понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.08.2014. у 15:00 Илија Плећаш

„Болоња“, корак назад у развоју науке

Врхунски организован рад и врхунска остварења у научној делатности треба схватити као подлогу свих осталих делатности битних за садашњост и много више за будућност. Сувише је упрошћено схватање да све оно што ради наука мора да нађе место у пракси. Такав практицистички однос према научном стваралаштву, који је код нас доста изражен, утицао је на то да губимо основно поимање науке. Често притиснути објективним потребама, а неретко и ирационалним хтењима, под науку смо сврстали све и свашта, тако да се није знало шта је истраживање и сврха истраживања, а шта је развој и сврха развоја, коначно шта је наука, а шта је техника. Излаз из тако компликоване ситуације вероватно треба тражити у разграничењима, прерасподели, али и у рационалној узајамности.

Светски критеријуми кажу: ако се један до два одсто од онога што се ради у науци и развоју пласира у производњу – постижу се такви финансијски ефекти који оправдавају сва улагања у науку и развој.

Сматрам да увођење болоњске идеје није било добро за развој науке у Србији. Уосталом, смисао „Болоње“ у европским земљама био је да се млади човек што пре запосли на одговарајуће специјализовано радно место. И нису сви, поготово најпознатији европски универзитети, прихватили мастер студије (три плус два). Шта се код нас десило? Увођењем „Болоње“ изгубиле су се магистратуре, које су биле онај кључни степеник, кад се, у ствари, постаје научни радник који је драстично раздвајао младог магистра од инжењера. И који је од њега стварао научног почетника, који ће тек након доктората стећи услове да се заиста бави науком и да у својој области пружи неки појединачни научни допринос.

Увођење „Болоње“ у нашим условима је довело до експанзије премладих и неискусних докторанада, где се уочава чињеница да огромна већина младих започиње докторске студије, зато што нема нових радних места, а не зато што имају предиспозиције да се баве науком. Резултат свега је да је научни ниво нових младих доктора знатно нижи него пре десетак и више година. Нека ми неко оспори овај закључак!

Ипак сам оптимиста да наука у Србији може да достигне виши ниво уколико се већа пажња посвети неколиким нашим научним институтима у којима се у неким областима где Србија даје европске па и светске резултате могу оформити прави центри изврсности. Активни приступ наших научника новом европском пројекту „Хоризонт 2020“ може да буде кључна степеница у развоју српске науке.

У свету се за науку издваја четири па и више процената националног дохотка. Србија последњих десетак година улаже 0,3 одсто друштвеног производа. Последица тога је и добијени резултат примене научних резултата. Ако Влада Србије, уз све данашње тешкоће, успе да подигне ниво улагања у науку макар на 0,6 одсто, тврдим да ће се убрзо видети резултати. Нама научним радницима остаје да се надамо, али и да активно предлажемо идеје које ће подићи ниво науке у Србији.

Научни саветник, Институт за нуклеарне науке Винча“

Коментари39
71678
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Grozni
Ако је болоња негде уназадила факултете, онда су то основне студије. Докторати су на истом нивоу као и пре (у случају државних универзитета) ако нису чак и унапређени. Данашње генерације доктораната баратају светским језицима и ИТ вештинама, прате модерне трендове и не либе се да испробају и друге методе. Прочитајте мало магистарске радове и докторате из седамдесетих година у Универзитетској библиотеци - невероватан број медиокритетских радова (посебно из области друштвених наука). Библиографије огромне већине научних радника, који су започели своју каријеру пре 30так година, стану на пола А4 стране. О цитираности да не говорим. Појава приватних факултета је сасвим друга ствар. Због недовољне контроле њиховог рада, они би били овакви какви јесу и без болоње. Да нема новог система, наши научници би и даље били најстарији у Европи. На скуповима у иностранству би се појављивали докторанти од 40 година, без поштеног звања и плате, без породице и пребивалиштем код маме - на подсмех свих.
Erazmo Beogradski
Nije problem nikada bio u lošim studentima/magistrantima/doktorantima - nego u lošim profesorima i šefovima. Nek država malo proveri na šta se troši tih 0.3% - pa će joj biti jasnije zašto su nam mladi stručnjaci "loši"....
Mitar Minić
Bolonja jeste napravila prostor za malverzacije i snižavanje kriterijuma i našem visokom obrazovanju ali to nije najveći problem! Mnogo veći problem je legalizovana "prodaja" diploma na privatnim fakultetima!!! To je omogućeno našim Zakonom o visokom obrazovanju koji nema mehanizme za ujednačavanje kriterijuma na privatnim i državnim fakultetima. Poznato je da je prolaznost na ispitima privatnih fakulteta 80-90%, dok je na državnim prolaznost 20-40%. Poznato je da redovni profesori birani na privatnim fakultetima ne bi mogli da budu birani ni u zvanje docenta na državnim!!! Da ne pominjem kriterijume za disertacije i master studije!!! O svemu tome bi trebalo da misli naše Ministarstvo za obrazovanje i nauku ali nažalost svedoci smo da se tamo o tome ništa ne planira čak se može reći da su to tabu teme!!! Iz svega pomenutog može se opravdano sumnjati da se sve to u stvari namerno radi a sve u cilju potpunog urušavanja Srbije!!!!
Небески Соко - 2
Кад смо код Болоње и науке запитајмо се какав је однос наше науке према високом школству (али и обрнуто)? Где су тачке пресека „институтске“ и „универзитетске“ науке? Интересује ли то уопште ресорно министарство, тј. државу која све њих плаћа? Наши професори „беру кајмак“ тако што их сви, од дипломаца, доктораната па преко њихових асистената (и осталих) под морање дописују на своје радове – погледајте њихове астрономске коефицијенте. Наши миснистри за науку и њихови заменици и помоћници капом и шаком преливају средства Министарства на своје дотадашње (али и будуће) катедре, јер ће се наравно тамо вратити по истеку мандата. Је ли и за тај сукоб интереса крива Болоња? Ево, погледајмо случај Петнице, која је до скоро била пред гашењем... Зато се толико професора и доктора накупило по политичким партијама, и зато – усудио бих се да тврдим – сваки научни радник који се јавно оглашава у штампи – то чини из разлога своје личне промоције, а не науке или струке којом се бави!
Небески Соко - 1
Ја сам (не много, али ипак) против Болоње. Али... Болоња се ипак тиче највише организационих форми нашег високог школства, а суштина тиче нечег другог - квалитета универзитетских програма и наставе. Што би рекли - има везе, али далеко од тога да је исто. Какви су нам програми, такви ће нам бити и стручњаци и научници. Има она народна која каже од чега се све пита може направити... Због несавесне (или нестручне) контроле наших универзитетских програма (и наставе), квалитет је замењен квантитетом, што чини двоструку штету – непотребно се учи оно што није потребно. Интересантно, сви се жале – и студенти и професори (на Болоњу?). Не знам колико је познато, али некадашња пракса давања часова гимназијалцима је постала веома раширен и уносан бизнис за универзитетске наставнике. Нека је уносан, али можда ипак превише раширен. Да ли је за то Болоња крива?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља