субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.08.2014. у 22:00 Зоран Миливојевић

Дечје дужности

(Илустрација Срђан Печеничић)

Циљ сваког доброг родитеља је да помогне детету да израсте у самосталну, одговорну и социјализовану особу. Дететова одговорност према себи и другима није некаква способност која се активира у тренутку када оно пуни осамнаесту годину, већ се изграђује постепеним процесом који почиње веома рано – већ у другој години.

На жалост не постоји ген за дететове дужности. Оне су резултат захтева које детету постављају родитељи. Оно што зовемо дететовим дужностима су различите корисне активности којима је заједничко да су детету непријатне. А мало дете, када га родитељи терају да ради нешто што му се не ради јер му је то непријатно, погрешно мисли да га родитељи не воле. Зато такво дете веома јасно показује родитељима да се у тим тренуцима осећа невољено.

Успостављање дететових дужности је нужно повезано са конфликтом између детета и родитеља. То је у ствари конфликт између биолошког принципа који управља дететом и друштвеног принципа којим се родитељ управља. Родитељ који зна шта ради, у таквим тренуцима не обраћа велику пажњу на пролазна дететова осећања, већ на то да дете треба да своју вољу подреди његовој и да почне да ради оно што је корисно. Када дете то прихвати, оно развија оно што зовемо навиком – а навике су веома важне јер у будућим ситуацијама дете приступа датој активности без отпора зато што му она више није непријатна.

Из дужности произлази одговорност – не може неко да буде одговоран за нешто за шта није био задужен. А из одговорности произлази или заслуга или кривица. Да би децу научили одговорности морамо да им, упркос њиховом отпору, наметнемо одређене дужности. Наравно да дечје дужности морају да буду разумне, у складу са дететовим способностима, узрастом и зрелошћу. Родитељ треба да реагује у складу са тим како је дете обавило своју дужност – било похвалом и наградом било критиком и казном. Тако дете учи да усвоји дужности и да развије осећање одговорности.

Много савремених родитеља је збуњено тако да су погрешно изједначили љубав и васпитање. Они покушавају да избегну неизбежни конфликт са дететом тако што на крају попуштају одустајући од својих захтева и постају „немоћни родитељи”. Допринос збуњености је дао и један део струке који искључиво инсистира на дечјим правима, на равноправном односу родитеља и детета, на томе да детету све може да се објасни, да је телесна казна исто што и насиље, који имплицитно гледа на децу као на жртве властитих родитеља.

Одустајање збуњених родитеља од тога да буду ауторитети, има негативне последице на дететов однос према другима, школи, као и на његове шансе за срећан живот. Зато не изненађује да су Шпанија и Хрватска у своје породичне законе почеле да уводе и дечије дужности. Истина, без санкција за дете, за сада.

Коментари4
88f33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Da rinka Popovvic
Uvek se dobro osecam kad prociitam vas clank .viidim ko liko sam gresila.mislim da I sad mogu duznosti traziiti Ali Dali cu biti istrajna?
Mina Mina
Prezasticivanje svakako nije dobro za dete ali sve je mnogo slozenije od ovih tkz.duznosti. Bilo bi dobro da se malo vise pise o prezauzetosti roditelja,o stresu i agresiji koji se prenose na dete, o samodovoljnosti,itd.itd. Ali i pored toga imamo primere dece koja su izuzetna,vaspitana sto pokazuje da neke vrednosti opstaju bez obzira na mnoge probleme u drustvu tokom proteklih godina.
kgh kgh
Ovo je tema za malo dublju analizu od ove koju autor daje. Vaspitanje je jedan dubok proces-interaktivan. Dete se, pre svega, ugleda da roditelja(e). Nema tu mnogo teoritesanja. Decje duznosti je jedana smesna sintagma.Ovaj clanak je tipicno zapadnjacko tumacenje odnosa u porodici. U Srbiji to se nije primenjvalo, a imali smo vrhunsku decu, u svemu. Ali su i roditelji bili na nivou(bilo da su seljaci, automehanicari, ili profesori).Zamena teza!
Tatijana Konevski Jevtović
Dobro ste napomenuli, dužnosti,kontinuitet,pohvaljivanje,medjutim u dnevnim obavezama svih članova porodice, nekada to nije moguće realizovati.Najčešće majke urade umesto dece njihovu obavezu.Kada takav način predje i naviku, deca vrlo brzo to shvate kao sopstevu dobit i tako se razvija oblik sebičnosti koji vrlo dugo ostaje nepromenjen.Mislim da je loš primer u vaspitavanju kada deca počnu da roditelje zovu imenom,tada autoritet gubi značaj i tada nastaje pregovarački pročes oko dužnosti i obaveza dece, koji se završava najčešće u dečiju korist.Tako nastaje česta izjava detetu "Ljubavi" koja dete obavezuje na razmaženost!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља