понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11

Спорна методологија за рангирање универзитета

Аутор: Јелена Попадићуторак, 22.07.2014. у 22:00
Електротехнички факултет у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Објављивање нове листе најуспешнијих високошколских установа Центра за рангирање универзитета, на којој се Београдски универзитет нашао на 809. месту (од хиљаду рангираних), уздрмао је академску јавност, јер се наша најпрестижнија образовна установа нашла на (не)заслужено ниском месту. Амерички универзитети Харвард, Станфорд и Масачусетс заузимају прва три места на најновијој ранг-листи, док су британски Кембриџ и Оксфорд на четвртој, односно петој позицији. На овој листи, наш најбољи универзитет је лошије пласиран од љубљанског и загребачког. 

Критеријуми по којима су високошколске установе рангиране јесу: квалитет образовања (број дипломираних студента који су освојили светске награде), запошљавање дипломираних студената (мерено бројем дипломаца запослених на руководећим местима у великим светским компанијама), квалитет факултета (број професора универзитета који су освојили међународне награде), број објављених публикација.  

Професор др Миодраг Поповић, проректор за финансије Београдског универзитета, изражава сумњу у резултате најновије ранг-листе, јер је, према његовим речима, методологија истраживања поприлично нејасна.

– Броје се дипломирани студенти на руководећим позицијама у најбољим светским компанијама, али није нам јасно шта се подразумева под руководећом позицијом, као ни које су то цењене светске компаније и ко је њих изабрао. Приликом запослења у међународним компанијама увек су у предности студенти факултета са енглеског говорног подручја – објашњава др Поповић истичући да референце Београдског универзитета нису добро пребројане.

– Редослед првих 50 пласираних универзитета је коректан, али мислим да су после начињене значајне грешке. На свим осталим листама наш универзитет се налази међу 500 најбољих, испред је љубљанског и загребачког. Само смо на овој листи лошије пласирани од суседа, али нечијим превидом – мишљење је професора др Миодрага Поповића.

Уколико језик није препрека запослењу наших дипломаца, онда место рођења јесте, јер је за посао у иностранству неопходна виза и радна дозвола, што отежава њихову покретљивост.

Према речима проректора Поповића, нејасно је коме је Центар за рангирање универзитета приписао младе научнике који су завршили основне студије у Београду, а мастер и докторске у иностранству.

– Већина људи која оде на усавршавање у иностранство има значајна научна достигнућа, али не знам да ли су њих рачунали као наше студенте или не – пита се наш саговорник. 

Добар пласман наших универзитета на различитим светским ранг-листама доводи до веће заинтересованости странаца за студирање у нашој земљи. Београдски универзитет успео је прошле године да знатно поправи свој пласман на Шангајској листи 500 најбољих светских универзитета, али и на Вебометрикс листи која одражава присуство на интернету, утицај и отвореност.

Осим проблема са мало лошијим информационим системом који утиче на „видљивост” на интернету, на лошију позицију Београдског универзитета неповољно утиче материјална ситуација и развијеност привреде у земљи, мишљење је Иванке Поповић, проректора за науку Београдског универзитета.

– Ограничена финансијска средства нису изговор за неки евентуални неуспех, већ одсликавају реалну слику окружења у којем живимо. Док се не повећа издвајање државе за науку, велики научни пројекти неће моћи да се остваре – истиче др Поповић додајући да је свима јасно да је материјална ситуација светских универзитета више него различита.

Када би сви успешни студенти и професори успевали да нађу новац за сва жељена међународна такмичења, слика би сигурно била другачија.

Успех БУ резултат рада, а не „различитих трикова”

Професор др Тибор Сабо, некадашњи помоћник министра за науку, демантовао је јуче наводе у медијима да се Београдски универзитет нашао на Шангајској листи захваљујући „различитим триковима”. Бољи пласман БУ на овој листи резултат је „свеобухватних реформи”, навео је др Сабо у свом саопштењу.

„Београдски универзитет који је заузео 369. место од 22.000 светских универзитета за више од 100 места боље је рангиран од Загреба и Љубљане. Чак девет држава чланица Европске уније нема ниједан универзитет међу 500 најбољих на свету. Пласман је прошле године остварен захваљујући 2.259 међународно признатих научних радова објављених у току 2011. године. Свега 450 радова публиковано је 2003. године, дакле пре почетка реформи”, стоји у саопштењу које је Тибор Сабо упутио јуче нашој редакцији. 


Коментари10
c1753
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Jela Bisic
Bas bih pitala gospodu profesore:sta oni misle:koji su u svetu?
insider bg
Šangajska lista, o kojoj toliko trube na Univerziteu u Beogradu, samo na prvi pogled govori o navodnom kvalitetu, u nauci i nastavi, beogradskih državnih fakulteta. Prvo, nijedan kriterijum za pravljenje ove liste ne ocenjuje nastavu, već samo naučni rad, pa je besmisleno hvalisati se kako kako imamo savremene i kvalitetne programe, nastavu i profesore. Drugo, iako je Šangajska lista bazirana na kriterijumima u vezi naučnog doprinosa, to što je Beogradski univerzitet na listi ne znači da se na ovom univerzitetu radi Bog zna kakva svetska nauka. Naime, više od polovine profesora uopšte ne učestvuje u naučnom radu, što je za, navodno, istraživački univerzitet sramota. Dalje, nisu svi radovi sa afilacijom BU urađeni na univerzitetu, već u institutima. Svakako, kićenje tuđim perjem ne služi na čast profesorima. Najveći skandal, o kome je "Politika" pisala ranije, je, ipak, umanjenje plate naučnicima iz instituta koji na svojim naučnim radovima ne potpisuju beogradski univerzitet.
Vladan Vladan - vladavina nežnošću
Ma fuj lista! Ma naravno da ne valja kad nije uzela u obzir prave kriterijume: broj roditelja i dece na UB BU, pa broj doktorata napisanih tuđom rukom, pa broj ZAUSTAVLJENIH post-diplomaca i prevarenih studenata, pa to lepo sve ponderisala - pomnožila vremenom čekanja na štampanje i potpisivanje najobičnije diplome - sigurno bi se dobio jedan zanimljiv ponderisani koeficijent koji bi Naš Univerzitet popeo bliže vrhu. Samo ne znam čega.
Ognjen Eric
Ovo je prvih 1000 univerziteta, pa to nije neuspjeh! Jer sa liste 1000, 233 univerziteta su iz USA 88 iz UK 99 CHINA 55 Njemacka 54 France 47 Italy 74 Japan 34 South Korea. Pa sta je tu jedna mala nerazvijena Srbija!?- Plast u sijenu na ljestvici naucno-istrazivake djelatnosti.
aleksandar st
"Sporna metodologija" se na jeziku osnovne škole kaže "nastavnik me ne voli", samo što ovo nije osnovna škola.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља