понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Једино је маса добити у порасту

Аутор: Иле Ковачевићпетак, 25.07.2014. у 15:00

Суштински, промене у Закону о раду учињене су да би се додатно смањили трошкови послодаваца по основу рада, насупрот тврдњама да ће те промене омогућити већи прилив страних инвестиција и већу запосленост. Неспорно је да је већина тих промена била потребна и да је у претходном закону било веома чудних одредби (отпремнине, минули рад и сл.). Истовремено, изостале су одредбе о већој одговорности послодаваца према запосленима и њиховим обавезама према држави.

Уместо таквих захтева, опозиција и синдикати демагошким паролама бранили су неодрживе одредбе и привилегије синдикалних активиста и великог броја сувишних у јавном сектору. (Узгред, рад и капитал јавног сектора привреде требало би уредити посебним законом.)

После две године бучних најава, још немамо поуздан инвентар о томе шта све крупни и неки средњи српски послодавци нису платили држави и запосленима, који је износ повлашћених и субвенционисаних кредита који нису враћени, ко се и даље крије иза офшор компанија и кастоди рачуна у банкама. Када ћемо видети и одредбе о обавезној пријави покретне и непокретне имовине у земљи и иностранству и плаћање пореза према економској снази и о санкцијама по том основу? Како то да се сумњивим трансакцијама на берзи и даље концентришу власништво и моћ на стотинак власника у Србији, уз драстично кршење права малих акционара, по чему смо на 144. месту у свету? Откуд око 60.000 запослених на лизинг са минималним платама, у чему предњачи високопрофитабилни НИС?

Емпиријским истраживањима тог типа не баве се ни наши синдикати ни економисти. Напротив, огромaн број економиста и њихових удружења искључиво су лобирали за интересе послодаваца. (Изузетак је, донекле, часопис „Квартални монитор”, на чијој је јавној промоцији једног од бројева саопштен већ поменути поражавајући податак о кршењу права малих акционара.)

Неки поуздани аргументи у прилог изузетној неравнотежи права и стицања дохотка по основу рада и по основу капитала могу се наћи у табели коју објављујемо уз овај текст.

Из табеле видимо да је у две изабране групе приватних предузећа број запослених у периоду велике кризе (2008–2012) смањен за 43 одсто, а укупна маса плата за 22 процента, док је у истом периоду маса добити повећана за 45,7 одсто, односно са око 34 на око 49,5 милијарди динара. Тако је маса добити власника тих предузећа достигла око 70 одсто зарада свих запослених у посматраним приватним предузећима у 2012. години.

Закон о раду, очигледно, није био велика сметња за раст масе профита и за прилив страних инвестиција у претходном периоду, како је то приметио и убедљиво образложио и професор Јоже Менцингер, један од најугледнијих словеначких и бивших југословенских економиста („Политика”, 23. јула). Исто се може закључити и на основу резултата априлске анкете међу немачким компанијама у Србији: чак 92 одсто немачких привредника рекли су да би поново засновали бизнис у Србији, не наводећи да је за такву одлуку неопходна промена Закона о раду.

Новинар, бивши дугогодишњи главни уредник „Југословенског прегледа”


Коментари3
120a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanislav milisav
I onaj stari ZOR je bio dobar ali se primenjivao selektivno i uvek u korist poslodavca a na stetu zaposlenog.U zakonu je jasno stajalo da se osnovna zarada iskazuje u dinarima a u nasim ugovorima o radu su stajali bodovi.Na tuzbe radnika zbog neplacanja minimalne zarade sudovi su donosili presude u korist poslodavaca.Klasican primer je sud u Negotinu koji je doneo presudu da je radnik kriv sto prima platu manju od minimalne a direktor zaradjuje 325000 mesecno.Ja primam u toj firmi 14500 mesecno.Iz ovakvih primera se jasno vidi gde leze problemi, 1.Zakon treba da bude precizan i da sto je moguce vise smanji mogucnost tzv.tumacenja.To znaci da je najbolji srpski pravnik Vuk Karadzic tj.pisi kao sto govoris i CITAJ KAKO JE NAPISANO. 2.Uvesti kontrolu rada svih a ne samo najnizih i na taj nacin izbeci ovo sto imamo danas a to je klasno drustvo.Dok ima nedodirljivih u liku sudija,direktora i inih i dok ne zazivi da nema dobrog rada bez dobre kontrole nem nam spasa..Dobra kontrola -postena.
vonda vid
Bravo Ile. Ne znam zašto novinri Politike (o drugima neću ni da govorim) ne znaju da napišu ovakav tekst. A tema o zloupotrebama u rešenjima Zakona o radu ima bezbroj. Mi opoziciju nemamo, sindikati su udruženi sa najgorim poslodavcima, dakle narodu su ostali samo novinari. Ako nešto zn aju i hoće da napišu, Evo prilike Politici da polupismenom i apsolutno neobaveštenom nardu Srbije objasni kakva se pogubna politika u Srbiji vodi i kako se zakonbim a omogućava da siromašni narod ostane bez dinara u džepu, a bogataši postanujoš bogatiji.
Coa Coa
Odličan tekst, pravo u centar. Žalosno je što će ovo proćitati zapravo jako mali broj ljudi. Odgovornost ipak je i na radnicima i malim akcionarima jer smo svojim pasivnim stavom doprineli da dođe do stanja u kome je ovakav zakon moguć.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља