уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Опасни лептир први пут код нас у нападу на шимшир

Аутор: М. Бракочевићуторак, 29.07.2014. у 11:38
Украс чукаричког врта буквално су обрстиле гусенице несвакидашњег лептира, које власници нису умели да препознају

Врста азијског лептира cydalima perspektalis, опасна штеточина која најчешће напада угрожену и заштићену биљку шимшир, ових дана први пут се појавила и у Србији. Мета незваног госта који се у Европи одомаћио још пре осам година овога пута биле су живе ограде, појединачни засади шимшира у приватним баштама у београдском насељу Сремчица и оближњи расадници. Гусенице несвакидашњег лептира дословно су обрстиле украс чукаричког врта, али све то не би био проблем да су власници живице и расадника на време умели да препознају гусенице и униште их. Јер, ова штеточина може да прождре шимишир брзином муње, веома лако се шири, па може и да изазове катастрофу, поготово у земљама у којима су шуме шимшира заштићене као природно добро.

Код нас срећом нема таквих шума, подсећа проф. Милка Главендекић са Шумарског факултета, која је обавестила нашу редакцију о несвакидашњој појави у Србији. Али малтене сваки већи парк у Београду, као што су рецимо Ботаничка башта, заштићено подручје Арборетум Шумарског факултета, приватни вртови, гробља украшава и жбуње шимшира, који је самим тим заштићена хортикултурна врста.

– Опасни лептир се иначе шири летом до пет километара годишње, што није мало, али до нас није дошао на тај начин, већ увозом јефтиног садног материјала из Кине. Због типичног проблема глобализације и жеље за брзом зарадом, већ заражене саднице шимшира увезене су и у Србију. Проблем је што они који тргују немају довољно знања о овим штеточинама а и, искрено, тешко је детектовати млађи стадијум ове врсте, када је гусеница у првом ступњу развоја – објашњава проф. Главендекић, ентимолог који се бави и заштитом шума и украсних биљака.

Увоз таквог садног материјала контролише фитосанитарна инспекција, додаје професорка, чији је задатак да спречи унос ове штеточине са садницама.

– Питање је да ли они прегледају све штеточине или само оне карантинске. Ова врста није на листи карантинских штеточина, али је изузетно опасна и инвазивна врста лептира. Пошто се увоз биљака обавља у великим саксијама, веома је тешко, посебно у зимским месецима, препознати симптоме заразе у садницама, поготово оним особама које нису стручне за такав посао – истиче проф. Шумарског факултета.

Сваки жбун из рода шимшира могао би да буде угрожен ако се што пре не спречи даље ширење ове штеточине и не успостави боља контрола увоза.

– Ова врста лептира морала би што пре да се уништи, али у Србији у овом тренутку немамо никога ко је довољно обучен за препознавање штеточине, јер она досад није проучавана код нас, а и није је било на нашем поднебљу. Зато ни инспекција не може да је препозна – прецизира професорка.

Најбољи начин заштите је њено потпуно уништење, а да би се то догодило, потребно је најпре препознати симптоме на биљци.

– Гусенице су видљиве јер досежу величину до четири центиметра, по листовима шимшира остављају измет који се такође може приметити, а и лишће је углавном обрштено. Када се све то примети, што пре треба механички уништити гусенице. Треба исећи и оштећене и заражене делове биљака и потом их обавезно спалити јер је то једини начин да се тотално уништи штеточина – саветује проф. Шумарског факултета, додајући да заражене делове никако не треба бацити у смеће или на депонију, јер се на тај начин зараза може још више проширити. У млађим ступњевима гусенице се могу сузбијати биолошким инсектицидом.

Шимшир је врста украсне биљке која споро расте, па је зато важно добро је заштитити од инвазивне врсте, а осим тога, када овај штетни лептир обрсти лишће прелази и на остале украсне биљке.

Шимшир расте по градским парковима, а има га и на гробљима. 

Штеточина која га напада и уништава у Европи први пут је регистрована у Немачкој 2006. године. Потом се брзо проширила по великом делу Старог континента – Швајцарској, Француској, Италији, Аустрији, Италији, Мађарској... Пре две године опасни лептир појавио се и у Хрватској, а недавно и у Црној Гори. 


Коментари4
19aae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vera Dosen
Kod mene se pojavile gusenice i postavile svoju paucinu, obrstile su sve a ima oko 50 m duzine. Danas sam posipala vajgonom, mada mislim da sam zakasnila jer se naglo sire na ostalo voce povrce i cvece..
Mira
Ja sam gusenice na šimširu i berberisu uništila sa rastvorom neostomozana kojim inače prskam mačke protiv buva. Na 2 litre vode rstvorila sam jednu ampulu neostomozana.
Petrar Pavlović
E, pošto su zasadi iz Kine stigli u Srbiju, odgovornost leži na fito - sanitarnoj graničnoj inspekciji, tako da bi trebalo da im se oduzme od plate, kako bi mi sa Čukarice mogli da zasadimo nove šimšire! Takođe, zahtevamo od nadležnih da ustanove koje firme stoje iza uvoza n.n. sadnica, kako bi smo mogli i njih krivično da gonimo, kako zbog materijalne štete, tako i zbog izazivanja opšte opasnosti po životnu sredinu, uključujući i zdravlje starih osoba koje je veoma uzdrmano zbog stresa usled gubitka dragih biljaka.
Milana Savic
Taj problem imam i ja od prosle godine. Prskam simsir sa rastvorom koprive. Naberem koliko mogu kopriva stavim u posudu i nalijem vodu da prelije koprive - ali ih i malo pritisnem necim da ne plutaju u vodi i stavim da odstoji 48 sadi, zatim prelijem vodu (a malo i pritisnem kopriveda vise izadje tecnosti iz njih) u neku posudu i odatle uzima m i sipam u posudu koja ima prskalicu (moze bilo koja - ja koristim onu sa proizvodom za pranje prozora); znaci, nije bas potrebna neka merka; rastvor koprive dosta smrdi i tako tera stetocine; to koristim i za biljne vasi za ruze, papriku i gde god mi treba ...; nekad preteram, pa se biljke malo naboraju, ali se oporave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља