четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.08.2014. у 15:00 Илија Плећаш

„Болоња“, корак назад у развоју науке

Врхунски организован рад и врхунска остварења у научној делатности треба схватити као подлогу свих осталих делатности битних за садашњост и много више за будућност. Сувише је упрошћено схватање да све оно што ради наука мора да нађе место у пракси. Такав практицистички однос према научном стваралаштву, који је код нас доста изражен, утицао је на то да губимо основно поимање науке. Често притиснути објективним потребама, а неретко и ирационалним хтењима, под науку смо сврстали све и свашта, тако да се није знало шта је истраживање и сврха истраживања, а шта је развој и сврха развоја, коначно шта је наука, а шта је техника. Излаз из тако компликоване ситуације вероватно треба тражити у разграничењима, прерасподели, али и у рационалној узајамности.

Светски критеријуми кажу: ако се један до два одсто од онога што се ради у науци и развоју пласира у производњу – постижу се такви финансијски ефекти који оправдавају сва улагања у науку и развој.

Сматрам да увођење болоњске идеје није било добро за развој науке у Србији. Уосталом, смисао „Болоње“ у европским земљама био је да се млади човек што пре запосли на одговарајуће специјализовано радно место. И нису сви, поготово најпознатији европски универзитети, прихватили мастер студије (три плус два). Шта се код нас десило? Увођењем „Болоње“ изгубиле су се магистратуре, које су биле онај кључни степеник, кад се, у ствари, постаје научни радник који је драстично раздвајао младог магистра од инжењера. И који је од њега стварао научног почетника, који ће тек након доктората стећи услове да се заиста бави науком и да у својој области пружи неки појединачни научни допринос.

Увођење „Болоње“ у нашим условима је довело до експанзије премладих и неискусних докторанада, где се уочава чињеница да огромна већина младих започиње докторске студије, зато што нема нових радних места, а не зато што имају предиспозиције да се баве науком. Резултат свега је да је научни ниво нових младих доктора знатно нижи него пре десетак и више година. Нека ми неко оспори овај закључак!

Ипак сам оптимиста да наука у Србији може да достигне виши ниво уколико се већа пажња посвети неколиким нашим научним институтима у којима се у неким областима где Србија даје европске па и светске резултате могу оформити прави центри изврсности. Активни приступ наших научника новом европском пројекту „Хоризонт 2020“ може да буде кључна степеница у развоју српске науке.

У свету се за науку издваја четири па и више процената националног дохотка. Србија последњих десетак година улаже 0,3 одсто друштвеног производа. Последица тога је и добијени резултат примене научних резултата. Ако Влада Србије, уз све данашње тешкоће, успе да подигне ниво улагања у науку макар на 0,6 одсто, тврдим да ће се убрзо видети резултати. Нама научним радницима остаје да се надамо, али и да активно предлажемо идеје које ће подићи ниво науке у Србији.

Научни саветник, Институт за нуклеарне науке Винча“

Коментари0
fecef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља