Предизборна кампања у Турској улази у завршницу и више од 50 милиона грађана, колико их има право гласа, у недељу ће одлучивати ко ће у следећих пет година бити становник велелепног председничког здања на Чанкаји, у елитном делу Анкаре.

Избори изазивају велику знатижељу, пошто ће грађани 10. августа, први пут у девет деценија дугој историји републике, директно гласати за шефа државе. Досад су то радили посланици у парламенту, чији исход је често зависио од погађања странака.

Ко ће бити 12. председник Турске Републике: премијер Тајип Ердоган, лидер владајуће Партије правде и развоја (АКП), Екмеледин Ихсаноглу, кандидат две водеће опозиционе странке, или Селахатин Демирташ иза кога стоји прокурдска Народна демократска партија. Ако је веровати анкетама, онда ће нови шеф државе бити премијер Ердоган иако је својим арогантним наступима поделио нацију. У његовој партији су уверени да ће он већ у првом кругу освојити више од 50 одсто гласова.

Према последњим анкетама, Ердоган ће добити 52 одсто гласова, Ихсаноглу 40, а Демирташ мање од десет процената.

У водећим опозиционим партијама, које стоје иза Ихсаноглуа, дипломате и бившег генералног секретара Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), ипак се надају да ће се судбина шефа државе одлучивати у другом изборном кругу и да ће тада добити подршку Курда и мањих странака. Они се жале да премијер Ердоган злоупотребљава функцију и да своју кампању води парама пореских обвезника, да су други кандидати неравноправни.

„Ово ће бити почетак нове ере. Ја нећу бити неутрални председник. Турска ће бити снажнија са шефом државе кога је изабрао народ”, самоуверен је Ердоган који најављује да ће када победи сазивати седнице владе и да ће он имати главну реч у спољној политици земље, што је досад чинио, али као премијер.

Турска је парламентарна демократија у којој су председници добрим делом били процедуралне фигуре. Они су се чак устручавали да користе сва своја овлашћења пошто је важећи устав донела хунта после војног пуча 1980. године.

Турска је на великом системском раскршћу. У кампањи у владајућој АКП најавили су да ће променити устав и увести председнички систем.

„Турској је потребан демократски и модерни устав попут оних у Француској и Америци”, објашњава заменик премијера Булент Аринч.

У опозицији кажу да ће покушати да блокирају ту иницијативу како би осујетили диктаторске амбиције садашњег премијера.

„Турској не треба нови султан”, кажу у социјалдемократској Републиканској народној партији.

У предизборној кампањи копља су се ломила око великог корупционашког скандала у који су, тврде у опозицији, до грла огрезли и поједини министри и неки чланови премијерове фамилије. Ердоган је на то одговорио на себи својствен начин: последњих недеља у притвору се нашло скоро сто полицајаца, укључујући и високе функционере, под оптужбом да су учествовали у завери против владе, премијера и државе. Раније су смењени и многи тужиоци који су покренули тај случај иза кога се наводно крије масовни грађански покрет „Хизмет” утицајног верског проповедника Фетулаха Гулена, који живи у САД.

„Влада на тај начин покушава да заташка скандал. Ердоган је шеф те банде”, упорно тврде у опозицији.

Сви кандидати за шефа државе у једном се слажу: Турска коначно мора мирним путем – дијалогом а не пушкама – да реши курдски проблем. На тај начин они очевидно желе да привуку гласове више од десет милиона припадника тог народа који се годинама оружјем бори за аутономију.

У спољној политици земље се не најављују заокрети: Анкара ће се борити за трајни мир и стабилност у региону. Под лупом је била ситуација у Гази и осуде Израела због злочина над Палестинцима, у чему је предњачио премијер Ердоган.

-------------------------------------------------------------------------

Посланик тужио Ердогана за говор мржње

Анкара – Турски опозициони посланик Хурсит Гунес поднео је данас кривичну пријаву против премијера Реџепа Тајипа Ердогана оптужујући га за подстицање расне мржње и ксенофобије, преноси Танјуг. Према наводима агенција, турски премијер рекао је прексиноћ током телевизијског интервјуа да су га људи често вређали у прошлости говорећи му да је Грузин или Јерменин. „Називали су ме Грузином. Извините што ово говорим, али говорили су ми још ружније ствари. Називали су ме Јерменином. Колико сам сазнао од свог оца и деде, ја сам Турчин”, навео је Ердоган. Представници опозиције оштро су реаговали поводом изјаве премијера, па је Мелда Онур из Републиканске народне партије питала да ли постоји етничка група која може да избегне Ердоганов говор мржње.