уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Сећање: Фарук Беголи

Аутор: И. Аранђеловићпонедељак, 03.09.2007. у 17:26

Глумац Фарук Беголи преминуо је 23. августа у Приштини у 63. години, након дуге и тешке болести.

Беголи је рођен 14. фебруара 1944. године у Пећи, у угледној пећкој породици. Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1966. године. Исте године је дебитовао у филмовима "Поглед у зеницу сунца" Вељка Булајића и "Сан" Пурише Ђорђевића. У некадашњој југословенској кинематографији Беголи је остварио значајне улоге у многим филмовима, од којих сe најчешће памте његове улоге у филмовима Ђорђевићеве ратне трилогије – "Сан", "Јутро" и "Подне". Својом најбољом и најдражом улогом Беголи је сматрао ону у филму "Јутро".

– Беголи је припадао групи модернијих глумаца. Разговори и рад са њим су били више на ауторској основи, а мање на оном традиционалном односу глумаца и редитеља. Беголи је у своје улоге увек додавао идеје које сам са радошћу прихватао и реализовао – истакао је за наш лист Пуриша Ђорђевић, редитељ.

Фарук Беголи је играо у скоро свим филмовима Вељка Булајића, у "Сарајевском атентату" или "Бици на Неретви", у "Вуку са Проклетија" и "Опасном трагу" Микија Стаменковића, у филмовима "Валтер брани Сарајево" и "Партизанска ескадрила" Хајрудина Крвавца и у остварењима "Дервиш и смрт" и "Врхови Зеленгоре" Здравка Велимировића. Играо је у више од 70 филмова и телевизијских серија и био је један од најпознатијих глумаца на просторима бивше Југославије, али је мало играо у позоришту.

– Позориште је велика обавеза, а ја сам се определио за филм. Међутим, осим једног часног случаја, нико ми и није пружио праву шансу односно, ниједан редитељ није ми понудио улогу коју ћу да "загризем", за коју бих се везао и због које бих запоставио филм – изјавио је својевремено Беголи, који је кроз смех увек истицао да су несигурност и стална борба, и задовољство и горчина глумачке професије.

Последњу улогу у српском филму Беголи је остварио 1992. године у драми "Булевар револуције" Владимира Блажевског, а када се из Београда вратио у Приштину у потпуности се посветио педагошком раду. Заједно са Зораном Поповићем и Срђаном Кољевићем, 1998. године потписао је сценарио за филм "Стршљен" Горчина Стојановића, о забрањеној љубави Албанца и Београђанке. За тај сценарио је награђен трећом наградом за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, а још осамдесетих година је указивао да ће "филм имати још већи успех уколико се озбиљно позабавимо сценаријима". "Фарука сам срео на снимању филма `Сан` Пурише Ђорђевића. У његовом понашању сам открио господство и честитост у комуникацији. Постали смо блиски, радили филм за филмом, стицали поуздање један у другог, 1989. године заједнички формирали фирму `Синема дизајн` и снимили филмове `Кућа поред пруге` и `Булевар револуције`. Укључио се у филм `Стршљен` као сарадник на сценарију и помогао нам да сценографски изаберемо терене на Косову и спремимо филм. Отишао је прерано, а остале су емоције за поштовање", изјавио је за "Политику" Љубиша Самарџић, продуцент филма "Стршљен".

Фарук Беголи био је и један од оснивача и дугогодишњи директор Позоришта за младе "Додона" у Приштини, а годинaма је радио и као професор на Факултету уметности у Приштини на одсеку за глуму.

– Дуго сам се спремао за часове и консултовао се са професором Миленком Маричићем. Све је "пало у воду" када сам први пут ушао у учионицу. Тишина која је завладала изгледала је као вечност. Али лед је некако пробијен, захваљујући томе што су ме студенти волели као глумца и што су ми од првог часа веровали. Можда је то што сам постао професор имало утицаја да се заинтересујем за режију – изјавио је Беголи, који је у многим филмовима радио и као асистент режије.

Последњу филмску улогу одиграо је прошле године у филму "Косово очајничка потрага" Сунаја Раце, за који је написао сценарио.

После мартовског насиља на Косову, Беголи је осудио сваку врсту насиља на Косову и протестовао због паљења џамија у Београду и Нишу.

– Насиљем на насиље, крв за крв, око за око... Заиста не знам, уствари, не смем ни да помислим, докле нас све ово може одвести – истакао је Беголи.

Коментари0
77561
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља