среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.07.2014. у 12:22 Јелица Антељ

Колико дугујем за потврду о дуговању?

Подугачак је списак трошкова које банке наплаћују клијентима – доказ о стању задужења кошта од 300 до 1.000 динара, али само у случају да је на захтев клијента и за потребе друге банке

Истраживања организација за заштиту потрошача показују да се у односу на прошлу годину повећао број притужби потрошача на „скривене” трошкове банака које, колико год се трудили да их избегну, у неком тренутку грађани ипак плате. Иако је углавном реч о издацима о којима банке кроз уговоре или приликом отварања рачуна на време обавесте клијенте, то су ставке које увек, због цене, изазову негодовање. Једна од таквих услуга јесте издавање разних потврда на захтев клијената које се наплаћују по тарифницима банке, а нису занемарљив издатак. Истраживање „Потрошача” је показало да банке имају право да наплаћују ове услуге, али да би грађани на време и увек требало да се информишу унапред о томе колики је то издатак и под којим условима се наплаћује. Питали смо банке колико, на пример, кошта издавање потврде на захтев клијента о стању дуга по кредитима или картицама на одређени дан.

У Народној банци Србије кажу да уколико се ова потврде издаје на захтев корисника финансијске услуге, а мимо утврђених случајева када се то врши без накнаде на основу одредбе уговора, односно одредбе Закона о заштити корисника финансијских услуга, банка може да наплати накнаду за издавање потврде о стању дуга на одређени дан у складу са тарифом накнада.

– Предлажемо да се корисници финансијских услуга пре закључивања уговора са банком упознају и са висином накнада које банке наплаћују за издавање потврде о висини дуга на одређени дан, а коју корисници обично траже када желе да рефинансирају обавезе узимањем кредита код друге банке. Такође, ако корисници финансијских услуга сматрају да банка није имала основа да им наплати издавање потврде, предлажемо им да упуте писани приговор банци, а након тога, уколико не буду задовољни одговором или им не буде понуђено задовољавајуће решење спорног односа, то јест уколико им банка не одговори на приговор у року од 30 дана, имају могућност да о томе обавесте Народну банку Србије – кажу у НБС.

У Комерцијалној банци кажу да оваква потврда код њих кошта 300 динара, али се наплаћује само у случају потврде која се издаје за потребе рефинансирања кредита и кредитних картица у другим банкама. 

– Приликом одобравања кредита за рефинансирање пласмана у нашој банци, од клијента се не наплаћује ова накнада, као ни потврде које се издају као доказ о извршеној ликвидацији – кажу у Комерцијалној банци.

У Уникредит банци напомињу да њихови клијенти имају могућност добијања потврде о свим дуговањима и она се наплаћује 250 динара, колико је и појединачна, па саветују да се грађани определе за ову прву, јер им то знатно смањује трошкове. 

– Нашим тарифником је дефинисано да се издавање потврда о стању дуга и угашеном рачуну, картици или кредиту не наплаћује, док издавање осталих потврда на захтев клијента кошта 400 динара. Клијенти често траже потврду ради издавања виза које им траже амбасаде и у којима траже да наведемо које рачуне клијент има у банци, са којим салдом, од када је клијент банке и сл. и такве потврде се такође наплаћују – кажу у Рајфајзен банци.

У складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, Сосијете женерал банка, саопштавају, два пута годишње бесплатно информише сваког клијента о стању дуга – слањем обавештења и за кредите и за кредитне картице. Када банка то издаје на захтев, клијента услуга кошта 450 динара по потврди.

 – Наша банка два пута годишње издаје потврде о стању дуга на начин уговорен са клијентом, и то је бесплатно, док цена потврде о остатку дуга која се клијентима издаја на лични захтев ван датума када има право на бесплатно обавештење кошта 1.000 динара. Износ свих дуговања може бити издат на једној потврди – кажу у Ерсте банци.

У Удружењу „Ефектива” кажу да је њихов утисак да банке све више наплаћују пратеће услуге и због тога што број нових клијената опада, као и број нових издатих кредита и осталих банкарских производа, па на овај начин покушавају да надокнаде изгубљени приход.

– Наплаћују издавање потврда у складу са ценовником за ту врсту услуге, што видимо да је прилично разнолико када је реч о ценама. Ипак, сматрамо да би и тај део морао бити регулисан законским актом, као што је то на пример издавање плана отплате, који је по Закону о заштити корисника финансијских услуга обавезао банке да о томе обавесте клијента најмање једном годишње, односно сваки пут када дође до промене каматне стопе – каже Дејан Гавриловић из „Ефективе“. Он напомиње да би на сличан начин требало регулисати и издавање потврда о стању дуга.

Има логике,каже, да банке наплаћују издавање тих потврда, јер случну документацију наплаћује и државна администрација, па су се банке на то угледале. Ипак, цена те услуге би морала бити нижа, тј у цени стварног трошка, а не таква да банке на њој зарађују. Наплата за издавање потврда нарочито је непотребна у случају када корисник затвара рачун, тј. исплаћује кредит у целости. Тада банка наплаћује провизију за превремену отплату, под изговором наплате трошкова затварања кредита, па је јасно да ту нема места и двострукој наплати исте ствари, објашњава наш саговорник.  

У „Ефективи“ саветују да се пре коришћења било које услуге, грађани прво распитају о ценама и свакако пробају да преговарају боље услове, што је такође могуће. Ипак, када неко користи дугорочни кредит, он је везан за ту банку и само у њој може узети потврду о стању дуга, па је то као трошак неизбежно. Пре подизања кредита нема сврхе распитивати се пошто банке цену те услуге могу „мењати у ходу”. 

Коментари1
8ca5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

321 Ј.
Тзв. Народна банка Србије је све, само није народна јер у свему подржава дерикоже из страних банака на штету привреде и грађана Србије. Предлажем за њу право име Колонијална банка Србије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља