изводећи српску духовну музику.

Такмичарски део програма показао је да многим ансамблима није било место на реномираном фестивалу дуге традиције. Без обзира на то што се појавила понека нова група или хор, аматеризам, полако нестаје и гаси се на нашим просторима, а једино се одржавају и умножавају црквени хорови. Очигледно је да данашњи млади људи немају афинитета према овој врсти аматеризма, а друштво више не подржава ни велике манифестације, још мање хорско извођење.

Ипак, наша музичка традиција утемељена је у Мокрањцу и у хорској музици. Тужно је што је у години великог Мокрањчевог јубилеја, који би у свету пригрлили са највећом помпом, наша држава остала глува и без слуха. А, ипак, музички еснаф је дуг осетио и поштовао и ако нема државног обележавања, свака наша манифестација, а чини се и појединац, дају свој допринос јубилеју.

После фестивала „Хорови међу фрескама” који се у највећој мери одужио Мокрањцу, интернационални нишки хорски фестивал донео је много нових интерпретација, па и „нових читања” већ одавно познатих и признатих Мокрањчевих дела која су у међувремену постала препознатљиви део нашег националног бића, одјекујући у свима нама као присна, блага и уткана заувек.

Скромно и без помпе, у оквиру сопствених снага, Нишки фестивал је закорачио у ново педесетљеће.


Коментари1
c18da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

божидар марошан
Поштована г-ђо Радовић, Нисам могао да верујем кад сам прочитао Ваш чланак о Нишким хорским свечаностима у коме ни једним словом нисте споменули Панчевачко српско црквено певачко друштво које је на поменутим Свечаностима освојило 3 (ТРИ) награде -за најбоље изведен програм у целини -за најбоље извођење композиције С. Ст. Мокрањца "Пета руковет" -Бронзаног коња, Награду града Ниша Не знам на основу чега сте писали Ваш текст, али је очигледно да на конференцији за штампу, на којој су проглашене награде, нисте били, јер би тамо чули, до сада неизречене, похвале о ПСЦПД и диригенткињи г-ђи Вари Царини ( нарочито од г-дина Владимира Крањчевића, који је, с обзиром на то, да није ни у једном "клану" српских хорова, могао да објективно препозна квалитет. Био бих Вам захвалан ако би ми одговорили на овај мој коментар. С поштовањем, Б.Е. Марошан, почасни председник ПСЦПД П.С. Желео бих, на крају, да Вас обавестим и замолим да и друге обавестите да је ПСЦПД најстарији цркв. хор у Србији а не ПБПД

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља