четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

О боји, облицима и осећањима

Аутор: Љиљана Ћинкулсубота, 19.07.2014. у 21:57
Весна Перуновић, Раздвајање, објекат, 1998.

Програмски концепти културе прилагођени сезони одмора видљиви су углавном на летњим фестивалима, а галерије у Београду, без паузе, одржавају редован ритам изложбених активности. Тако је и у Културном центру Београд,где три поставке тематизују различите проблемске феномене – од релације уметности и фудбала, актуелизоване и овогодишњим Светским првенством, преко питања нагости људског тела,до фокусирања црвене боје естетског и симболичког значења у радовима три уметнице. Симптоматично је да је читав овај пројекат посвећен црвеној боји у знаку броја три.Три уметнице познате београдској публици,Божица Рађеновић и Весна Перуновић, натурализоване Канађанке,и Оливера Парлић Карајанковић из Београда,анимирале су три кустоскиње: Гордана Добрић, Славица Попов, Нела Тонковић, из три града – Београда, Зрењанина и Суботице – где ће ова поставка после Београда путовати.

Са идејом да се феномен црвене боје испита с различитих стваралачких упоришта, пројекат „Три боје црвене” предложила је Божица Рађеновић,у чијим је радовима, представљеним на две недавне београдске изложбе, хроматско дејство црвене боје било доминантно. Сећамо се и пољског режисера Кишловског и његове филмске трилогије посвећене одређеним бојама и њиховим значењима. Црвена и као јака емоција, материнство, животни процеси, крв...

Питање: шта је то што поставку „Три боје црвене” чини јединственом и хомогеном, без обзира на то што су три различита поетска дискурса настала на три различита краја света? Или, како једна боја ствара виталну атмосферу ове изложбе? Очито, овај на први поглед једноставан проблемски оквир посвећен црвеној само је иницијална тачка у развијању слуха за дијалошку форму женске сензуалности темпероване у шест руку. Интуиција и чулност, искуство и мануелност, тананост и ручни рад, сугестивност и носталгија, квалитетом стрпљења и понављања, тактилност сећања својствена бићу фемине и природне везе међу изабраним материјалима,рефлектују говор у првом лицу једнине. Јер, у овој мултимедијалној поставци доминантна је димензија метафоричног уписивања женског/персоналног кода у реалну димензију темпоралности, процеса и трајања. Развијени одређени језички модели засновани су и на лепоти женског ручног рада – стварној,али и метафоричној врсти плетива којом се провлачи Аријаднина нит од Београда и Торонта до Отаве, где су адресе наших уметница. Овај принцип задовољства непосредног рада у материјалу говори и о похвали руци.

Весна Перуновић окупирана је питањима егзистенције егзиланта и културног номада која у саморефлексивном тону женске интуиције структурише фине визуелне провокације тонирајући интимне, ритуалне и интерактивне радове/пројекте. И радови Божице Рађеновић посвећени црвеној боји јесу и хроника једног стања с одређеном температуром деликатног аутобиографског тона. „Можда моју стваралачку путању најбоље описује метода Лутати и изгубити се”, изјавила је Оливера Парлић, чији реди мејд објекти имају субверзивно дејство.

Различити наратив и медијске реализације – цртежи као предлог за перформанс, принтови, скулптуре рађене у меком материјалу, инсталације од вуне и метала, објекти рађени у комбинованој техници дрво, метал и црвене нити, реди мејд радови и перформанс у видео-формату – стварају живу структуру ове поставке,тангирајући проблеме идеолошког, националног и родног идентитета.

Идејна и визуелна убедљивост овог заједничког представљања јестеу томе што свака уметница наставља да развија виталну снагу сопственог креативног принципа који су премрежени заједничком енергијом уписивања осећајних нити које појачавају утисак амбијенталног уточишта, као комплементарни делови једног целог. У овим сложеним асоцијацијама етика и естетика су на истом полу,анулирајући идеју о малим и великим темама у уметности. Флексибилне структуре и фрагменти „Три боје црвене” асоцирају на духовно сродство с великим узором Луис Буржуа и њеним „скулптованим емоцијама”, како су критичари називали опус велике уметнице.


Коментари0
00410
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља