Могу ли „твитераши” и „фејсбуковци” да помогну  у окупљању разједињене опозиције у јединствени фронт? Лидери опозиционих странака рачунају да би им скочио рејтинг уколико би приволели познатије активисте на интернету да им се прикључе.

Али блогерима, барем онима са којима смо контактирали, не пада на памет да се и партијски сврставају.

Потпредседник ДС-а Борислав Стефановић у друштвеним мрежама, због улоге у непристрасном извештавању приликом катастрофалних поплава, види велики опозициони потенцијал. И Чедомир Јовановић, Бошко Ничић и Верољуб Стевановић истичу значај ових друштвених група за окупљање опозиције.

У ДС-у после повратка глумца Бранислава Лечића и партијског активирања пливачице Нађе Хигл најављују ангажовање још јавних личности, али ту нема утицајних блогера.

Александра Јерков, портпарол ДС-а, каже да веома цени и подржава рад многобројних анонимних људи на друштвеним мрежама који критиком власти, на свој начин, доприносе опозиционој борби. Она ипак каже да званичних контакта и разговора о њиховом прикључењу ДС-у није било.

„Многи наши функционери су активни на друштвеним мрежама и ДС има званичне налоге. На тај начин смо ми сваки дан у контакту с тим људима. Ипак, није неопходно да се неко учлани у ДС да бисмо били на истом задатку”, рекла је Александра Јерков.

Драгана Ђермановић, блогерка и интернет консултанткиња, каже да је приметно да опозиција покушава да својата коментаре и критике на друштвеним мрежама и да присваја грађански покрет.

„То је зато што ни опозиција, али на власт не разумеју да они који критикују власт на друштвеним мрежама нису нужно заопозицију. Имамо ситуацију да се у друштву, када неки појединац критикује неку одлуку и понашање некога функционера власти, то одмах протумачи као опозиционо деловање, као да смо ’притајени’ навијачи неке партије”, истичеЂермановићева.

Никола Јовановић, познат као блогер „Пећко пиво”, каже да до сада није приметио да њега било ко из опозиције својата, али да је приметио да га неки од активнијих „твитераша” који подржавају СНС све чешће запиткују ко га плаћа, чији је и слично.

„То је, наравно, глупост – ја сам само ја, нисам активан ни у једној политичкој странци, нити планирам да будем. Не гадим се политике, али само мислим да сам кориснији и ефективнији ван било које странке. Ако одлучим да се активирам политички у некој странци, то ћу и објавити на друштвеним мрежама одмах, јер ме ужасавају они који крију да су део неке политичке странке”, каже Јовановић.

Он додаје да су друштвене мреже одличан алат за комуникацију идеја за разне ствари у нашем друштву: „Тако смо, рецимо, успели да спречимо усвајање катастрофалног предлога закона о социјалном предузетништву. Да није било друштвених мрежа, не бисмо ни знали колико нас има заинтересованих за тему, и не бисмо ни реаговали онако снажно”, наглашава Јовановић. 

Татјана Веховец, председавајућа конференције „Блог опен”, која је организовала трибину у Дому омладине на којој се разговарало да ли има цензуре у Србији, напомиње да је изненађена што их опозиција својата, да је њихов „покрет” грађанска ствар и да он не треба да буде стављен у било какав политички контекст.

„Ми се само трудимо да објективно промишљамо стварност и да видимо шта се дешава и станемо у одбрану неких права која су угрожена. Утицај друштвених мрежа није се променио, само је повећано интересовање медија за наш рад. Нема ту никакве политичке конотације у раду стотина хиљада грађана који имају своје читаоце и пратиоце на „Твитеру” и „Фејсбуку”. Са недавним катастрофалним поплавама свима смо доказали да могу да буду значајан фактор и да се организују и да нам грађани верују”, рекла је Веховецова.

------------------------------------------------

Не интересују их ни Пајтић ни Живковић

Блогери су незаинтересовани за то ко би могао да буде нови лидер опозиције –Бојан Пајтић или Зоран Живковић. Татјана Веховец не жели да коментарише политичку сцену Србије,јер, како каже, она то не ради ни на друштвеним мрежама. Она не жели да се њен грађански активизам ставља у било какавполитички контекст.

Никола Јовановић сматра да је питање о новом лидеру опозиције за њих сувишно и беспотребно. Он подсећа да су се групе људи спонтано окупиле преко друштвених мрежа чиме су хтели да отворе тему сужене слободе говора у Србији.

„Не бих волео да нас било ко меша са било којом политичком опцијом, нити мислим да је релевантно мишљење било кога од нас о томе ко је лидер опозиције. Слобода говора, као и сва друга основна људска права, мора да буде загарантована без обзира на то ко је тренутно на власти, а ко у опозицији. А било би сјајно и да медији већ једном престану да политизују сваку грађанску акцију и да, за промену, подрже грађански активизам”, истиче Јовановић.

 ------------------------------------------------ 

Крстић: Опозицији ни Свети Петар не може да помогне

Небојша Крстић, некадашњи саветник бившег председника Србије Бориса Тадића, чије твитове свакодневно преноси штампа, каже да опозицији треба идеја, а не просто збијање рогова у врећи. Без покретачке идеје која би мотивисалаграђане, опозицији не може да помогне ни Свети Петар, а не некакав утицајни твитераш, уверава Крстић.
Он каже да су у свакој демократској земљи јавност, односно медији, најјачи су коректив власти, а тек потом опозиција.
„У деведесетим годинама било је периода када опозиција, практично, није ни постојала, па су медији преузимали њенуулогу. Слично је и данас. Притоме, данас постоји интернет сасоцијалним мрежама које уносе потпуно нова правила и нову врсту слободе у јавни простор. Наравно, уносе и нову врсту буке и хаоса у већ постојећи”, рекао је Крстић.
Он истиче да је у Италији један блогер направио странку којаје одлично прошла на изборима, док је у Турској „Твитер” биоукидан из политичких разлога. „Ствар је, дакле, нова и нико не зна тачно где води и какве су последице све могуће. Лично, не верујем да ће ’Твитер’ у будућности учинити постојање опозиционих странака непотребним, мада тако данас делује”, закључио је Крстић.