субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Џони Штулић не намерава да обнови „Азру”

понедељак, 28.07.2014. у 21:57
Фото С. Јовичић

Ужице – На управо завршеном „Паркфесту” у Ужицу, који је реализован захваљујући ентузијазму младих Ужичана, наступио је и загребачки бенд „Аеродром”. Оснивач и вођа овог састава, Јурица Пађен (59), рокер иза ког је 35 година бављења музиком и око 150 написаних песама, први пут је свирао у Ужицу. Мада је, каже у интервјуу за наш лист, некад на турнејама прокрстарио Србијом, тек је сада свирао Ужичанима.

Током боравка у овом крају, Пађен је посетио Златибор и село Кремна. То село пророка посебно га је занимало: читао је, истиче, књигу о Креманском пророчанству јер га привлаче такве теме. Многе занимљиве ствари су предвидели пророци Тарабићи, а духовност не познаје територије, објашњава своје интересовање Јурица на почетку разговора за „Политику”.

Један сте од оснивача „Парног ваљка”, три године провели сте у том бенду и напустили га?

С „Ваљком” сам седамдесетих година имао много турнеја по бившој Југославији, свирали смо и по 300 концерата годишње. Али код мене је наступило засићење, хтео сам нешто ново: музику која је друкчија, да откривам нове хоризонте. Увек сам ишао за својом визијом, иначе не бих био задовољан. Задовољство не мерим искључиво материјалним него по томе колико сам се приближио својој визији. Отишао сам из „Ваљка”, основао „Аеродром” и нисам гађао у празно. Већ први албум с хитом „Кад мисли ми врлудају” био је врло успешан, други је дао велики Ју хит „Стави праву ствар на право место”, трећи „Обичну љубавну песму”, четврти „Фратело”.

По чему се „Аеродром” разликовао од тадашњих рок бендова?

„Аеродром” је у то време био нешто ново по звуку, такозвани прогресивни рок. Представили смо нови звук, у оном систему покушавали смо да заговарамо демократичност и слободу изражавања. У „Аеродрому” сам тада свирао са нашим највећим музичарима: од Ведрана Божића, Мирослава Седак Бенчића, Лазе Ристовског који ми је као члан „Бијелог дугмета” цео албум одсвирао гратис, Бошка Петровића који ми је свирао две песме под условом да му не платим... Свирао ми је и Улф Андерсон који је радио са групом АББА.

Ипак, са „Аеродромом” сте направили паузу и вратили се „Азри”?

„Аеродром” је једно време престао с радом. Затим се 1987. вратио Џони Штулић и са „Азром” сам био три године. После је створен „Пађен бенд”, а кад је 2001. почела криза у музици, која још траје, настала су „Четири аса”, јер смо желели да вратимо велику продукцију и концертне наступе. После тога поново смо покренули „Аеродром”, а сада упоредо снимам и свој други инструментални албум.

Јесте ли у контакту са Џонијем Штулићем?

Чујем се повремено са Штулићем који је у Утрехту. Не намерава да обнови „Азру”. Чули смо се 11. априла, за његов рођендан. Позвао сам га телефоном и честитао му, а он ми је, баш на тај дан, послао на поклон обраду моје песме „Крај тебе у тами”, на акустичној гитари. Снимио је то и послао ми мејлом. Џони код куће снима, обрађује неке своје песме, поставља их на „Јутјуб”, бави се литературом, пише.

Како се од музике живело у време СФРЈ и велике популарности?

Нисмо се ми обогатили, али живели смо пристојно од музике. Моје мерило успеха је да можеш да радиш оно што волиш и да при том имаш за живот. Никаква богатства ту нису пресудна. Возио сам се у „спачеку” и „визи”, није ми било битно да се возим у „мерцедесу” и „јагуару”. Имао сам понуду да се вратим у „Ваљак” кад је био на врху, па понуду од хрватских композитора лаких нота да пишем текстове за њих, али ме то није занимало. Сматрам да треба да се ствара и кад се уђе у године. Гледао сам Пола Макартнија прошлог лета у Бечу, он је један од најбогатијих музичара и њему није потребно да снима нове албуме и свира концерте, али то што ради је фантастично. Макартни годинама тако праши да то „није истина”. А шта друго преостаје: да решаваш укрштенице или пијеш „маргариту” крај базена, па после седам дана да полудиш?

Шта вам је посебно остало у сећању из тих „златних времена”?

Радо памтим доба осамдесетих у Загребу, окупљања у локалима „Звечка”, „Кавказ”... Уз познате музичаре, глумце, сликаре долазили су ту редовно и новинари Мирослав Лазански, Денис Куљиш, Тања Торбарина, па садашњи медијски тајкун у Хрватској Нино Павић... „Звечка” је била креативно место у ком су се окупљали они који су формирали тадашње трендове. У то време нисмо размишљали о новцу него да правимо добру ствар, да се подели мишљење с неким. Штулић ми је у малом „Кавказу” пуштао „Филигранске плочнике”, снимљене на касетофону, слушао сам то и коментарисали смо. Остала су и сећања на тада утицајну новину „Полет” која је пратила врење око „Звечке”. Док су државни медији били резервисани према свему томе, „Полет” нам је отварао врата, био авангарда.

Бранко Пејовић

-----------------------------------------------------------

Музика се данас претвара у карикатуру, средство за забаву и зараду

Каква је данашња музика?

Садашња музика се свела на неку врсту конфекције. Ленону, Макартнију, Бреговићу… некад ниси могао да одређујеш услове него је музичар постављао услове. Сад је то полуробовски однос, важна је форма а не суштина. Музика је некад имала већи друштвени утицај. Није могла да мења свет, али је утицала на размишљања људи и правила мале помаке. Данас се претвара у карикатуру, средство за забаву и зараду. Игнорише се ауторство, тражи површност, ово доба не трпи снажне личности. Управо зато једна од песама на мом албуму зове се „Плитко време”. А нови албум „Аеродрома” насловљен је „Тактика ноја”: као да је све у реду, а мало тога је у реду.


Коментари5
14628
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana Miletic
Jurice Padjenu kao klinka sam se bas zaljubila u tebe.... :) a sad i nakon svih ovih dugih godina, mogu reci da si bas prava vrednost...i kao FRAJERCINA i kao super muzicar... saljem ti veliki kiss i sanjam jos o tebi andjele slatki :)
dusan keca
Tekst je razgovor sa Juricom Padjenom, a novinar je stavio recenicu o Dzoniju kao naslov!? I tako je mene upecao da procitam sve! Jura svakako ima svoje mesto u YU roku. Nema toga ko ne zna njegove hitove. A Stulic se ovde nasai samo uzgred, ali je iskoriscen da Jura bude u senci!
Petar Petrović
Nema koga on da okuplja, AZRA je Džoni Štulić.
Slavko Petrov
Jurice, kriza u muzici (mislimo, naravno, na r n r) nije nastupila 2001., već petnaestak godina ranije, po mom, dubokom uverenju, 1986/7., kada su se, gotovo svi, iznenada, povukli. I nije kriza. Propao je, baš kao što i kaže naslov čuvenog beogradskog omnibus filma. Doduše, bilo je i kasnije, sporadično dobrih bendova i pesama, ali čitava stvar nije in medias res, i u tome je caka, ili, kako bi ti rekao, prava stvar nije na pravom mestu. U lažnjaku je. Isto je i sa scenom u svetu, a zar nije ? Ja običavam da kažem da su već četvrt veka u trendu, pomije. Sluša se, bez razlike, sve i svašta u najk patikama, što danas i jeste, in medias res. Čuveni filmski lik, Gojko Sisa bi rekao: tuc -tuc, i ? Ništa. Ali, ajd da ne kvarim klincima gušt. Njima je dobro i to je najvažnije. Na kraju krajeva, to su naši klinci, a ne tamo, neki, bezveze. Nego, ono, sa Štulićem. Mudro čini naša r n r ikona. Taman posla da se vrati ! Ta, nije Džoni bilo ko. Ako nam je nešto i ostalo od njega, to je san.
DABA Dabović
Majstor!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља