недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.07.2014. у 10:29 Драган Вукотић

Израелска и турска линија у БиХ

Османска веза: Ахмет Даватоглу и Бакир Изетбеговић (Фото Ротјерс)

У свега неколико дана Босна и Херцеговина је постала тачка на којој су се укрстили интереси неупоредиво јачих играча – Израела и Турске. Недуго након што је председник Републике Српске Милорад Додик отворено подржао акцију јеврејске државе у појасу Газе, одјекнула је вест о наводној поруци турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана да ће свако ко дирне у Бошњаке имати посла са 100 милиона Турака. Вест је одмах демантована, али предисторија Ердоганових изјава о балканским дешавањима довела је до тога да многи лако поверују уистинитост овог последњег иступа.

У БиХ није тајна да Сарајево одржава блиске везе са Анкаром те да се Турска доживљава као нека врста поузданог заштитника на међународној сцени. Није тајна ни аспирација Милорада Додика да се што више приближи Израелу и од њега направи моћног стратешкогсавезника РС. Бошњачки део Федерације БиХ са Турском вежу пре свега религијске везе, али и позиција главне турске претходнице (уз Косово) на Балкану.

Интересовање Додика за савезништво са Израелом поред заједничког искуства страдања Срба и Јевреја у Другом светском рату такође има изразито прагматичну димензију. Израел се доживљава као моћан савезник са великим међународним утицајем, а подршка Тел Авива неретко значи и индиректну подршку Вашингтона, што вероватно није било без значења приликом Додиковог опредељења за овакав пакт. Наиме, односи председника РС са САД су, чини се, од почетка његове политичке каријере слабили, а савезништво са Израелом нанеки начин помаже амортизацији декларативног антагонизма.

Симпатије на релацији Тел Авив – Бањалука никако нису једносмерне. У подршци сарадњи са РС истиче се конзервативни део израелскејавности. Тако „Џерузалем пост” пише: „Ушушкана у ћошку Европе, усред континента који је све више непријатељски расположен према јеврејској држави, постоји одлучна и ватрена нација која храбро наставља да пркоси тренду међународног притиска и поносно стоји уз Израел. И управо захваљујући принципијелном ставу Републике Српске, Израел је добио једну од најважнијих дипломатских битака у последње време.”

Наравно, реч је о гласању у Уједињеним нацијама 2011, када је глас БиХ био важан за одлуку о примању Палестине у пуноправно чланство УН. Тада је на међународну сцену изашла не само државна већ и ентитетска политика БиХ. За доношење такве одлуке неопходан је консензус свих чланова Председништва БиХ, а захваљујући српскојподршци Израелу, стопирана је подршка Палестини.

„Хрватски и муслимански члан председништва подржавали су палестинску позицију, што не изненађује када се има у виду непријатељство које су ове две заједнице у прошлости показивале према Јеврејима. Срећом, Срби су одлучно одбили да подрже палестинску иницијативу, осујетивши тако могућност постизања консензуса Председништва БиХ”, наводи „Џерузалем пост”.

Подршка Турске Бошњацима у БиХ, али и на целом Балкану, кудикамо је директнија. Најновију, наводно измишљену, изјаву Ердогана многичитају у кључу његове поруке од пре две године када је рекао да му је Алија Изетбеговић оставио Босну у аманет, као оставштину Османлија.

„Када сам га посетио у болници у Сарајеву, рекао ми је: ’Остављам ти Босну у аманет. Босна је заоставштина Османлија’. И даље се сећам ових речи”, рекао је Ердоган.

У прилог тези о латентним неоосманским претензијама Турске на Балкан још речитије говори Ердоганова прошлогодишња порука из Призрена када је рекао да је Косово његова друга земља: „Немојте заборавити, Турска је Косово и Косово је Турска, ми смо толико блиски, тако да је и аутор турске химне Мехмет Акиф Ерсој са Косова, из Пећи.”

Кључна фигура турског неоосманизма ипак није премијер Ердоган. Расправа о новој спољнополитичкој доктрини Анкаре почиње 2009, доласком Ахмета Давутоглуа на чело дипломатије. Он је и пре доласка на положај министра спољних послова формулисао програмску визију турске спољне политике засноване на неоосманизму, који није јавно именован.

Занимљиво је да израелски продор на Балкан проблематизују управо највећи апологети турског фактора на просторима бивше Југославије. На том фону се некадашњи амбасадор БиХ у Турској Хајрудин Сомун у ауторском тексту за турски „Заман” пита који су циљеви Израела на Балкану: „Унапређење односа Израела и Србије и успостављање специјалних веза са босанским Србима има корене у агресији режима Слободана Милошевића на Хрватску и Босну деведесетих година прошлог века.”

Сомун се у проналаску одговора на ову дилему позива на објашњење које је понудио хрватски филозоф Игор Приморац, професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, који тврди да је израелски став према балканском конфликту био „јасно и доследно просрпски”, за разлику од већине света.

„Приморац у израелској историји проналази објашњење за овакав приступ. Он каже да је Израел настао по цену претварања највећег дела Палестинаца у прогнанике и избеглице. Наставак његовог постојања као етничке јеврејске државе условљен је забраном поновног примања протераних Палестинаца.”

Коментари0
2fd2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља