Возачи који направе саобраћајни прекршај од 20. августа ове године моћи ће са полицијом да се нагоде и да добију најблажу могућу казну уколико признају да су криви. Ову могућност имаће учиниоци оних саобраћајних прекршаја за које није предвиђена фиксна новчана казна.
На основу Споразума о признању саобраћајног прекршаја возачима је омогућено да добију законом прописану минималну новчану казну, као и да не буду кажњени одузимањем возачке дозволе.
Једино о чему са полицијом неће бити преговора јесу казнени поени. Возач који направи прекршај моћи ће да се са полицијом „ценка” од тренутка када као окривљени добије позив суда и решење о покретању поступка. Он на то може да се одлучи и током трајања судског поступка, па све до правоснажности пресуде.
Могућност склапања оваквог споразума имају сви они возачи који су направили саобраћајни прекршај од дана када је нови закон о прекршајима почео да се примењује, дакле 1. марта ове године, а којима није изречена правоснажна пресуда.
Међутим, од говорника на јучерашњој конференцији за новинаре, одржаној овим поводом у Управи саобраћајне полиције МУП-а нису се могли чути прецизни критеријуми и услови под којима ће возачима бити смањивана висина казне нити ко неће моћи да има овакву привилегију. Како је објашњено, полиција ће процењивати сваки случај понаособ, што значи да ће и осумњичени за најтежи саобраћајни прекршај имати право да затраже ублажавање казне.
Владимир Ребић, начелник Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије, и његов заменик Слободан Малешић уверавају да се полиција неће „погађати” са бахатим возачима. Поред тога, како напомињу, полиција ће водити рачуна да споразум не склапа са возачем који је у претходну годину дана правоснажно осуђен за прекршај из области безбедности саобраћаја.
„Споразум о признању прекршаја у почетку ће се примењивати на прекршаје из члана 332. Закона о безбедности саобраћаја, за које је предвиђена казна од 6.000 до 20.000 динара. То су, између осталог, прекорачење брзине до 20 километара на час у насељу, ван насеља до 40, алкохолисаност степена од 0,5 до 1,2 промила. У интересу обе стране биће да се споразумемо да учинилац прекршаја плати 6.000 динара и највероватније ћемо опраштати заштитну меру одузимања дозволе”, објашњава Ребић.
Он је нагласио да је сврха споразумног признања прекршаја, између осталог, та да растерети прекршајне судове који су „затрпани пријавама”, јер саобраћајна полиција годишње напише између 170.000 и 190.000 захтева за покретање прекршајног поступка. Могућност оваквог споразумевања са полицијом имаће и страни држављани, по убрзаној процедури.
Малишић је навео да ће у наредном периоду бити одређени полицајци са високом стручном спремом, највероватније правног или другог друштвеног факултета, који ће бити овлашћени за склапање споразума са возачима и да ће добити јасне инструкције по којима ће радити.
Полиција је само једна страна у поступку, јер Споразум о признавању прекршаја са возачем мора да потврди суд.
Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду, казао је да чак и ако суд у неком случају не прихвати Споразум о признању прекршаја, он се не третира као признање, већ се судски поступак води уз поштовање претпоставке невиности. „Препорука возачима је да се што пре определе за склапање Споразума о признавању прекршаја, јер ће имати повољније услове и мање трошкове”, тврди Мариновић.
----------------------------------------------------
Да будемо ефикаснији
Зоран Пашалић, председник Апелационог прекршајног суда, нагласио је да је циљ склапања споразума да сви прекршаји буду решени на „квалитетнији, бољи, бржи, ефикаснији и законитији начин”.
„То је институт који се у земљама англо-саксонског права показао као врло ефикасан и где се више од 80 одсто случајева решава се овим споразумом”, навео је Пашалић.
Од почетка примене Закона о прекршајима, рекао је Пашалић, приведено је 7.000 особа, изречене су новчане казне у износу од 76 милиона динара, затворске казне од укупно 8.340 дана, додељено је 3.146 казнених поена и изречена је забрана управљања возилима од укупно 8.600 месеци.
