уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:37

„Гуглу” тешко да одлучи шта да заборави

Аутор: Ј. Ј. К.среда, 23.07.2014. у 22:00
Корисници „Гугла” у земљама ЕУ упозорени су да су резултати претраге можда измењени због европских закона (Фото Бета)

Блам шкотског фудбалског судије Дагија Макдоналда од пре неколико година памтили су још само навијачи и можда би га и они заборавили да Макдоналд није један од првих Европљана који је искористио такозвано право на заборав. Средином маја највиши суд ЕУ донео је одлуку да грађани имају право да контролишу своју онлајн репутацију и да могу да затраже од претраживача уклањање резултата претраге које сматрају нетачним, неважним или застарелим. За месец дана „Гугл” је од Европљана примио 70.000 захтева корисника за брисање података, највише из Француске (14.086), Немачке (12.678), Велике Британије (8.497), Шпаније (6.176) и Италије (5.934).

Прошле седмице најпознатији претраживач почео је да примењује одлуку о уклањању резултата претраге и одмах су се појавиле многе противречности. Уважио је захтев шкотског судије да из претраге уклони линкове ка текстовима у „Гардијану” и „Дејли мејлу” о контроверзи у коју је био умешан. Али, како му политика налаже, о томе је обавестио и поменуте новинске куће, а оне своје читаоце, па су заборављени греси поново били у жижи.

„Гугл” је затим вратио линкове ка „Гардијану”, пошто се ова кућа јавно жалила на меру, тврдећи да је у интересу јавности да буде упозната са случајем Дагија Макдоналда, који је 2010. оптужен да је лагао о разлозима због којих је једном тиму досудио пенал. Уредништво је критиковало право на заборав као напад на слободу изражавања, јер текстови могу да се читају само док неко не затражи да се сакрију.

И Би-Би-Си је обавештен да су неки линкови ка његовом сајту уклоњени (блог о бившем шефу банке „Мерил Линч”), па су се новинске куће пожалиле да је „Гугл” претерао у примени одлуке суда.

Десило се управо оно на шта су многи упозоравали када је одлука донета – да ће се тешко спроводити и да је америчком технолошком џину препуштен сложен задатак да одлучује кад је прече нечије право на приватност, а кад интерес јавности да буде обавештена. Иако текстови нису избрисани са оригиналних сајтова, већ само из резултата претраге и могу лако да се нађу ако се користи америчка верзија google.com, бурне реакције указују на велики значај „Гугла” на Старом континенту. Према неким проценама, користи се у 85 одсто претрага, док је у Северној Америци тај проценат мањи од 70.

Има мишљења да је „Гугл” брисањем линкова ка најпопуларнијим европским информативним сајтовима свесно направио халабуку како би показао с каквим се проблемима суочава и да одлука суда није добра. Представник „Гугла” није хтео да говори за „Њујорк тајмс” о спровођењу нове политике.

Европски корисници „Гугла” (само у земљама ЕУ) обавештени су на скоро свакој страници претраге да су резултати можда промењени у складу са одлуком Европског суда правде у Луксембургу и законима о заштити приватности. Не каже се који су резултати промењени, али аналитичари кажу да ово обавештење, као и брзо реаговање „Гугла”, имају циљ да покажу европским корисницима да су за потенцијалне проблеме криви креатори европске политике, а не ова компанија.

Би-Би-Си и „Гардијан” још разматрају како да одговоре на уклањање линкова.

„Брине нас сваки покушај блокирања приступа садржају. Ако циљ одлуке суда није да омогући цензуру на мала врата, онда бисмо охрабрили ’Гугл’ да буде транспарентнији о критеријумима којима се руководи у овим одлукама,” рекла је представница „Гардијана”.


Коментари0
e5ba4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља