уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:16

Век од одласка „Делиграда” из српске историје

Аутор: М. Галовићпонедељак, 28.07.2014. у 11:44
„Делиград” пред београдским пристаништем 1895. године

Прошло је тачно сто година откако је, како то каже аутор књиге „Векови српског поморства и речног бродарства” Владимир Пожег, брод „Делиград отпловио из српске историје. Реч је о првом пароброду у Србији који је одржавао редовне линије и то преко пола столећа. „Делиград” је потопљен на самом почетку Првог светског рата, Аустроугари су га касније у току рата извадили са дна Дунава и одвукли у Будимпешту, где је опет потонуо. Претпоставља се да је после рата исечен у старо гвожђе.    

Пре почетка напада на Србију 1914. године, монитори аустроугарске Дунавске флотиле, као и војска на обалама, запосели су блокадне положаје против српског речног саобраћаја. Када је Аустроугарска предала 23. јула 1914. ултиматум Србији, сви бродови „Српског бродарског друштва” који су се затекли на Дунаву према Румунији покушали су током ноћи да се са шлеповима повуку у Београд, да се у групама пробију кроз Сипски канал. Међутим, управа „Српског бродарског друштва” грешком је открила те намере, затраживши 10 лоцева из Оршаве за спровођење кроз Ђердап, па је више бродова заплењено. Лоцеви су били познаваоци подручја река тешких за пловидбу, чија је дужност била да спроводе бродове, слично како то данас раде пилоти у великим поморским лукама или каналима.

– Групу бродова капетана Стевана Јовановића („Делиград”, „Шумадија”, „Крајина” и неколико шлепова) су Аустроугари 27. јула задржали у Оршави. Аустроугарска артиљерија бомбардовала је 28. јула Београд, а два дана после објаве рата српска артиљерија потопила је 18 аустроугарских бродова и друга пловила у Оршави. Међу њима била су и три заплењена српска брода, укључујући и „Делиград” – објашњава Пожег.

Како је овај брод стигао до Србије, где је ушао у историју бродарства? По одлуци кнеза Михаила Обреновића и српске владе 1861. године Министарство финансија купило је у Трсту пароброд „Пјаченца”, који је претходно пловио на реци По у северној Италији. Брод је 1851. саграђен у Француској, па продат 1853. Русији. Имао је депласман од 275 тона, дужину 58 метара, ширину седам метара, газ 1,3 метра, брзину 20 километара на сат, парну машину снаге сто коњских снага, погон на бочне точкове и носивост 450 тона.

– Под именом легендарног делиградског шанца у првом српском устанку „Делиград” је у августу 1862. стављен под српску трговачку заставу – каже Пожег. У српске воде Дунава допловио је исте године под командом (1862–1863) капетана дуге пловидбе Боже Радоничића, родом из Доброте у Боки Которској. Због сукоба са турском посадом београдске тврђаве и бомбардовања града, „Делиград” је презимио у Крајинској нахији, а у Београд дошао наредне 1863. године и био свечано дочекан на савском пристаништу, уз присуство више чланова српске владе, војних великодостојника и масе народа. „Делиград” је првобитно служио за превоз војске и материјала, соли и петролеја из Румуније, по потреби као путнички брод и кнежева јахта, а као „убојни брод Србије” добијао је и два топа. Дат је 1866. у надлежност Министарства војног и наредне 1867. године извршио деликатну историјску мисију. Са три велике дереглије у тегљу два пута је превезао до Видина и Рушчука последњи део турских посада из градова у Србији. Био је у војној служби као болнички брод и у српско-турском рату 1876-1877. године.
– Жалосно је што Србија, земља са импресивном бродарском традицијом, нема бродарски музеј, у коме би део поставке свакако био посвећен „Делиграду” – каже Пожег.


Коментари2
f4adc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Davor Rudinski
Kada bi drzava htela ovakav brod bi opet plovio a bio bi turisticki potencijal samo takav.
Туга голема
"– Жалосно је што Србија, земља са импресивном бродарском традицијом, нема бродарски музеј, у коме би део поставке свакако био посвећен „Делиграду” – каже Пожег." А још жалосније је да та земља практично више уопште нема бродарство.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља