понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

Нови Закон о ПИО не решава проблем пензија

Аутор: Владимир Дедићсреда, 06.08.2014. у 15:00

Да ли ће пензионери платити цех дугогодишњег лошег управљања државним финансијама, питање је које већ извесно време лебди као Дамоклов мач над главама више од 1,7 милиона становника Србије. Људи који су завршили свој радни век и годинама уплаћивали у пензиони фонд, нису ни слутили да ће на њихова плећа пасти и претежак терет извлачења државе из дубиозе. У покушају да се реши горући проблем донет је нови Закон о ПИО, који предвиђа продужење радног стажа, промењен је управни одбор Фонда ПИО (уместо 22, сада има седам чланова), а најављено је и смањење пензија за десет одсто. Продужење радног стажа у овом тренутку, ма колико значајно, није најбитније за решавање проблема недостајућих средстава, али смањење броја чланова УО, ма колико на први поглед изгледа неважно, указује на то да је држава де факто преузела управљање Фондом! Јер држава у УО сада има четири представника (већину), што значи да неће бити проблема у одлучивању. Новим законом проблем недостатка средстава неће се решити. Посебно не смањењем пензија. Јер, већ наредне године исти проблем поново ће нам закуцати на врата.

Потребна нам је озбиљна и свеобухватна реформа пензионог система, која најпре подразумева реструктурирање Фонда ПИО. Фискалним приступом само се озваничава подржављење Фонда. Главни проблем ове земље лежи у чињеници да је држава обилато користила средства пензионог фонда за многе, познате и непознате намене. Прича о неопходности структурне реформе пензионог система и положаја Фонда ПИО није од јуче. Пре неколико година стручњаци у Фонду урадили су анализу с предлозима краткорочних мера ради смањења дефицита у приходима из које се види да је реструктурирањем Фонда могуће остварити знатне уштеде.

Оно што прво пада у очи јесте чињеница да је Фонд од пре неколико година оптерећен и војним пензионерима, који су раније били на терету буџета Републике. Фонд ПИО покрива издравствено осигурање пензионера. Ови расходи су у 2011. години „појели” више од десет одсто средстава Фонда, а у 2012. скоро 60 милијарди динара. Уместо што иду на рачун Фонда, требало би их усмерити ка здравственом осигурању, чиме би се Фонд знатно растеретио. Буџет Фонда оптерећују и расходи за финансирање накнада за туђу негу и помоћ, телесна оштећења и накнаде из инвалидског осигурања,што би требало да спада у домен социјалне заштите. Фонд би се растеретио и када би држава преузела финансирање пензија по посебним прописима (МИП, РМУП, службеници Војске), додатног стажа за треће дете, учесника ратова који су у домену Министарства рада и социјалне заштите. Додуше, проблем генералног недостатка средстава у буџету овим пребацивањима не би био решен, али би целокупна слика била много јаснија. „Губици” Фонда били би знатно мањи.

На другој страни, зашто не омогућити Фонду да управља имовином као добар домаћин, да инвестира слободна новчана средства и стиче приходе? Поготово би требало решити питање спорне имовине Фонда ПИО по основу финансирања изградње многих објеката, попут здравствених и рехабилитационих центара у прошлости. Парадокс је да је Законом о јавној својини из октобра 2011. утврђено да „ствари” Фонда ПИО нису у државној, односно јавној својини, већ ствари на којима искључиво право својине има Фонд. Огроман је број зграда, објеката и непокретности које припадају Фонду, а којима Фонд не располаже. На основу пописа из 2012. године утврђено је да је Фонд у периоду од 1969. до 2000. улагао у изградњу многих објеката, на основу чега се може утврдити да је реч о износу од око 500 милиона евра. А на основу података о улагањима у изградњу специјалних болница, за проширења, адаптације, реконструкције, набавку опреме и сл., може се констатовати да укупна улагања достижу суму од више милијарди евра.Само улагањау изградњу Клиничког центра Србије, где је Фонд учествовао као суинвеститор,износе 44.375.767,30 евра, према валоризацији од 7.јуна 2011. године. Такође,првом приватизацијом Луке Београд 1997. Фонду је припало 40, а малим акционарима 60 одсто акција! Шта је са тим акцијама данас?

Искуства других земаља могу послужити као полазна основа, а то значи да решења постоје у системуфондова који послују слободно на тржишту, прикупљајући средства од осигураника као идруги фондови (банке):улажу их на тржишту, купују државне записе, привлаче улагаче и приходују, а контролишу ихдржавни органи. У Шведској, на пример, има више пензијских фондова, а запослени могу да преносе уплате из једног у други фонд, по свом нахођењу.

Једно од могућих одрживих решења јестеи оснивање струковних фондова, или централизованих, сачињених од више фондова, попут оних који су постојали у Краљевини Југославији, као што су били Благајна београдске трговачке омладине, Благајна саобраћајних предузећа, или фонд СУЗОР (Средишњи уред за осигурање радника), који је окупљао осигуранике комуналних предузећа, раднике градских општина, државних предузећа и установа, раднике техничких установа и слично. И то без оптерећења државног буџета.


Коментари9
e6639
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jole Manojle
Neko je izneo iz zemlje 50 milijardi evra i ostavio nas da se poubijamo optužujući jedni druge, nezaposleni penzionere, ko je izbegao vojnu obavezu optužuje one koje su strpali pod šlem i poslali na front. A stranci sada dolaze, otvaraju fabričice za 150 radnika za male plate i mi im se klanjamo do zemlje. Naš zadatak sada je da izdržimo sa smanjenim penzijama i platama uz povećanje cena svega i svačega jer nam se od 2017. otvaraju rajska vrata i blagostanje! Ne verujete?
neba nesc
Jedino pravo resenje je ukidanje prinudnog penzionog osiguranja, te Bizmarkove socijalisticke izmisljotine. Sta se tu dogadja? Jednostavno receno; mene drzava tera da kupim njenu polisu osiguranja, da prihvatim sve uslove koje mi namece i jos da mi na kraju radnog staza kaze "puj pike ne vazi" moras jos da radis, a i neces dobiti onoliko koliko ti je obecano vec manje, jer bro nema sredstava!! Hocu sam da odlucujem o svojoj buducnosti, da li cu i koliko da izdvajam za svoje stare dane, ne treba mi nikakva dadilja. Ne treba mi Nanny-State.
mattko mattko
Da li se nekada neko u ovoj zemlji zapita da li je bacanje cveca na tenkove 1991 u prolece na Novom Beogradu imalo svoju cenu izrazenu u potrosenom novcu jedne drzave koja je bez materijalnog pokrica punih 9 godina ratovala us poklice i opet ce ako bude srece? Pa neko mora to danas da plati i najbolje je da to uradi generacija penzionera koja je i dovela do ratova. Ne mislim pri ovome samo na srbijanske penzionere vec i na sve ostale regionalne ciji fondovi imaju isti problem. Dakle, neka penzioneri placaju ono sto su zakuvali a mladi neka rade za realan novac realne poslove!
slobodan stanic
Sve sto pise Gospodin Dedic je tacno i svakako za pozdraviti je da je neko celovito progovorio o ovoj temi.NEGO ,DA LI JE PREDSEDNIK VLADE NASAO ZA SHODNO DA SE UPOZNA SA CINJENICAMA O KOJIMA SE U OVOM TEKSTU GOVOR???????????
Radovan Treći
Po dobrom, starom običaju,opet će oni koji su upravljali fondom/kriminalno/ostati nekažnjeni,sa dobrim platama ili penzijama,a kaznjavaće se oni koji nikako nisu mogli doprineti njegovom urušavanju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља