понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.08.2014. у 15:00 Оливер Антић

Злочинац и његово право

Постоје, нажалост, тешки случајеви који заокупе пажњу читаве јавности и уједине је у захтеву на одлучну акцију. Два су разлога за то: велике несреће или велике неправде. Велике несреће су најчешће објективног карактера (случај нпр. са последицама поплава код нас), док су неправде проузроковане увек људским чињењем или пропуштањем. Неправде се у односу на несреће доживљавају теже и са више емоција, чак гнева, посебно када су последице злочиначког понашања. Понекад управо такви случајеви подстакну на дубље размишљање, али и на законодавну акцију.

Када је ветровите вечери 1. марта 1932. отето дете америчког ваздухопловног хероја Чарлса Линберга и када је установљено да је мали Чарлс јуниор убијен, Америка је изменила и пооштрила своје прописе о отмици. Слично је и са тзв. Маријином законом о увођењу регистра педофила и силоватеља у Србији (према Марији Јовановић, осмогодишњој девојчици, жртви педофила, злочинца-повратника 2010. године).

Један од најугледнијих професора Правног факултета у Београду академик Радомир Лукић својевремено је на предавању, на последипломским студијама, на питање заговорника укидања смртне казне, које је гласило – зар смртна казна не изазива ужасне патње осуђеног, одговорио питањем – а шта је са патњом жртве?

Питање смртне казне је у Европи разрешено чл. 1 Протокола XIII Конвенције о људским правима. Тим прописом смртна казна је дефинитивно укинута, чак без могућности стављања било каквог ограничења, односно резерве на ту норму.

Међутим, ужасни крај девојчице Тијане Јурић која је тек била на прагу живота, тешко замисливе патње које су пратиле њен дефинитивни одлазак из родитељског окриља, загрљаја свих који су је волели, али и свих нас који је нисмо познавали пре овог страшног злочина који је у нама побудио велико сажаљење и огроман гнев, позива нас да нешто морамо да предузмемо. Ово тим пре што се све чешће одигравају инфамна кривична дела, такви злочини који превазилазe све што је забележено у нашој судској пракси и било везано само за хорор филмове. Такви (најтежи) злочини заслужују адекватну (најтежу) казну: трајно искључење злочинца из људског друштва.

Једaн од највећих филозофа, познат и по својој филозофији права, Г. В. Ф. Хегел, написао је да је – казна право злочинчево (злочинац има право да буде кажњен), јер је у њој садржано поштовање злочинца као разумног бића,тј. другим речима, ако је учинилац душевно болестан неће бити кажњен, већ упућен у установу затвореног типа на лечење и старање. С друге стране, изрицање адекватне казне је дужност судске власти, а доношење одговарајућих прописа је дужност законодавне власти. Извршна власт је у Тијанином случају своју дужност обавила, јер је осумњичени, уз озбиљне доказе, брзом акцијом предат правосуђу. Судска власт ће, после одговарајућег поступка, обавити своју дужност, али остаје утисак да ће правда, као крајњи циљ права, бити само делимично задовољена, јер је законодавна власт најтежу казну временски ограничила. Отуда се поставља, врло озбиљно, питање законодавног преуређења најтеже санкције у нашем праву.

Имајући у виду све релевантне међународне и домаће прописе, намеће се закључак да би требало покренути законодавну процедуру (дужност законодавства) којом би се увела казна доживотног затвора. Ова законска новина, која би имала и превентивно дејство, могла би се колоквијално назвати, слично Маријином закону, Тијанина новела. Због ње, због нас и највише због деце – рођене и оне која ће се тек родити. Пооштравање прописа, али и казнене политике наша је дужност, јер наше нечињење нас не ослобађа макар посредне одговорности. Нека нам мисао једног од највећих светских правника, Рудолфа фон Јеринга, послужи као образложење: У корову није садржана оптужба против тла на којем расте, али јесте против човека који га не плеви.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду, саветник председника Републике Србије 

Коментари35
2bd9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stela Savić
Zamišljam kako bi izgledali komentati čitalaca uglednog i ozbiljnog lista u uglednoj, ozbiljnoj i kulturnoj zemlji. Mislim da se odgovor sam nameće. Ljudi bi raspravljali o vrlo ozbiljnoj temi služeći se zdravim razumom.. Ovde su komentari na toj osnovi retki (možda dva, tri) što mnogo govori o zemlji u kojoj žive ovakvi ljudi. Neki su se čak i sprdali sa smrću, što u civilizaciji skoro i da nije zabeleženo. Jadna Srbijo, kad si izgubila osećaj za ljudski život i osnovne vrednosti ljudske, gde ideš, kuda srljaš? Možda će neko reći da je ovo samo uzorak, ali i to je mnogo. Jesam pravnik po struci, ali pravo i zakoni su razumljivi svima (to je svrha prava), jer su pisani običnim jezikom, jer im je svrha da ih SVAKO razume.
Milivoj Drašković
I za ovo - sutra tužba , A ja sam , nekad , radio gde sada radi-kako vi kažete - jadni Oliver
Milivoj Drašković
E , jadni Olivere !!
penzioner Pera
Jovica Jovic je u pravu, ni meni nije jasno zasto se prof.Antic nije usprotivio aboliciji onima kojima ni sudjenje odrzano. To je ponizenje sudke vlasti!
M R
Slazem se u potpunosti, konacno nesto razumno. Ne zanimaju me sta i kako rade "demokrate" sirom sveta, nije njihovo pravo aksioma! Pravo, kao sto rekoste, mora da posluzi pravdi, inace nije pravo nego krivo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља