недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Куда иде цивилни сектор

Аутор: И. Анојчићпонедељак, 14.07.2014. у 10:56
Новица Коцић

Цивилно друштво у Србији је дезорганизовано, неодрживо, аномично и често анемично – оцена је Зорана Гавриловића из Бироа за друштвена истраживања. Ову оцену поткрепио је тиме што цивилно друштво не прави своју стратегију, већ то ради држава, а истраживања показују и да су се невладине организације професионализовале и да су више окренуте донаторима, што их удаљава од грађана. Пасивизација, ускоспецијализација и комуникација саопштењима показују да цивилни сектор има проблем, рекао је он. Социолог Срећко Михаиловић био је строжи у оцени, када је на скупу „Цивилно друштво у одбрани демократских вредности”, у организацији Фондације Центар за демократију и Фондације „Фридрих Еберт”, рекао да цивилно друштво у Србији постоји у траговима и да његову част можда брани пет-шест организација.

Шта се заиста догодило с невладиним организацијама? За многе су оне деведесетих година прошлог века биле веома агресивне, па су неке зарадиле етикету да су страни плаћеници. За четврт века невладине организације много су се промениле, на разне начине. Политичка оштрица из деведесетих година отупела је после смене власти а усахнуле су и финансије из иностранства. Онда су оивичене законом, отворена је Владина Канцеларија за цивилно друштво, и цивилни сектор се окренуо пројектима и донаторима. То није ни чудно јер тренутно има око 21.000 НВО, у којима је запослено око 4.500 људи.

Трагајући за својим идентитетом, цивилни сектор се професионализовао, а због пореске политике окренуо се државним фондовима, за које се каже да су нетранспарентни. Због тога се цивилном сектору замера да га организује држава, уместо да он буде њен највећи критичар. Али, у годинама незапослености и немаштине, не може им се много ни замерити ако је ухлебљење, па тек онда политика, њихов циљ. Отуда вероватно и окренутост Канцеларији, што може довести, како се чуло на скупу, до тога да цивилно друштво потпуно занемари своју критичку улогу у друштву и постане нешто слично некадашњем Социјалистичком савезу радног народа.

Михаиловић каже да се чак и медији јављају као активнији актери и подсећа колико је улога НВО била важна у окупљању ДОС-а и стварању опозиције: „Они су дали прву идеју”. Он сматра да се цивилно друштво деполитизовало, на шта нема право.

После година активизма и проблема с државом, цивилни сектор је кренуо у професионализацију и због донатора и због тога што се све теже долази до новца. Шта им је друго и преостало. Можда је Миљенко Дерета из Грађанских иницијатива дао најбољу оцену цивилног друштва кад је рекао да код нас не функционишу институције а то се очекује од слободно окупљених грађана.

И Владе Сатарић из „Амитија” сматра да се од цивилног сектора превише очекује – да буде и против државе и против опозиције и да едукује друштво.

Иако идеали постоје, мада теме бирају донатори, изгледа да су највећи проблеми цивилног сектора деполитизација и страх да неће моћи да се супротстави држави и одбрани демократске вредности, што је његова улога. Од цивилног сектора се очекује да указује на грешке и предлаже решења и да коригује власт, нарочито ако је опозиција слаба. Иако су неки челни људи цивилног сектора можда прокажени а неки истрошени, цивилном сектору баш слаба опозиција отвара простор за деловање. Цивилни сектор и поред многих проблема има добре кадрове и то би држава могла да искористи, што у последње време и чини. Да ли ће то бити добро или лоше за цивилни сектор, видећемо.


Коментари6
440ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srecko sreckovic
Nije mi jasno kako smo stigli da imamo preko dvadeset hiljada NVO, koje u mnogo chemu utichu na moj zivot, a finansiraju ih uglavnom nashi 'prijatelji' iz inostranstva. Ja sigurno nisam glasao za vlast koju ogranichavaju ove NVO jer su instalirane u sve pore nasheg drushtva. Ja sam za ukidanje 'civilnog drushtva' i NVO jer nisam glasao za njih na izborima.
Gamal George
Nevladine organizacije NE MOGU biti jedini i isključiv kriterijum za demokratičnost društva. To su sloboda biranja predstavnika, sloboda izražavanja mišljenja, pravo na rad, prosperitet i kulturu. NVO nisu, ne mogu i ne smeju da budu aktivan i odlučujući činilac političkog života kao što to ne mogu biti ni verske zajednice (a i iz istog razloga). Nevladine organizacije (odnosno udruženja građana; kada se tako kaže vidi se zapravo malo jasnija slika) postoje kako bi određene grupe ljudi omogućile uspešnije zadovoljavanje svojih interesa, ali ne na štetu legitimno izabranih predstavnika vlasti niti preko njihovih glava. Udruženje građana jest način organizovanja, ali ne i način sudelovanja u zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti što se u poslednje vreme nameće kao imperativ. Naročito je to važno zato što se nekim od tih NGO daje za pravo da se upliću u pitanja od značaja za opštu populaciju a same su netransparentne i često se sastoje od svega par pojedinaca sa nesrazmerno velikim uticajem.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U Rečniku pojmova civilnog društva data su cudna objasnjenja: "Civilno društvo pretpostavlja slobodu udruživanja građana bez nadzora i/ili tutorstva države nad njihovim aktivnostima. Civilno društvo kao polje političkog delovanja u zajednici (državi) predstavlja oblast dobrovoljne i autonomne akcije samo-organizovanih pojedinaca ili registrovanih udruženja građana, koji kroz svoje aktivnosti nastoje da unesu kvalitativnu promenu u društveni i politički život šire zajednice (lokalne sredine, regiona, države). Civilno društvo predstavlja političku snagu koja deluje van institucija sistema ali sa jasnim ciljem da utiče na javne politike i u smeru veće transparentnosti, odgovornosti i otvorenosti sistema prema građanima. Poseban tip društvene akcije koja zauzima prostor između države, ekonomije i privatne sfere. Složeno značenje i složena upotreba pojma proizlazi iz različitog višestruke uloge civilnog društva u društvenom životu: a) razvijanje kulture građanskog aktivizma i participacije u političkom životu; b) vršenje pritiska na strukture vlasti kroz aktivizam pojedinaca, grupa građana i organizacija u cilju zastupanja interesa različitih grupa."
ljubo kkkkk
ja pobego iz sela, ali selo nikako da pobegne od mene? navikli smo da slusamo, navikli smo da neko drugi misli o nama, navikli smo da kritikujemo sve one koji nam ne mogu nauditi, naviki smo da volimo one koji sa nama vladaju, navikli smo da izvrsavamo sve ono sto su nam tito i partija naredili, a sto je najvaznije svi smo mi to i zavoleli i nedostaju nam i tito i partija! ko je taj civilni sektor i sta ce nam kad smo mi svi jedna velika armija koja samo trazi da ponovo nadjemo novog tIti i partiju, jedino je zlo u tome sto svi mislimo da smo u pravu kad kazemo da smo pronasli svog tita i svoju partiju. ja pobegao iz sela a selo nikako da pobegne iz mene?!? procitah jednu poruku na zidu . ja sam najpametniji, najveci patrita i najpismeniji?!? - JA SAM PRAVI SRBIN!
Zarko Cvijovic
Civilni sektor drže "nezavisni", a nezavisne drži Amerika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља