недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59

Предатори и у науци

Аутор: Јелена Чалијанедеља, 20.07.2014. у 15:00
Прави научници држе се „правила игре” (Фото Д. Јевремовић)

Један од последњих текстова на сајту „Retraction watch”, који износи на светлост дана различите преваре у научној заједници, обавештава академску јавност широм света и читаоце да је тајвански министар образовања поднео оставку.

На то се одлучио после великог скандала са лажирањем рецензија 60 научних радова извесног професора Чен-Јуан Чена, које су повучене из стручних часописа. Идеја иза овог сајта била је да пружи детаљнији одговор због чега научне студије, по правилу тек уз штуро обавештење, бивају повучене из научних часописа.

Глобалној научној заједници, дакле, потребно је оно што и овдашњој: транспарентност у раду. Суочена са питањима која се ових дана често потежу у јавности, проблемима спорних доктората, преписивања научних радова, доспевања први пут и једног српског часописа, „Архива биолошких наука”, на листу „предаторских”, проректорка за науку Универзитета у Београду, професорка др Иванка Поповић, нема дилему како да све те појаве коментарише.

– Највећи део српске научне заједнице поштује сва правила академске и научноистраживачке честитости, а да је ово, ипак, један мали проценат људи који стижу у жижу интересовања јер је лоша вест увек занимљивија од добре. Верујем да научна јавност иде у добром правцу, а да су ово нужне, споредне појаве које би требало временом да нестану, иако их никада нећете потпуно сузбити. Не можемо очекивати савршеност, али морамо очекивати будност. Оног тренутка када је јасно и гласно речено да ће мера вредновања научноистраживачког рада бити објављивање у верификованим научним часописима, део научне јавности је следио утабане путеве, део њих се још није активирао, и, на крају, ту је и део који покушава да прескочи неки корак или да убрзано дође до напредовања – каже професорка др Иванка Поповић.

Управо тај део академске заједнице, као и оне наивне, вребају „предатори”, псеудонаучни часописи чији је систем деловања једноставан: научницима и истраживачима нуди се да за кратко време и уз минималну рецензију објаве свој рад у њему, а додатно им се тражи да за то уплате одређену своту новца.

– У девет од десет случајева гледањем садржаја часописа, његове историје, уређивачког одбора, можете да утврдите да ли је то озбиљан, професионалан или часопис који се бави недозвољеним, предаторским активностима. Поздрављам намеру Министарства просвете, науке и технолошког развоја да направи списак оваквих часописа, али је и дужност сваког научног радника да буде информисан о њиховом постојању – истиче проректорка Универзитета у Београду.

Оснивачи сајта „Retraction watch“ у ауторском тексту за „Њујорк Тајмс” указали су на још једну велику, а потенцијално и опасну слабост научне заједнице – приказивање лажних резултата научних истраживања.

Да би задржали милионска средства која су им додељена, научници фризирају резултате како би били примамљивији. Наши истраживачи нису на оваквим искушењима. Средства која добијају некада покривају тек нешто више од трошкова канцеларијског материјала, а ако се поквари нешто од опреме у озбиљном су проблему.

Са 0,3 одсто БДП-а, колико се издваја за науку, истраживања, нарочито она експериментална, умногоме почивају на солидарности и ентузијазму научника, напомиње др Ђурђица Јововић, председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије.

Њој нису непознати наводи о намештању резултата у иностраним студијама. Напротив. Др Јововић прича да када је тим истраживача, у којем је и она била, покушао да понови експеримент из иностранства, добили су потпуно другачије резултате од колега.

– Обавестили смо руководиоце пројекта да су добијени потпуно другачији резултати, нису на штету, али и не користе, али наша реч се ту није чула и тај лек је и сада у продаји. Кад је реч о нашој земљи, ви немате с ким да сарађујете, немате где да пласирате своје резултате. Ресорно министарство најављује сарадњу са привредом, али са којом привредом кад ње нема, кад фармацеутска индустрија не ради. Коме да понудимо своја истраживања? – пита се др Ђурђица Јововић.

И она је задовољна резултатима наших научника, као поражавајућу описује ситуацију да се са мало новца научници стално довијају и дају добре резултате, али напомиње и да су санкције за несавесни део научне заједнице благе.

– Нема ни једног правилника, ни у закону не пише, ако се дође до тога да је неко нешто плагирао, шта са њим. Да ли сте прочитали или чули да је неки истраживач плагирао рад и да је због тога искључен из научне заједнице, кажњен, избачен с посла? Не. Лична одговорност је минимална – напомиње др Ђурђица Јововић.


Коментари5
5b7bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ala ste se zaigrali
Pa ovde se govori o prevarama u svetu, i to u farmakologiji, kakve to veze ima sa nama?
Nabor Devolac
zaboravih - za medicinu je zainteresovanima na raspolaganju odlicna (i zabavna) knjiga Goldejkera "Losa nauka" (u srpskom prevodu)
Nabor Devolac
" Nema ni jednog pravilnika, ni u zakonu ne piše, ako se dođe do toga da je neko nešto plagirao, šta sa njim." Kako da nema! Postoje zakoni o autorskim pravima, a i za kradju, vlajda Krivicni zakonik.
Љиљана Декић
Колегинице су у праву - све је тако као што кажу, и још горе...Мислим да Политика треба да консултује проф. Перу Шипка, из ЦЕОН-а, који већ дуго прати појаве научног непоштења/превара у научној заједници Србије. Вероватно је да овакве појаве није могуће искоренити, али је могуће свести их на мању меру - али то тражи ангажман свих научника у овој земљи, а не само храбрих појединаца.
z 1109
Сигурно вам је познат разлог зашто водеће фармацеутске компаније своје нове(модификоване препарате,јер за нове је потребно много времена и новца)тестирају у Индији.Нажалост у оваквим случајевима(као што је наведено у тексту) никада се неће ни чути.Већина њих су на платном списку истих тих фармацеутских компанија.А њихов начин пословања је свима нама добро познат.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља