петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Органска храна је здравија од стандардне

Последња истраживања британског универзитета у Њукаслу показала су да у намирницама из органске производње има више антиоксиданса и мање пестицида
Аутор: Jелица Антељпонедељак, 21.07.2014. у 11:19

Органска храна је здравија од оне произведене на конвенционалан начин, потврдили су научници у најновијем истраживању британског универзитета у Њукаслу, чије је резултате пренео Гардијан. Према њиховим сазнањима, у односу на стандардне намирнице, конзумирање органске хране подразумева мањи унос пестицида и већи унос антиоксиданса у истој количини калорија. Међутим у којој мери овакав начин исхране може да допринесе побољшању здравља и превенцији неких малигних болести, поручују британски научници, требало би да покажу додатна истраживања. Ипак, овакве поруке поборници органске производње сваки пут дочекају са одушевљењем и још једном приликом да се светска медијска пажња усмери на ову врло важну тему.

– Нема сумње да је органска храна здравствено безбеднија од стандардне. Оно што није третирано отровом сигурно је много здравије од оног што јесте. Разумети то ствар је елементарне здраве памети. При том, истраживања показују да органска храна има већи садржај храњивих материја, укључујући минерале, витамине и једињења са антиоксидативним својствима – каже за „Политику” Бранко Чичић, председник Фонда „Органска Србија”.

Па зашто се онда јављају „истраживања” и чланци који доводе то у питање? Реч је о борби за контролу тржишта храном. Јер , произвођачи органске хране сами чувају семе, селекционишу га, размењују, производе природна заштитна средства, користе мудрост природе да произведу више и заштите своје усеве, негују земљиште и повећавају његову плодност, бринући све време о еколошком окружењу фарме. 

– Конвенционални произвођачи су у „канџама” семенских кућа, произвођача пестицида, произвођача вештачких ђубрива, и без њих не могу да производе. Са ГМО семенима, зависност ће бити потпуна. Иначе, све је већи број истраживача који имају довољно храбрости и моралног интегритета да објаве резултате својих истраживања и гласно саопште свету – да, органска храна је здравија у сваком погледу од конвенционалне – објашњава наш саговорник.

Наравно, као и увек када се покрене тема органске хране поставља се питање колико је свест о овој производњи развијена у нашој земљи и колико смо, када је реч о прописима, усаглашени са ЕУ.

– Захваљујући медијима свест о органској производњи и органској храни у Србији данас је присутна и међу произвођачима и потрошачима. Постоји, наравно, разлика у разумевању принципа органске производње, предностима органске хране над конвенционалном, познавању законских прописа, личном опредељењу за такав вид производње или начин живота, али сам појам органске хране је готово свима близак. Наш Закон о органској производњи усклађен је са прописима ЕУ, али то се не може у потпуности тврдити и када је реч о подршци државе која је у Европској унији изузетна – каже Чичић.

Према подацима Министарства пољопривреде, закључно са децембром 2012, У Србији је забележено око 900 произвођача органске хране, а тај број је данас сигурно већи. Стручњаци подсећају и да је извозни потенцијал велики, јер је потражња за органским производима на међународном тржишту у порасту.  

– Прилив девиза од извоза пољопривредних производа чини највећи део вредности нашег извоза. Органска производња би могла постати главни замајац економског опоравка земље. Да би се то десило, потребна је промена колективне свести. Све остало је само техничко питање – истиче председник Фонда „Органска Србија“.

На питање како се заштитити од нелојалне конкуренције и шта потрошачи морају да знају о органским производима наш саговорник објашњава да је свест кључни елеменат.

– До 1990. године, у Европи је сектор органске производње сам себе регулисао – и то стандардима које је сам доносио и којих су се сви придржавали.

Почетком 20. века, када су донесени први стандарди о биодинамичкој производњи, произвођачи су једни друге контролисали. Није било санкција. За њих и још дуго после тога, органска производња је била начин живота, практична примена највиших филозофских начела у области пољопривреде. Није било државних субвенција нити спремности тржишта да плаћа више за биолошки вреднији производ. Економија је била на другом месту, живот и етика на првом. И данас, такви произвођачи, а њих има, најуспешнији су произвођачи. Потрошач треба да их упозна, посети бар једном газдинство, учествује и сам у пољопривредним радовима, зближи се са породицом, а затим редовно купује. Да подржава своје здравље и произвођача који о њему брине, закључује Чичић.

--------------------------------------------------------------------------------

Сврљиг – место органског меда и вина

 Стручњаци кажу да се у свету тренутно води биткаизмеђу органске и ГМО производње, док стандарднаполако нестаје. По броју од 500 хиљада произвођачасветски лидер у органској производњи је Индија. Позаступљености у односу на површину земље напрвом месту је Лихтенштајн, јер тако мала земљаима 27 одсто покривености овом врстомпроизводње, а Аустрија више од 20 одсто процената.Кина, на пример, има подједнако развијену иорганску и ГМО, док САД као лидер у ГМОпроизводњи има више од милион хектара подорганским производима. Међу велике произвођачеспадају и Аустралија, као и Шпанија и Италија упроизводњи воћа и поврћа и Немачка која је уедно инајвеће тржиште органских производа у Европи.Србија има око девет хиљада хектара под органскипроизведеним усевима, али више не предњачиВојводина, него се све више укључују произвођачи из средње и јужнеСрбије. Тако највећи органски виноград и винарију има Сврљиг, а ово местопознато је и по производњи органског меда.

--------------------------------------------------------------------------------

Како се стиже до сертификата?

Први и најважнији корак је промена у свести произвођача. Унутрашњаодлука да се пређе на органски начин производње, усвајање етичких,здравствених, социјалних и еколошких принципа на којима се заснива. Иодлука да се истраје.

У најкраћим цртама, потенцијални произвођач се обраћа сертификациономтелу и саопштава намеру да уђе контролисан вид производње.Сертификационо тело шаље упитник који се односи на величинугаздинства, статус, производни план и сл. На основу попуњеног упитника,сертификационо тело шаље уговор о контроли производње и фактуру.Потписивањем уговора започиње процес контролисане производње.

--------------------------------------------------------------------------------

Правила декларисања

Сви органски производни су обележени знаком сертификационе куће, каои националним знаком за органску производњу.И будућност Србије је у органској храни и како се Србија уклапа у туконстатацију?

Несумњиво. Органска храна је наша највећа привредна шанса. За то намнису потребне стране инвестиције или велики зајмови, већ пре свега,домаћа памет и политичко опредељење да кренемо путем којим су мудријиод нас одавно кренули, каже Бранко Чичић.


Коментари5
1dd54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@fakti + ljubooo
Organski proizvodi nikada nisu tretirani pesticidima, a zemlja na kojoj su uzgajani najmanje tri godine duze nije tretirana pesticidima. Ukoliko prizvodjaci prekrse pravila organske proizvodnje automatski gube licencu I prakticno su onemoguveni da svoje proizvode prodaju kao organske najmanje tri godine...
Боба П
Похвала за овај прилог о органској храни. Код нас још увек нажалост не постоји свест о важности хране за здравље и за лечење подједнако, и то је нажалост случај и са потрошачима и произвођачима који су деценијама убеђивани да су једино важни приноси и следствено томе примена хемикалија које су довеле и доводе до експлозије канцера код нас. Зато су овакви чланци важни у промени свести и лоших навика. Потрошачи морају да схвате да угрожавају своје здравље уносом хране прекомерно и некотролисано прскане отровима а произвођачи да ће применом природних средстава добити нешто мање приносе али да ће за њих добијати већу цену и код нас а још више у извозу.
za razmisljanje
Jedno je sigurno: dok smo bili najsiromasniji najbolje smo jeli. Ni pesticida, ni deterdzenata... Da, pa sta ako u to doba nije bilo ni toalet papira?
fakti +
To sto nazivaju organskim , takodje, sadrzi pesticide - samo sto bi trebalo da ih je manje nego u drugim proizvodima . Plus , ova istrazivanja su narucena , te bi trebalo da budu povoljna po narucioce . Na sve treba gledati sa dozom sumnje .
Јован I Јовановић-Змај
"Сврљиг – место органског меда и вина" Како убедити пчеле да иду само на органске цветове и како их контролисати? Узгред буди речено, називи "органски" и "био" доста су несрећно изабрани и могу наводити на грешку. Супротно од органског је неорганско. У хемији су то једињења која нису базирана на способности угљеника да се повезује у ланце, а што је база живота на Земљи. Закључак би био да оно што није "органско" није ни живо, што не стоји. Такође не стоји ни да оно што није "био" није живо. Неки други назив ове производње би био тачнији. Можда "традиционална пољопривреда" или "произведено без примене индустријских хемикалија", али то нема тако јак пропагандни утицај на просечног потрошача.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља