среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:19

Нови живот на пепелишту

субота, 26.07.2014. у 21:57
Берба маслина у Чистој Малој, слева: Игор Петковић, Љубица Поповић и њен унук Валентино Фото В. Поповић

Чачак – Као у лошем путопису, Јово Поповић (55) је са укућанима последњу деценију прошлог века, по невољи, провео свуда помало: у Скопљу, Приштини, Београду и Книну. Где год би се затекао ту га је стизао рат и одлучио је, напослетку, да свој круг српских сеоба затвори у завичајном селу.

Зове се Чиста Мала, у подножју Равних Котара, седам километара од историјског српског града Скрадина, 10 од Водица, 20 од Шибеника.

– Живимо од три хектара земље. Један је под маслином, на другом расту вишње и винова лоза, трећи су њиве и башта. Имамо још два хектара, али их не обрађујемо. Ту су биле мине па су их инжењерци повадили и посекли шуму – каже Јово Поповић за „Политику”.

Он је председник Српског народног већа града Водица на Јадрану и представник српске  националне мањине у том крају, ономад је посетио ћерку и сина у Београду, а затим се упутио у Чачак, где смо се и срели. Овде нема родбине, али рачуна да није без икога свога:

– Веће је покренуло пројекат „Срби у Далмацији” који има за циљ да путем подизања и обнављања засада воћа и винове лозе подстакне економску независност наших сународника. Зато ми није било жао пута, па сам дошао да овде, у Институту за воћарство, замолим да нам као прилог дају саднице вишања, бадема, трешања, шљива и винове лозе које ћемо, у сарадњи са Епархијом далматинском СПЦ, поделити нашим људима у току следеће јесени.

У његовом родном селу, између Прукљанског и Врањског језера и испод куле Јанковић Стојана, до 1991. године живело је хиљаду Срба, будућих бескућника. Њихова огњишта су порушена или минирана, осам мештана убијено, а виногради с укупно милион чокота запустели. Јово је радио у Војном ремонтном заводу „Велимир Шкорпик” у Шибенику, али се са децом и супругом Васком, која је Македонка, преселио у Скопље. Вратио се у Крајину 1992. и настанио у Книну па и отуда морао да бежи после три лета, у Београд, одакле је, као возач у војсци, био прекомандован у Приштину.

Поповићеви родитељи, Љубица и Стојан, остали су у Чистој Малој до пада РСК када су заробљени и одведени у логор на острву Обоњани. Задржани су пола године и ипак ослобођени на захтев Црвеног крста из Женеве. Љубицу нису малтретирали, али су Стојану поломили два ребра, мучећи га стално, и он је са овог света отишао 2004. године. године. Јово се у село вратио 2001. одлучивши да са родитељима и супругом оживи кров под којим Поповићи бораве столећима.

– Српска заједница у Хрватској налази се у веома тешком положају. После великих страдања и патњи током 20 века, наставља се притисак на преостало српско становништво. Посебно изненађује да по уласку Хрватске у ЕУ нема осуде за свакодневне нападе на српску културну, верску и националну баштину. Зато смо принуђени да молимо нашу матицу за помоћ, како бисмо опстали на вековним огњиштима.

Веће Водица је подружница СНВ из Загреба, као највећег и најбоље организованог представничког тела српског народа у Хрватској. Оно ради по принципу сервиса, помоћи и подршке Србима који су остали да живе ту, или се вратили после рата. У селима општине Водице, Чиста Мала, Драгишићи, Гаћелези и Грабовци до рата је живело око 2.000 Срба, сада их је 350. Чиста Мала је највеће међу њима, има и православну цркву из 1897. године, посвећену Светом Николи.

– Данас, 19 година после рата, повратници желе да уз подршку и помоћ матице подигну нове засаде винове лозе и покрену мале винарије у којима ће се производити квалитетно вино од изворних далматинских сорти грожђа као што су бабић, дебит, плавина, дуговез, марештина, плавац мали и мерлот црни. Највећи ослонац наши сународници у Далмацији виде у Српској православној цркви, на чијем је челу епископ далматински Фотије, прави пастир свога народа – беседи Јово Поповић из Чисте Мале у Далмацији.

Г. Оташевић


Коментари5
8411f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rako Parip
@ Idimidodjimi ;Zaista bi bilo ljepo da si na kraju napisao istinu: Stipe Mesic predsjednik Sabora uz direktan TV prenos izjavljuje: "Hrvatski tenkovi idu na Knin", sta je tad jos golorukom srpskom zivlju preostalo nego da postavi balvane !?! Jedino oni tuplji od bilo kog balvana, nakon toga nisu shvatili uzrok "balvanizacije" ?!
Boki Ilic
Mirno se je zivjelo dok jedan iz vrha novo proglasene hrvatske vojske ne izjavi cuvenu recenicu napadnimo srbe u njihovim kucama I napravi belaj I svom I srpskom Narodu. Doduse vise svom s obzirom da mu je narod imao skoro duplo vise ratnih zrtava...a sto se tice beograda fino su rekli ne pocinjite nista vojska ce se mirno povuci al dzaba kad balvani poput ovog ne htjedose da poslusate...
Не правите се блесави
idimi dodjimi | 27/07/2014 09:50 Све што си написао би било у реду да болујемо од амензије или Алцхајмерове болести. По теби, Срби су супер живели, а онда им је београдска власт рекла да дигну "балван револуцију" и они су то беспоговорно послушали. Колико неко глуп треба да буде да би поверовао у такво упрошћавање прошлости? Ви стида немате.
idimi dodjimi
Skradin je hrvatski grad u kome su do 1991 godine Srbi bili vecinsko stanovnistvo u kome su lepo i mirno ziveli, mozda kvalitetnije i bolje, nego njihovi sunarodnici u maticnoj drzavi. Tako je bilo do "balvan revolucije" kada ih zloupotrebljava ondasnji stetocinski beogradski rezim i onda zapocinje njihova borba za golu egzistenciju i to traje do danas.
Miro Markovic
Dragi nasi Krajisnici, vi nemate nikoga osim jedni druge. Malo vas je i tesko vam, jer opasnosti vam prete sa svih strana. Jedino sto ce vas da spase jeste vas rad, medjusobno ispomaganje, vera u Boga, svoje ruke i posten rad. Velika snaga postaje od nekoliko zivih iskrica. Te iskrice ste vi sada u toj predivnoj zemlji, kojom vladaju zlocasti ljudi. Zlo nikada nikome dobronije donelo niti moze dugo da traje, jer je samo-unistavajuce. To mi svi znamo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља