петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Плес иза решетака

Аутор: М.Шеховићпетак, 25.07.2014. у 22:00
Милица Јевић и Никола Томашевић у „Проклетој авлији” (Фото М. Ћетковић)

Специјално за Политику

Будва – Под светлима фестивалске позорнице Између цркава три ноћи је на будванском Граду театру „сијала” Андрићева „Проклета авлија”, та мрачна и мучна слика цариградске тамнице. Испричати ово познато прозно дело плесним језиком била је својеврсна театарска авантура, у коју су храбро кренули израелска кореографкиња Дана Рутенберг, редитељ Небојша Брадић, композитор Зоран Ерић и група београдских играча.

О страховима, тремама и дилемама с којима се суочи један стваралац кад се запути стазама уметности којима се ређе иде – такве су у свету игре неистражени простори Андрићеве литературе – веома отворено говори нам Зоран Ерић:

– Иако сам већ радио музику за истоимену драмску представу, а и моје композиторско искуство у области уметности игре је прилично, овог пута ме је заиста мучило питање како створити музику која ће покретом казати све оно што је велики писац написао. Како гледаоцу пренети тескобу заточеништва, клаустрофобичност тог места, људску патњу, као и оно зрнце наде које увек постоји? У том процесу морало се, рецимо, мислити и о асоцијативном пољу играча. Због свега тога, и ја сам почео да се осећам заточеником сопствене музике, те моје личне „Авлије” која се с муком рађала. Ипак, када је ствар коначно приведена крају, ја сам и даље стрепео од прве пробе. Срећом, оно зрнце наде није се гасило. Међутим, баш та проба распршила је све моје сумње. Играчи су својим убедљивим исказом потврдили сценске потенцијале ове музике, која емоције може подићи на један жељени, виши ниво.

Са мање сумњи, посебно кад је о музици реч, у овај пројекат ушао је Небојша Брадић, троструки потписник ове представе (режија, драматургија, сцена).

– Ерићева музика донела је на позорницу осећање страха, кривице и истинске угрожености – каже познати редитељ.

– А ми смо то исто желели да пробудимо у гледалишту. Једно усијање, остварено не само силовитошћу радње, већ и уз коришћење плесних техника и искустава театра покрета које смо имали на располагању.

Судећи по муку у гледалишту током сваке представе, и дугим аплаузима потом, несумњиво је да је и публика била увучена у драматику ове плесне „Проклете авлије”. Та представа јој је блиска јер је, како рече Брадић, и метафора која је постала део нашег савременог живота, нешто што се уклето понавља, не само на овим просторима већ и у читавом свету. Парафразирајући Шекспирову мисао да је читав свет позорница, редитељ је само позорницу заменио тамницом.

– У нашој представи има истинске побуне, протеста, али и вечите наде да се ствари могу учинити бољим – додаје редитељ. – У њој ћете препознати и забрану протока информација, контролу свести, арапско пролеће, цариградски Трг Таксим...

На премијери у Граду театру није било кореографкиње Дане Рутенберг. Познати догађаји, којима почињу вести широм света, задржали су је у њеном Тел Авиву.

ладим играчима Николи Томашевићу и Милици Јевић, који су стубови „Проклете авлије”, ово је већ трећа плесна премијера на будванском фестивалу, после такође звучних наслова – „Отело” и „Божанствена комедија” – претходних лета. Он је овде управник затвора Карађоз, а она његов најумнији и „најопаснији” затвореник – Ћамил.

И баш то је афирмисало једно изузетно партнерство на нашој савременој играчкој сцени. Обоје апострофирају редитељски допринос у драмском профилисању њихових ликова. Милица Јевић није пропустила и да каже: „На пројекту су се окупили добри људи, добри професионалци и надам се да је ту добру енергију публика препознала на сцени.” 

A ти актери представе су: Тијана Шебез, Чедомир Радоњић, Немања и Игор Наумоски, Небојша Громилић и Лука Лукић. Костиме је урадила Тамара Бушковић.

Ову представу памтићемо и по шармантним, амбијенталним „специјалним ефектима”. По шуму таласа који запљускују Стари град, по неочекиваном звону с једне од цркава, по слепом мишу који више пута „улеће” у представу, исто као и лаки звуци џеза из оближњег кафеа, када Ерићева музика мало утихне.

Премијерну ноћ актери представе памтиће и по гостопримству колеге уметника, глумца Миме Караџића, који их је све позвао у свој популарни вино-бар „DiVino”. На малу дегустацију и групни портрет с домаћином – после „Проклете авлије”.

За више копродукција

Београдска премијера „Проклете авлије” очекује се почетком сезоне у Народном позоришту, које је ову представу реализовало у копродукцији с фестивалом Град театар и Националном фондацијом за игру Аје Јунг.

Редитељ Брадић каже: „У данашњем тренутку важне су копродукције које повезују националне институције, фестивале и личне иницијативе које представљају могућа решења за програмски развој и иновацију.”


Коментари0
a09d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља