субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.07.2014. у 15:00 Јелица Антељ

Несташица меда – прилика за фалсификаторе

Због лоших временских прилика ове сезоне смањени приноси, а багремовог меда, кажу пчелари, неће бити до следећег пролећа
Залихе багремовог меда готово потрошене (Фото www.sxc.hu)

Према проценама пчелара, ове сезоне у малопродаји неће бити багремовог меда. Прве количине могу се очекивати тек следећег пролећа, јер су и прошлогодишње залихе при крају. Просечно ниже температуре и лоше време у Србији довели су до тога да багрем, како кажу произвођачи, ове године уопште није „медио“, па су приноси драстично смањени, а штета је, ако се рачуна у односу на откупну цену багремовог меда, достигла 10,1 милион евра.

– Циклон „Тамара” ове године није погодио само поплављена подручја. Тамо где је било багрема, лоше временске прилике нису пчелама дозвољавале да скупљају мед, што је резултирало оваквом ситуацијом. Прошле године су само чланови Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) прикупили 3.035 тона багремовог меда, док га ове године неће бити више од 300 тона, што је довољно само за потребе домаћинстава пчелара – каже Родољуб Живадиновић, председник овог удружења. 

Према његовим речима, губитак је удвостручен и због тога што пчеле на три четвртине територије Србије нису сакупиле ни мед за своје потребе, па су морале да се хране. Иначе ни најстарији пчелари не памте да су у време багремове паше, како се назива време цветања багрема, морали да дохрањују пчеле. 

Према званичним подацима СПОС-а, пчелари су у поплавама изгубили 1.683 кошнице, што је око 302.000 евра. Ови подаци су прослеђени и Министарству пољопривреде, заједно са подацима о укупним губицима које су пчелари забележили у овој лошој сезони.

– И липа је такође подбацила због климатских прилика, и меда је било једва довољно за пчеле, не и за пчеларе. Једино ће бити сунцокретовог меда, чије медење је у току, и ако га временске прилике не омету, ту очекујемо просечан принос. Због овако лоше ситуације предложили смо министарству да хитно исплати већ планиране субвенције пчеларима за 2014. годину, ако је могуће, како би пчелари могли да прихране пчеле и спасу их од глади – каже Живадиновић и додаје да су од надлежних тражили да им помогну да се ветеринарска заштита пчела и пратећи законски прописи ускладе са ефикаснијом, оперативнијом и јефтинијом, по моделу из ЕУ.

Према његовим речима, и даље постоје проблеми који знатно поскупљују производњу меда у Србији (процедура селидбе пчела, високе таксе...), због чега је овај домаћи производ неконкурентан на европском тржишту. Један од предлога СПОС-а је и да се подстицаји за пчеларство у 2015. години подигну са садашњих симболичних 500 динара по кошници, за најмање 50 одсто.

Оваква ситуација у пчеларству, како наводе у овој организацији, може врло лако да доведе и до тога да се на тржишту појаве фалсификати меда, јер су несташице идеална прилика за оне који се баве овим нелегалним радњама. Зато су позвали и надлежне инспекције да на време реагују и појачају контроле како би потрошачи били заштићени. 

Годинама се боримо против фалсификатора меда и не би било добро да се остави прилика да нам тржиште поново преплаве фалсификати. Иако у знатно мањој мери, и даље на тржишту има меда који никада није видео пчеле. С обзиром на то да је просечном купцу, па чак и искусним пчеларима, тешко да процене одока да ли је прави или не, било би важно да се инспекције на време укључе, кажу у СПОС-у.

Како је „Политика” и раније писала, поуздане су само анализе, које би морале да буду чешће и организоване, јер је ово један од најчешће фалсификованих производа. Већина плагијата који се могу наћи на тржишту јесу глукозно-фруктозни сирупи добијени прерадом кукуруза. Такав кукурузни сируп има практично исту густину као мед, што онемогућава купцу да препозна разлику. Сам по себи такав производ нема апсолутно никакав мирис, али му се додају ароме које опонашају арому меда. Оно што је карактеристично и што може купца да упозори на фалсификат јесте цена, јер су такви производи често јефтинији чак и од шећера. Најсигурније је, свакако, куповати од познатих пчелара.

Коментари5
08a5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana mel
Jedino na pčelinjaku možete da nađete med koji nije izgubio lekovita svojstva. Dođete, odaberete košnicu, pčelar vam pokaže ponudu, odabere ramove, platite i nosite. Jedan ram košta otprilike 20 evra.
Никола ЕколошкиМед
Свака врста меда има различиту густину, па чак иста врста меда са различитог терена има различиту густину. Фалсификат се не може поуздано препознати без лабораторијске анализе. Неки показатељ је цена меда, ако је испод тржишне великопродајне цене - то је добар разлог за сумњу.
Maja M.
Postala sam manijak mereci svaku kupljenu teglu meda pre otvaranja i nakon sto je potrosim. Uvek ima razlike iako med kupujem od poznatog pcelara - niti sve tegle imaju tezinu 280g, niti su sve jednako napunjene. Gustinu je lakse odrediti kada nije vrucina, dovoljno je prevrnuti teglu i pogledati kojom brzinom se "balon" penje do vrha. Sto sporije, to bolje...
Šumadinac Kg
Da li je cena meda od 330 dinara u Tempu realna u godini kada ge nema? Sobzirom da inspekcije ne reaguju, zaključujem da su veleprodavci takvog meda u dogovoru (imaju zaštitu) sa inspekcijama tj državom...
Стојан Миладиновић
Препознавање фалсификованог меда: густина фалсификованог меда је мања од густине правог меда са минералним састојцима. Густина правог меда је око 1,4 а фалсификованог негде око 1,3, стога нам једноставно мерење на ваги може показати који је прави мед, а који фалсификован. Тежина тегле у коју стане килограм меда је око 280г, тако да је њена тежина са медом 1280г, а тежина исте количине фалсификованог меда, због мање густине је 1210-1220г. Такође, претераним грејањем мед губи укус и арому, али мења и боју. Прегрејан мед потамни, укус му постаје гори, а фина арома нестаје. Природни - нектарски мед се препознаје на више начина. Један од њих се састоји у томе што прави мед приликом просипања прави непрекидну нит све док последња кап не исцури што фалсификовани мед нема. Практично, када се подигне кашичица умочена у мед, мед са ње цури у виду непрекидне нити. Ако се ставе у бочицу две кашике меда и 6 кашика чистог шпиритуса, добро у вр ућој води угрије и промућка. Прави пчелињи мед растопиће се сасвим, напротив, вештачки прављен, оставља на дну бели траг. (Садиковић)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља