четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:44

Русија и такозвани одговор на енергетско питање

Аутор: Проф. др Константинос Филисчетвртак, 14.08.2014. у 15:00

Актуелна украјинска криза поново је покренула расправу о сигурности енергетског снабдевања на европском тржишту. Кругови унутар и ван Европске уније предлажу да се сви проблеми који су у вези с енергијом реше смањивањем степена зависности од Русије. Међутим, уколико ближе сагледамо кључне изазове с којима се суочавају земље чланице, закључићемо да успостављање дугорочног функционалног односа с Москвом ипак представља далеко оптималнији избор.

Разлога је неколико:

Прво, Европска унија још није у могућности да обезбеди значајније количине гаса из других извора. Конкретније речено – а на темељу актуелне статистике – чак и када бисмо сабрали азербејџански гас, северноамерички гас из шкриљаца и увоз из источног Медитерана, постало би јасно да укупне количине не прелазе 50 бцм на годишњем нивоу – што представља само трећину количине гаса коју добијамо из Русије или око 10 одсто потрошње целе Европе.

Друго, европски увоз природног гаса као проценат укупне потрошње скочиће са садашњих 66 на 84 одсто у 2035. години. Ова чињеница, у комбинацији са опадајућим резервама у Северном мору, ствара притисак на европском тржишту и несумњиво обесхрабрује било какво експериментисање.

Треће, тренутно стање у Ираку и Либији потпуно је хаотично, па су тако ове две земље далеко ван енергетског оквира. Туркменистан је очигледно оријентисан на азијско тржиште, а Иран – наш потенцијални највећи снабдевач – наставља да трпи међународну изолацију, уз дисфункционалну инфраструктуру која захтева дуготрајна унапређивања која би омогућила да ова држава оствари свој огромни потенцијал.

Европска комисија је, са своје стране, заузела необично крут став према „Јужном току”. Узрок томе су или спољни и унутрашњи притисци да се демонстрира снага у очима Москве или тренутна ситуација у Украјини. Шта год да је разлог, реч је о неодговорном ставу у односу на велике изазове који стоје пред Европом. А с тим изазовима можемо да се ефикасније суочимо кроз сарадњу са Русијом.

„Јужни ток” суштински употпуњава „Северни ток”, који Русију директно спаја с Немачком. Штавише, руска гасоводна веза с Бугарском ни у једном делу не прелази преко неевропског континенталног тла. Трасе су, дакле, диверзификоване, предвидљивост је већа, ризик је умањен и обезбеђује се јасан правни статус кво – чиме се елиминишу дуготрајни преговори и потешкоће у прилагођавању на различите регулаторне оквире.

Поред свега наведеног, изградња „Јужног тока” представља вид делимичног повратка правде за југоисточне европске земље, које – за разлику од својих партнера у централној Европи – у потпуности зависе од енергије која пролази кроз Украјину и које ће претрпети прекид снабдевања у случају кризе. „Јужни ток” остварује управо ову неопходну промену – барем у почетку – надокнађивањем количина које пролазе кроз украјинску територију, уместо да само снабдева Европу додатним руским гасом.

Овај конкретни развој догађаја неупитно ће учврстити улогу Москве као снабдевача Европе. Ипак, требало би да имамо на уму то да је, с једне стране, кредибилитет Русије као снабдевача – уз неколико изузетних случајева – непобитан већ неколико деценија и, с друге стране, то да већини алтернатива недостају капацитет или конкурентне цене, или то да оне могу да узрокују већу геополитичку несигурност. На нама је да направимо разлику између пустих жеља и неизбежних потреба, као и да дефинишемо своје изборе на основу одговорног и реалистичног плана.

Директор Одељења за истраживање на Институту за међународне односе при Универзитету Пандио у Атини


Коментари5
9ccfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

samo moje i EU misljenje
Evropa je vise puta isticala da njenu nezavisnost od ruskog gasa nece povecati "Juzni tok". To je jos uvek ruski gas a Putin moze kad hoce zavrnuti ventile na svim gasovodima koji snabdevaju Evropu, ako to bude hteo. Svrha "Juznog toka" je da zaobidje Ukrajinu a ne da pomogne nekakvu "pravdu" za balkanske zemlje. Uostalom, Rusija vidi balkanske zemlje kao buduce clanice EU i NATO-a i na duge staze nije zainteresaovana ni za kakvu balkansku pravdu. Druga je stvar sto sadasnja srpska politika ima interesa da ignorise ovu sasvim predvidljuivu buducnost.
nikola andric
Mada se misao izrazava iskazima (recenicama) postoji takozvani ''pojmovni okviri'' za nasu orijentaciju prema stvarnosti. Objekata u stvarnosti ima previse i bez ikakvog reda pa je njihovo pojmovno uredjenje potrebno kao redukcija komplekisteta. Ali pojmovi imaju i znacenja u psiholoskom smislu (emotive meaning) te usmeravanje naseg fokusa. Politicari zbog toga biraju ''sugestivne pojmove'' za zavaravanje svojih podanika odnosno biraca. ''Smanjnje zavisnosti od Rusije'' u globalnoj ekonomiji gde su medjuzavisnosti ekonomija ne samo ocevidne nego i korisne (Ricardova teorija jos uvek vazi) je vrlo cudna jezicka sugestija. Jezicka sugestija je da je ta ''zavisnost'' nesto lose sto treba da se spreci. Ali jednostavna ''algebra'' pokazuje da koliko vise Rusija proda toliko vise Rusija moze da kupi od drugih ekonomija. Posle ovih glupih sankcija kojima je Evropa ''udesila'' sopstvena preduzeca i narocito agrare pokazuje cemu vode politicke ''jezicke igre'': kompenzaciji stete.
mimi moraca
Gospodine Filis dopao mi se vas clanak pa vas molim da mi odgovorite na pitanje: -kako je moguce da Evropa udje u ovako zapletene sankcije Rusiji da bi podrzala Ameriku i -kako Evropa nije unapred znala sta joj znaci ruski gas i gde je vode potezi koje cini? Kako niko nije umeo da proceni stetu koja ce nastati od ovakvih poteza nje same nego se i dalje pridrzava svega sto Amerika traze??? To me jako interesuje, veliki pozdrav sa Novog Zelanda.
Kipreos Kiprianou
a sta ako ameri sad uskoce i proguraju trans atlanski sporazum, kao da pomognu ostecenim evropskim snabdevacima ruske sankcije? opet konjica dolazi u zadnji cas, i puni dzepove sačici industrijalaca? sve veci ambis izmedju istoka i zapada? 21. vek je u znaku Azije i Afrike, tako da se pitam ko tu mirnije spava, a ko iz ocaja vadi planove D i F
Kalimero Nesvrstani
Evropa tj.EU,treba da se distancira od administracija SAD, jer su postale zadnjih 30 god.najvece ljudsko zlo na ovoj maloj planeti zvanoj Zemlja.. Na njoj bi trebalo da budu 4-5 ekonomskih zona, jedinstvena svetska valuta, pod zajednickom kontrolom tih zona-zemalja... Tolika upornost da Rusiju uvuku u ratnu intervenciju i to preko drugih drzava, sada cak i uvlacenja cele EU..! Realno ko bi to u NATOu,- tj. koje zemlje clanice bi oruzano napale Rusiju..i ZASTO.. Radi administ.SAD koje pujdaju deo ,,vlade,,nepromisljenih Ukrajinaca na bratski narod...da izazovu gradjanski rat..kao kod nas i kao oslabe Rusiju.. Ali ne dao bog, dodje li do tog pa vecina Ukrajinaca ce stati uz Ruse kao i nekadasnje zemlje SSSR Ali nek se sete svoje 1861 god. moguce.! brzo ce i tamo goreti, nazalost njihovih obicnih gradjana a nisu daleko od toga posle ovakvih rovarenjem i zlocina po celom Svetu..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља