уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:29

Зашто Каић пише о цензури

Аутор: Срђан Шкоросубота, 09.08.2014. у 15:00

По начину на који пише (углавном неписмено), а још више како закључује (прилично неуко), јасно ми је зашто je Иштван Каић сарадник у некаквом Институту за јавну политику Владимира Поповића Бебе. По садржају текста о цензури у „Политици” јасно ми је и зашто га јавно хвали премијер Александар Вучић.

Оно што ми није јасно јесте зашто баш он пише о цензури у српским медијима о којој, бар према ономе што је написао, готово да ништа не зна. Али је зато сигуран како је у Вучићевој Србији нема, и за то не нуди ниједан аргумент. Као до јуче техничко лице – како Каић и Дмитровић доживљавају функцију шефа деска (што је, такође, елементарно незнање) – могао сам му дати неколико свежих примера класичне цензуре која се спроводила и спроводи у „Вечерњим новостима”. Верујем да би му и сваки други поштени новинар и уредник било којег листа изашао у сусрет са сличним доказима, па би можда његов текст изгледао мање наручен, више објективан, а пре свега професионалан и базиран на чињеницама.

Дакле, цензура у Србији постоји и увек је постојала. Некадашње професионалне цензоре заменили су уредници партијски послушници, који се деценијама постављају са задатком да вође могу мирније да спавају. За ту врсту брукања професије обична надокнада су високе плате и разне привилегије, јер цензурисање, посебно ако хоћете да изгледа „стручно”, није ни наивно ни лако. Да не говорим колико може бити и опасно ако којим случајем цензуришете погрешну информацију или личност. А било је и таквих примера. Из такве свуда присутне цензуре родила се аутоцензура која, да није цензуре, не би сама за себе ни постојала, нити би је ико и помињао. Зато је данас много лакше причати о аутоцензури и некаквом кукавичлуку новинара или, пак, о уређивачкој политици, него о сталним притисцима на медије чији је резултат пре свега – цензура.

Но, да се вратимо на случај Шкоро, који је, по Каићу, исфабрикован само с једним задатком: да се докаже да постоји цензура, а тиме облати премијер Вучић и његова влада. Дакле, званично сам позван као, како констатује, анонимни новинар (само такве зову) и шеф деска „Новости”, 27. априла, на дан формирања Вучићеве владе, да гостујем на РТС-у. Тамо сам наступио као професионалац (та га је чињеница баш заболела) и сваки васпитани човек и новинар. Одговорио сам на сва питања и објаснио шта мислим о појединим кадровским решењима премијера, као и то да није добро што се за сваку „ситницу иде код Вучића” и да тиме слабе институције ове државе. Цивилизовано, мирно, достојанствено.

На пристојну критику власти уследило је непристојно и веома бахато саопштење СНС-а које је допринело да снимак мог гостовања на РТС-у и данас, готово три месеца касније, буде један од најгледанијих на друштвеним мрежама. Потом је уследила још непристојнија и здравом разуму нејасна одлука главног уредника и директора „Новости” о мојој смени. Свакако, највеће згражање, али и бурну реакцију јавности, изазвало је само образложење главног уредника које по садржини не би могли да прогутају ни бивши читаоци некадашњег „Кекеца”. Пошто је увидео да то не пролази баш како је очекивано, мој главни уредник се јавно, као и Каић, обратио Шкоробранитељима, нападајући их у помамној жељи да одбрани и себе и Вучића. И онда је нехотице изрекао најтежу оптужницу за самог Вучића да „ако хоће, премијер може за само 15 минута да ђутуре смени комплетно руководство ’Политике’” због онога о чему пишу. Својим ставом главни уредник „Новости” је практично изнео крунски доказ како се од стране власти доживљавају медији и уредници и шта је по њему улога премијера. Наравно, нико из СНС-а није реаговао на тако нешто, а морао је, јер је то био знак да се може цензурисати и уклањати свако ко другачије мисли, само ако Вучић климне главом. Видим да Иштван Каић безрезервно верује у Дмитровићево објашњење о мојој смени, па нема разлога да му овај део о „ђутуре сменама” одбаци!

Пошто су за Каића моје пребацивање по казни у „Спорт” и професионална и свака друга дискриминација простор за иронију, ево, јавно му нудим да једно време обавља ту значајну функцију помоћника уредника уместо мене. Наравно, с припадајућом платом од које би одмах пао у несвест кад би знао колико је ниска и нередовна. А пошто Дмитровићеве мисли већ узима здраво за готово, можда успе и да га спречи у намери да угаси „Спорт”. Премијер Каића јавно хвали, а то ће Дмитровић сигурно умети да цени. Притом, ту је и незаобилазни Беба. Оно што сам преживео и преживљавам после мог гостовања на РТС-у, не бих пожелео ником, па ни Иштвану.

Уколико има намеру да се и убудуће озбиљно бави аналитиком, Каић би морао, бар због читалаца, да пажљивије проверава чињенице које износи. У ствари, ако он није у стању, Беба је могао уместо њега да провери да у време Ђинђићеве власти и убиства нисам био одговорни уредник „Ревије 92”, па самим тим нисам ни могао да га сатанизујем. Али, зато поуздано знам да је Александар Вучић с радикалима то немилице чинио годинама. И можда би за Каића и Бебу било занимљиво да се утврди одакле толика промена код премијера у односу на Ђинђића. Да ли је онда мислио оно што говори или сада, кад не пропушта прилику да га помене? Достојно озбиљне анализе, посебно за сарадника Бебиног института, који је и сам дао значајан допринос сатанизацији Ђинђића и успостављању беспризорне цензуре у Србији.

Шта год да је Каића натерало да три месеца касније анализира мој наступ на РТС-у и последице које је произвео, само је потврдио да оно за шта друге оптужује практично сам производи. А посебно је разочаравајуће кад један млад човек налази оправдања и има разумевања за евидентну неправду. Али, то је Иштван. Тако је изашао из анонимности. Нажалост, на погрешан начин.


Коментари23
28d04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zele zeka
Samo kad se Škoro javio i kad je on pošten. Previše se dobro poznajemo između sebe, dosta je ćutanja. Ovi čitaoci što ne znaju ko je, kada i od koga uzeo pare za koji tekst, možda i poveruju u nešto što je napisano. Srozali ste novinarstvo na najniže grane, ne samo Vi gospodine Škoro, nego i svi ostali i mnogi pre vas, prodali ste se za male pare, jer obraz i čast nemaju cenu. Da, prividno ste poštovan član udruženja novinara, ali razmislite da li je dobro dičiti se članstvom u tako licemernom udruženju?
gospodin čovek
a šta je u tom tekstu kaić rekao, a da nije istina?
Мики Маус
Господин Дмитровић је сасвим у праву, јер цензуре има и у свим другим земљама. Разлика је само у НИВОУ, СТЕПЕНУ цензуре и аутоцензуре. Био сам у В.Б, некада великој светској империји и "колевци" демократије, па сам видео колико ту влада једноумље. То се посебно јасно показало у време агресије НАТО на СР Југославију, када су се неки енглески новинари отворено жалили да ни један текст који би био наклоњен Србима не може да прође. Наравно има изузетака, али они само потврђују правило. Оно што је најопасније није чак ни цензура, јер је упадљјива и видљива, већ је то АУТОЦЕНЗУРА. Дмитровић је управо изјавом да Вучић може да смени кога хоће за 15 мин. сам себе демантпвао. Ја сам то коментарисао: НЕЋЕ ТО ВУЧИЋ, али послушници око њега - хоће да се додворе. Није то ништа ново ни специфично за Србију. У целом свету се послушници додворавају онима на власти, негде то раде лукавије, а негде наметњиво и очигледно! Ценим Каића, али сувише је млад и неискусан да нам тако самоуверено дели лекције!
@ dobronamerni čitalac
Niste vi jedini koji dobronamerno sebi laska da se bavi ili bavio pravim novinarstvom i da zna sta je pravo novinarstvo. Srbija nikad nije imala politicki sistem koji bi dozvolio razvoj pravog novinarstva. Za tako nesto potrebne su druge vrste politicara i druge vrste novinara. Recimo da se u Srbiji svako trudi da uradi svoj posao onoliko dobro koliko moze i koliko mu sistem dopusta. A ako takav stigne do penzije i kaze sebi hvala bogu sad sam slobodan i siromasan a nikog u svom novinarskom poslu nisam olajao ili za drzavu lagao, sve je u redu. Ali molim vas, ne patronizirajte nikome i ne delite lekcije drugima i mladjima jer nije verovatno da oni ista mogu od vas da nauce. Nije iskljuceno da oni rade bolji posao u tezim uslovima od onih u kojima ste vi ikad radili.
Тома С Мор
@novinar penzioner | 11/08/2014 16:21 Џаба Вам 42 године бављења новинарством када пишете "могли БИ СТЕ га добити на суду" а треба БИСТЕ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља