уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.08.2014. у 22:00 Ј. Стевановић

Крах кратког примирја у Гази

Гранатирање Рафе уследило после сукоба у тунелу Фото Ројтерс

Прекид ватре између Израела и Хамаса јуче није трајао ни два од најављена 72 сата, када су сукобљене стране опет припуцале једна на другу доводећи у питање преговоре о дуготрајнијем примирју који треба да почну у Каиру.

У гранатирању Рафе на југу Газе настрадало је 25, према једним изворима, а према другим 50 Палестинаца. Нападу су, јавља Ројтерс, претходили сукоби израелских снага и палестинских милитаната у једном од тунела које је Хамас прокопао за упаде преко границе.

У тим окршајима отет је израелски војник Хадар Голдин, за кога британски медији преносе да је пореклом из Британије, као и да је рођак израелског министра одбране Моша Јалона. Представник за медије израелске војске Петер Лернер изјавио је да се офанзива наставља јер „су терористи заробили једног израелског војника и тиме прекршили примирје”, пренео је АФП.

Хамас за обнову ратних дејстава оптужује Израел. „Окупацијом је прекршено примирје. Палестински отпор је уследио на основу... права на самоодбрану и да би зауставио масакр наших људи”, навео је Фавзи Бархум, портпарол покрета.

Тиме је завршено крхко хуманитарно примирје које су САД и УН издејствовале да би се повређенима у Гази доставили храна и лекови. Истовремено се очекује да у Каиру почну преговори о дуготрајнијој обустави ватре и заустављању рата који је од 8. јула однео животе око 1.500 Палестинаца, углавном ненаоружаних становника Газе, 63 израелска војника и три цивила у Израелу.

Хамас је јуче испалио осам ракета на Израел, од којих је седам пало на чист простор, а једну је пресрео одбрамбени систем „гвоздена купола”. Влада Бенјамина Нетанијахуа истиче да је циљ војне интервенције у Гази уништење арсенала и тунела који служе за напад на израелске цивиле и војнике.

Како су највеће жртве офанзиве палестински цивили, амерички државни секретар Џон Кери и генерални секретар УН Бан Ки Мун инсистирали су на прекиду ватре који је требало да буде увод у преговоре у Египту. Позиви за моменталну обуставу дејстава учестали су откако је у Гази у среду погођена школа у којој су УН склониле интерно расељене Палестинце.

Светска организација криви Израел за смрт 16 цивила који су настрадали приликом тог напада, због чега је портпарол Агенције УН за питање палестинских избеглица Кирс Ганес бризнуо у плач усред интервјуа за Ал Џазиру.

Уколико до преговора у Каиру дође, званичници САД и Израела неће водити директне разговоре са Хамасом који сматрају за терористичку организацију. Очекује се долазак чланова покрета који влада на другој палестинској територији, Фатаха, у којем САД и Израел виде умерене палестинске представнике. Како јавља Си-Ен-Ен, Кери је у последњих неколико дана водио око сто телефонских разговора са званичницима у региону, али није успео да битно утиче на свог савезника, Израел, нити да пронађе неког блискоисточног играча који би дисциплиновао Хамас и натерао га да положи оружје.

Милитанти немају подршку Египта који им је, баш као и Израел, наметнуо потпуну блокаду граница у Гази. Председник Египта Абдел Фатах ел Сиси и влада у Каиру нису савезници Хамаса као што је била претходна власт Муслиманске браће, али је зато сада и египатски утицај на Хамас слабији. Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија такође су се суздржавали од осуде Израела због последњег рата у Гази.

„Осим Хамаса и Катара, већина арапских влада је или равнодушна или вољна да прати вођство Египта. Нико у арапском свету не иде код Американаца и не каже им: ’Одмах их (Израелце) зауставите’. То Израелу даје одрешене руке”, објашњава Мартин Крејмер, америчко-израелски стручњак за арапску и исламску политику и декан колеџа Шалем у Јерусалиму.

Он сматра да је тренутни однос снага такав да ће Египат и Саудијска Арабија пустити Палестинце да „поднесу патњу да би поразили Хамас, јер се Хамасу не сме дозволити да победи и израсте у најважнијег палестинског играча”.

Египат је раније већ изашао са мировним планом који хамасовци нису прихватили јер није подразумевао крај блокаде Газе, чиме овај покрет условљава прекид непријатељстава са Израелом.

Коментари1
9780c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Curic
Za jednu neutvrdjenu minobacacku minu u Sarajevu na pijaci je SRJ dobila sankcije od nasih prijatelja. Kasnije su inspektori UN tvrdili da ne znaju ko je ispalio minu a nasi prijatelji su na sva zvona drecali da smo mi iako nema dokaza pa smo za jedno popodne odma dobili sankcije. Gle sad Izraelci pobise preko 1300 ljudi i nikom nista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља