петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Шио ми га Беко…

Аутор: Срђан Јанићијевићуторак, 12.08.2014. у 15:00

Храбар је човек Миша Беко. Најхрабрији од преосталих тајкуна и најмање тајкун од свих њих. Кога то Миша Беко данас заступа? Да ли он преузима улогу Јованке Орлеанке испред целог приватног сектора?

Свако ко вози више од „голфа тројке” ујутро се буди и размишља да је дошао дан да ће и он бити проглашен тајкуном. Плаши се, јер се бави својим послом и плаћа своје рачуне, а није на буџету државе. Сваки приватник стрепи када ће му доћи на врата и ухапсити га зато што није узео фискални рачун када је јео на репрезентацију.

Није то мали грех! Сваки приватник бео, сив или црн, саучесник је у удруженом злочиначком подухвату повећања буџетског дефицита који служи за финансирање државно-партијског апарата. Криви су јер не дају довољно да се покрију трошкови државе. А држава из мандата у мандат све скупља и већа. Једни дају мање, други траже више.

Дефицит је недостатак новца који нам треба да се финансира, како кажу, 150 милиона евра годишње у Железницама и Бог те пита колико у Железари Смедерево. И да не набрајам даље. А приватници никако да одумру.

Миша Беко – живи штит, тестира систем који не постоји. Он ће се јавити на конкурс за директора Железнице и изазвати све оне који имају исти или бољи си-ви да му буду такмаци. Железница је парадигма државе, а његова понуда је храбра, нелогична и, бојим се, неостварива.

Беко, по међународним стандардима, има радну биографију која га квалификује за овакве задатке. Има образовање које је неспорно. Има радно искуство којим јасно доказује да уме да води велике системе, у вечитој транзицији, кроз процес „пословног преокрета”. Има снагу да доноси „тешке и болне” одлуке које су у овом случају неминовне. Беко је имућан човек кога није лако поткупити за сићу.

Он добро зна да у таквим пројектима прво заврнеш славину, удариш по смањењу трошкова, па онда полако. Само би му груби радови већ донели краткорочан успех. Чак и да не ради ништа на модернизацији, може само на трошковима да скине пола за годину дана а да се то и не осети (то јест да не осете Железнице, а многи добављачи, синдикати и слични ће га звати телефоном и слати му претеће поруке).

Беко овом понудом мора да победи јер би се у супротном много обрукао. Ем се нуди, ем га неће. Ако не успе, онда ће га тек дотући. Значи, победник или покојник!

Шта је онда нелогично и зашто је то неоствариво? Беко ће оголити целу бесмисленост идеје да аматери могу нешто да професионализују. Надам се да му је то рачуница. Део изборне кампање се састојао на поруци да се јавна предузећа морају професионализовати. Бираће се људи најбољи од најбољих, само на конкурсима и тиме увести меритократија на нивоу предузећа.

Да почнемо редом. Замислимо да се Миша Беко пријави на конкурс. Обично, када постоји конкурс, постоји и конкурсна комисија. Та комисија бира најбоље људе. Да би изабрала најбоље људе, сама комисија мора да буде иста или боља од људи који се пријављују јер иначе није у стању да процени који су људи најбољи за која места. Ту је прва нелогичност.

Замислимо да смо ову препреку некако превазишли и да су неки кадровици из Владе изабрали Бека као најбољег од најбољих. Он почне да ради и мора да има некога коме ће он одговарати. Ту улогу имају управни и надзорни одбори. У тим телима морају да седе људи који имају слично искуство као Беко и који ће одобравати и употпуњавати његове предлоге и одлуке. Како сада ствари стоје, у тим телима седе неки кадрови које постави Влада, а, како смо до сада видели, професионализам није био кључан критеријум приликом њиховог избора.

Миша зна добро да рачуна и процењује ризик. Већа је вероватноћа да ће он већ самим конкурсним процесом доказати да од приче о професионализацији нема ништа него да ће он бити директор Железница, изабран на поштеном конкурсу. Још је теже замислити да ће рапортирати неком паметном управном или надзорном одбору. Наравно, чак и ако све ове баријере прође успешно, остаје оно што је суштина његове понуде, да од Железница направи успешно предузеће.

Када би дао предлог да се отпусти 1.000 радника, за врат би му скочили синдикати и цео државни апарат. Када би покушао да раскине штетне уговоре, салетели би га разне парапартијске структуре. Биће опет на насловним странама. Сликаће му жену и децу и мешаће му се у одлуке. На крају ће га понизити, као што су свакога до сада ко је хтео нешто логично и нормално да направи у том свету.

Миша је храбар и кадар, али му неће дати да победи. Ако он победи, онда је изгубио овај потемкиновски партитократски систем чије смо жртве више деценија. А они могу да изгубе више од Мише.

Мокрогорска школа менаџмента


Коментари25
94c32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мики Маус
Ово је пример српског релативно младог бизнисмена који наступа арогантно, бахато и охоло и држа нам лекције као да смо ми малоумни. Новокомпоновани богаташи на држе лекције о поштењу, а обогатили су се за десетак година, док се у Америци сматра да је за то потребно више од 30 година. Може ли да нам аутор објасни како је он од плате усшео да заради толике милионе? Да ли смо ми сви остали кретени који то нисмо могли? Ишао сам у школу скоро 20 година, имам и академско звање, имао сам и пристојну плату. Нисам ишао на одмор у иностранство, а ретко и у Југи. Суппруга ми је радила такође (професор), па сам састављао крај са крајем возећи "стојадина" годинама. Ти надобудни новокомпоновани "бизнисмени" илити контраверзни бизнисмени нека нама неспособним и глупим објасне као се то може постати милионер, односно милијардер за свегас неколико година, ДОК ЈЕ САВ ПОШТЕН СВЕТ ОСИРОМАШИО ОНИ СУ СЕ ОБОГАТИЛИ И САДА НАМ ДРЖЕ ЛЕКЦИЈЕ. Нечувена дрскост и безобразлук! Шта све овај народ трпи, али докле!?
Jovo Lazic
Bravo Srđane, odličan tekst, ali u Srbiji to ljudi ne razumeju. Ljudi/radnici još žive u samoupravnom sistemu, i oni žele da biraju i smenjuju direktora ! A istina, članovi vlade i upravnog odbora, niko od njih nema nikakva iskustva iz realnog sektora ekonomije, niko nije radio u privatnoj/multi-nacionalnoj firmi, tako da nemaju nikakva iskustva u izboru menadžera/direktora. To je isto kao moj slučaj; imam 25 godina iskustva u stranim multi-nacionalnim firmama u zemlji i inostransvu, i sada niko neće da me primi na posao, jer sam kao "over-qualified"! A u stvari, ovi što biraju i odlučuju, razni HR manadžeri, nemaju pojma ni šta traže, niti kakav im profesionalac treba, jer nemaju nikakva iskustva, kao i njihovi šefovi/direktori/vlasnici provatnih firmi.
@ Миланко Rocevacki
"I na osnovu ovog teksta jasno vidim kuda vetar duva.No to neka ostane po strani" Ne ne, recite nam kuda vetar duva kad to jasno vidite i kad imate potrebu da to kazete. Ostavite druge price po strani jer su manje interesantne a i ne izgleda da ih bas jasno vidite. Kuda vetar duva, gospodine? Ili ste mozda hteli reci da znate odakle vetar duva?
u srbiji cak ni tajkuni ne uspevaju
Kad pritisnete nekog srpskog sokola da vam objasni kako neko moze biti bogat kad duguje bankama vise nego sto on vredi sa sve svojim donjim vesom, onda tog sokola vise nigde nema. Meni srpski tajkuni lice na vlasnike smederevske zelezare. Javnost meri njihove milione po knjigovodstvenoj vrednosti njenog kapitala, a oni samo gomilaju dugove i mole boga da je neko uzme za dzabe. U Srbiji uspeva jedino politika, narocito ona koja pretvara narod u lupetala, u rulju punu mrznje i zavisti, a svi ostali gube. Verovatno su najuspesniji biznismeni u Srbiji one zenske cije guzice ponosno pokazuju tabloidi na svojim prvim stranama. One jedino vrede onoliko koliko se moze videti. Svi ostali lazu i pretvaraju se da vrede vise.
Миланко Rocevacki
I na osnovu ovog teksta jasno vidim kuda vetar duva.No to neka ostane po strani.Tekst me podstice na razmisljanje zasto smo u tolikim problemima kad su resenja nasih muka na dohvat ruke.Samo par razgovora premijere s nasim cudotvorcima i ekspertima i zemlja je na horizontu spasa.Dakle,jednog ekonomski unistenog bivseg giganta Beku.na primer Srpske zeleznice,RTB Bor Miskovicu,Srbijagas Djunicu,Zelezaru Vlahovicu,EPS Hamovicu ili Lazarevicu ili obojici zajedno jer u tandemu odlicno funkcionisu,nesto Bogoljubu Karicu uz uslov da mu bude omogucen povratak u zemlju,Marku Miskovicu Magnohrom ili opet braci Mital,Fabriku vagona nekom iz SPS ,na primer Backovicu i tako redom.Mi dakle elitu imamo.Sve im dati u ruke kao Kosticu cementare pa da vidimo i tu procvat.Naravno i da sve zaboravimo,kao prvo da li smo i u kojoj meri zaslugom nekih od pomenutih tu gde jesmo-ambisu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља