среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:41

Кад је српски домаћин постао ратник

Аутор: Јелена Чалијапетак, 08.08.2014. у 10:54
Ратна успомена припадника Моравске дивизије првог позива (Фото Албум сећања на наше претке из Првог светског рата)

Милан Томић, „један од многих који је само хтео да буде домаћин, гледа своја посла, али су га време и простор у којима је живео натерали да буде ратник. И херој”, наводи у опису фотографије свог прадеде носиоца Албанске споменице и солунца његов потомак. И додаје: „На слици с њим је прабака Лепосава, ништа мањи херој, само не од оних са пушком у руци.” Тај кратки запис могао би у ствари да опише и на стотине других пожутелих портрета невољних ратника-домаћина који су постали учесници Првог светског рата. Њихове фотографије објављене на сајту пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” слали су поносни унуци и праунуци, како су се многи од њих потписали, желећи да своје породично сећање учине видљивим хиљадама оних који претражују интернет.

За историју мали, невидљиви животи уплели су се у велике догађаје какав је био и Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату. Након Церске битке генерал Степа Степановић, који се сматра најзаслужнијим за победу над аустроугарском војском, унапређен је у чин војводе. Драгић Стругаревић из Лука код Ивањице, после Церске битке, постао је рањеник. Он је имао само двадесет две године када је учествовао у историјском боју који је прославио генерала Степановића. Шест година старији од њега, у маси безимених војника борио се и Грујица Петровић из Железника. За разлику од више од 3.000 погинулих српских војника на Церу, доживео је да се после рата слика са свештеником Вељком Стоиљковићем, а ова фотографија може се видети на поменутом сајту. Умро је у 66. години.

Од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије генерал Степа Степановић образовао је Церску ударну групу са циљем напада у долини Јадра. У бици у којој су обе стране претрпеле велике губитке, нарочито се прославио Други пешадијски пук првог позива „Књаз Михаило”, познатији као Гвоздени пук. На његовом челу био је пуковник Миливоје Стојановић Брка, којем је Станислав Бинички посветио „Марш на Дрину”, написан убрзо после боја на Церу. Све су то добро познате чињенице, пукови и људи незаобилазни у причи о великој српској победи. У богатој и бурној историји Гвозденог пука, јединог који је међу 100 српских пукова мобилисаних 1912. године заслужио овај назив, тешко ће на површину испливати име командира чете из битке на Церу. Али, на страницама пројекта започетог са циљем да од заборава отргне имена оних који најчешће остају безимени, и оно се може наћи – Бошко (Љубомира) Симић. Родом из села Грашевци, општина Брус. Иако није завршио Војну академију, од обичног редова стигао је до чина мајора српске војске. Ратовао је у редовима српске војске од 1912. године, а на почетку Првог светског рата са чином потпоручника премештен је у Гвоздени пук на дужност командира чете. У краткој биографији којом је посетиоце сајта „Албум сећања” са својим прадедом упознао његов праунук, наводи се и да је Бошко Симић рањен приликом повлачења ка Албанији, као и да је, између осталог, одликован златном медаљом за храброст „Милош Обилић”.   

Много познатији припадник Гвозденог пука био је још један „човек из народа” који је за јунаштво и ратне заслуге добио петнаест одликовања, међу којима је и високо француско војно одликовање, медаља „Милитар”. То је Благоје Мићков Крушић. Ратовао је у свим већим биткама Првог светског рата, од Цера, Колубаре, Кајмакчалана до Солунског фронта. Тог „обичног” српског војника Карађорђевом звездом одликовао је 1917. године регент Александар Карађорђевић и то тако што је одликовање скинуо са својих груди и ставио га на Благојеве. „Сва та одликовања опљачкана су му када су га припадници ’нове народне власти’, августа 1944. године, уз лажну оптужбу, без суда и икакаве могућности да се одбрани, ликвидирали у рејону Горње Топонице, недалеко од Ниша”, наводи се испод његове фотографије на сајту „Албум сећања”. Живот и војевање Благоја Крушића ушли су и у гусларску песму. Овај борац Гвозденог пука рехабилитован је 2007. године решењем Окружног суда у Нишу.

Иначе, кроз пројекат „Албум сећања на претке из Првог светског рата” до сада је прикупљено више од 1.000 фотографија и других докумената, попут дописних карата, писама, пасоша, војних књижица, из времена Великог рата, који су достављали најчешће потомци учесника ових судбоносних догађаја. Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године, који реализује пројекат са благословом патријарха српског Иринеја, упутио је јавни позив грађанима Србије, Србима у региону и дијаспори да достављају фотографије и документа која ће бити постављена на сајт како би било сачувано сећање и на обичне војнике, ратнике, али и оне који су код куће за њих стрепели. Позив је отворен до краја августа, а како наводе руководиоци пројекта, већ сада је прикупљено много необјављених фотографија, рукописа и ратних дневника.

----------------------------------------------------

У четвртак поклон читаоцима „Политике” – мапа Церске битке

Поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, „Политика” ће у четвртак, 14. августа, читаоцима поклонити мапу Церске битке, као и посебан подлистак са текстовима о овој бици, објављиваним у нашем листу 1914. године.


Коментари2
a090b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Kostic
Divan tekst i velicanstven Album secanja. Secanje na ljude koji su se borili za nas , za nasu decu! Ponosna sam sto sam Srpkinja i sto imamo ovakvu proslost. Ponosna sam i sto ima ovakvih udruzenja i gospodu koji se bave ovim delom nase istorije, i koji na pravi nacin pokazuju nama potomcima ko su bili ti ljudi koji su mislili iskreno, posteno i vodili racuna o otadzbini i u kom smeru treba ici. Domacini - kako to lepo zvuci, sve je danas zaboravljeno, nazalost. Srbijo, divna si zemlja sa ovakvim junacima, ponosna.
Ivan Zgrozeni
Slava im. Dok su domacini domacinski vodili zemlju Srbija je bila uspesna. Od momenta kada su komunisti domacine proglasili za "klasnog neprijatelja" i "kulaka" drzavom se upravlja nedomacinski (otuda veliki spoljni dug). Domacin se nikada ne bi zaduzivao tako da postane rob. Smrt komunizmu - Sloboda narodu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља