Холивудска звезда, глумица Лорин Бекол, преминула је у уторак увече у 89. години, известили су амерички медији. Филмска дива која је славу стекла у „златно доба Холивуда”, умрла је у свом дому на Менхетну у Њујорку од последица можданог удара.
Рођена је 1924. године у Њујорку као Бети Џоан Перeз, у породици јеврејских имиграната из Румуније и Пољске. После развода родитеља, усвојила је варијацију мајчиног девојачког презимена Бекол. Након школовања, каријеру је почела као модел и убрзо се, захваљујући својој лепоти, нашла на насловној страни тада једног од најпопуларнијих америчких часописа за даме „Харперс базара”. Њену фотографију у овом магазину видела је супруга Хауарда Хокса и показала је мужу који је Беколовој са 19 година понудио улогу у филму „Имати и немати” 1944. године. Прихватила је понуду и на великом платну дебитовала у 20. години, поред тада већ славног Хемфрија Богарта.
Бекол је одмах освојила Холивуд својом лепотом и изгледом, али и духовитом, секси репликом из филма: „Знаш да звиждиш, зар не? Само стиснеш усне и дунеш.” Својим заводљивим изгледом, гласом који није могао да се не примети и поспаним очима, Бекол је освојила и Богарта како на великом платну тако и у животу и пар се венчао 1945. Били су у браку све до његове смрти 1957, имали су двоје деце, и играли заједно у филмовима „Велики сан”, „Мрачни пролаз” и „Острво Ларго”.
Током више од пола века, играла је у више од 30 филмова од којих су многи класици, попут „Како се удати за милионера”, или „Убиство у Оријент експресу”, али њена каријера је имала честе падове.
Своју славу Бекол је дуговала нежном погледу који је једном приликом покушала да објасни: „Толико сам била нервозна да је једини начин да зауставим дрхтање главе био да спустим браду до груди и погледам у Богија. То је био почетак тог мог ’погледа’”.
Јавност ју је знала као Лорин, што је име које јој је дао Хокс, пријатељи су је звали крштеним именом Бети, а Богарт ју је једноставно звао Беби.
Лорин Бекол 2010. на додели Оскара (Фото Бета)
После Богартове смрти 1957, Бекол је била у вези са Френком Синатром и бурном осмогодишњем браку са глумцем Џејсоном Робардсом са којим је добила сина Сема, такође глумца.
Током шездесетих и седамдесетих година, играла је поред Пола Њумена у „Харперу” или у „Стрелцу”, последњем филму Џона Вејна. Током осамдесетих и деведесетих каријера јој је била и у успону и у паду, али је кулминирала номинацијом за Оскара за епизодну улогу мајке у филму „Огледало има два лица”. Играла је и у филмовима „Мизери”, „Висока мода” и „Догвил”, а један од њених последњих већих ангажмана био је 2004, када је у анимираном филму „Покретни дворац” позајмила глас вештици.
Бекол је освојила два „Златна глобуса”, али никада и Оскара за неку од својих улога. Ипак, Америчка академија за филмску уметност и науку доделила јој је 2010. године почасног Оскара за посебне заслуге у филмској индустрији Холивуда.
Објавила је две књиге мемоара 1979. и 1996. године, а о свом животу и каријери Лорин Бекол је једном приликом рекла: „Путовала сам ролеркостером где су врхови највиши. А падови, падови су били најнижи могући, десет спратова испод пакла.”
