недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.08.2014. у 15:00 Бране Карталовић

Полтрони су се увек заклањали иза приче о јавном интересу

У ово време наредне године Крагујевцем ће владати медијски мрак. Радио-телевизија Крагујевац мораће у приватизацију, по закону (који је донела влада СНС-а и СПС-а), градска управа (Заједно за Шумадију) избациће из зграде Недељне новине „Крагујевачке”, а ТВ Канал 9 престаће да постоји зато што је Народна банка Србије (држава под контролом СНС-а) ликвидирала финансијера овог медија – осигуравајуће друштво „Таково осигурање”.

Јадни новинари, још беднији уредници, с тим што треба правити велику разлику између (малобројних) правих новинарских радника и булументе, и новинарске и уредничке, која је свој ангажман и рад у корист владајућих структура годинама наплаћивала, онако како јој доличи – бедно, скромно, чашицом пића и ражњићима у „Зеленгори”.

Треба ли жалити за том кохортом медијских послушника, који нису имали професионалне храбрости и људске смелости да било што кажу, напишу, осим онда када је иза њих стајала „демократија”.

Једнопартијски систем СКЈ се распао, али су улогу носиоца власти и система преузеле „фракције” ДОС-а. Уместо једне, добили смо 18 странака, од којих је свака имала свог лидера, а крагујевачки новинари, по инерцији благостања, стеченог или затеченог у време радничког самоуправљања, наставили су да служе по истом моделу, истом принципу, исто онако како су служили свргнутој власти СПС-а, без трунке гриже савести и свести да је систем – модел слугерањства остао исти – за хвалоспев следује чашица пића и ражњићи у „Зеленгори”.

Данас ти новинари-уредници запомажу над злехудом судбином која их је задесила. Исте те фракције ДОС-а, које су их својевремено подржавале у борби против Милошевићевог режима, сада желе да их укину. „Коло среће се окреће”, али није ово шекспировска прича о великим идејама које покрећу и мењају свет, ово је крагујевачка прича о полтронима и улизицама који су се читавог живота, користећи привилегију да кажу да се баве озбиљним јавним послом какав је новинарство, заправо борили да заслуже мрвице с тањира, не више политичког и идеолошког какав је постојао у „давна времена”, него оног малог, страначког, с остацима „оглоданог” ДОС-а.

„Независни” новинари крагујевачки – потпомогнути градском квазиинтелектуалном елитом и стварном партијском аристократијом, која је парама „обичних” грађана, из буџета, куповала време и простор у локалним, па и у националним медијима – данас ламентирају над изгубљеним привилегијама које су, полтронским, нељудским ангажманом, стекли још у Титово и време Боре Петровића (прво полицајца, а после највећег и најбољег градоначелника Крагујевца, према мишљењу његовог актуелног наследника Верољуба Стевановића, некада члана СКЈ).

То је цела прича о крагујевачком новинарству и новинарима-уредницима, нема даље. И није то, ма шта ко мислио, тако компликовано, нема ту никакве филозофије – полтрони су се увек заклањали (и још ће) иза приче о јавном интересу, који само у теорији подразумева бригу о грађанима, конзументима информација. Сви ти „обични” грађани већ су платили те назовиновинаре, дебело и с каматом, добијајући од њих само прожвакане натукнице владајућих структура, псеудоинтелектуалне и стварне партијске елите, која у мору промена није схватила, није могла да схвати ни шта је њен, ни шта је посао новинара.

Новинарски посао, браћо и сестре, колеге и колегинице по перу, зависи само од једне ствари – не од писмености која се подразумева, не од заната који се вежба, него од карактера. Или си зец или лисица, или вук, који лиже сечиво (текст) натопљено својом крвљу, без знања и свести (чист инстинкт и страст) да се страда. То је новинарство, то је Новинар. Све остало је слугерањство, све остало су полтрони и улизице.

Ово је порука нама новинарима, али и политичарима. Неко је од њих, неки посланик у Народној скупштини, изговорио „тешке речи” – како „новинар мора да буде апостол истине или није новинар”. Вама, политичарима, који плаћате пиће и ражњиће у „Зеленгори”, имам само једно да поручим – о новинарству и новинарима још можете говорити, али се на истину, молим вас, не позивајте.

И само накратко да се вратимо почетку текста, на причу о судбини крагујевачких медија и новинара: сви који треба да пропадну – нека пропадну. Није ово нека револуционарна заповест, већ вапај да градом какав је Крагујевац, земљом каква је Србија, завладају ништа више него пристојни људи. Под пристојношћу подразумевам и образовање, и писменост, и професионализам, али надасве одговорност, која проистиче из јединог дара која припада свима нама, сваком појединачно, а то је – слобода.

И нема веће глупости од приче о цензури и аутоцензури, јер ако си слободан, ако си карактер (али само онај вучји), само тада, само тако можеш нешто постићи. О томе шта је циљ, други пут, ово је прича о страсти, о онима који је имају и онима који умиру сваког дана, како некад, тако и данас, од кукавичлука.

Коментари8
e56af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša ...
@svetlanast. st. "U sportu nije moguce umesto rezultata pokazati clansku kartu - partije na vlasti... nesrecna Jugoslavija je propala onda kada je vladajuci Savez komunista narastao na dva miliona. Propao je srecom i nesrecni Savez komunista." Biće da niste dobro zapazili da on i dalje živi samo u drugom obliku. Najvećem delu zaposlenih na državnim jaslama jedina preporuka za zaposlenje bila je upravo partijska pripadnost koju i sami naglašavate. Svi ostali, daleko kvalitetniji i sa boljim rezultatima rada marginalizovani su i izipšteni. Čast izuzecima koji zaista kvalitetno i časno obavljaju posao ali to je samo zato što se još uvek nikom nisu "zamerili" ili još niko ne kidiše na to radno mesto. Ovde decenijama vlada negativna selekcija koju održavaju poltroni. Svako kolonizovana grupa ljudi (društvo, država), a mi jesmo zapadna kolonija još od 1945.g., ima svoje potčinjene sprovodioce. Oni nam decenijama dolaze glave. Mediji nisu izuzetak. Štaviše, oni su na najvećem udaru!
sa distance
Prava slika kragujevačkog novinarstva u kome se na prste mogu izbrojati pravi profesionalci,medju kojima je i autor, i oni drugi koji srozavaju do dna ovu profesiju.Ova slika pokazuje i odnos vlasti prema novinarstvu, koje je u lokalne medije pretvorilo u svoje pi-arove , izveštače o svakom pokretu glavnog gradskog šerifa i njemu najbliskijeg , predsednika Skupštine .Za novinare tkz.Radio televizije Kragujevac,u žargonu "Verkovizije", i lista Kragujevačke, ne postoji "druga strana" ... Prenoseći samo jednu stranu i otvoreno navijajući za nju (aktuelne vlasti) oni su stvorili informativni mrak koji,nažalost, finansiraju Kragujevčani iz svojih džepova kroz poreza za budžet. Zato su licemerne izjave koje ovoh dana čitamo na stranicama Politike g. M.Jovanovića,gl.urednika Kragujevačkih, i B.Vučkovića, zam. gl.urednika RTK(Verkovizije),jer su oni stvorili po nalogu svojih mentora,vlasti, taj mrak.Naričući zbog privatizacije ,oni zanemaruju da su do sada bili u jednim rukama-V.Stevanovića
Ferdinand Bardami
Novinarstvo u manjim sredinama po Srbiji je katastrofalno. Nigde nećete čuti niti pročitati neku kritiku o gradu i onima koji grad vode, a kamoli o bahatim preduzetnicima koji ne isplaćuju plate radnicima ili o kriminalu. Sve se ulepšava i vešto izbegavaju opasne teme. To su gradovi gde je sve učaureno i gde vlada ono čuveno srpsko - ti meni, ja tebi uslugu i gde se prave nedopustivi kompromisi dobra sa zlom, gde i dan danas u kafićima sede zajedno policajci, kriminalci, direktori, inspektori i sudije, a ti isti kafići na primer ne izdaju fiskalne račune, niti su im radnici prijavljeni. Sve se zna, a ništa se ne poduzima. Da se nešto pokrene potrebni su hrabri novinari, ali svi znamo kako je prošao novinar Pantić. Lako je Beogradu, ali kako će se promeniti ovi mali gradovi po Srbiji, gde vlada zakon jačeg i gde su strukture vlasti i bezbednosti korumpirane i uplašene i samo formalno obavljaju svoj posao, dok ustvari vladaju preduzetnici i mafija.
Veličković blog
Ram za sliku stanja u lokalnim medijima ... Amen!
nikolija Perkovic
Nadamo se u Kragujevcu, kada zavlada toliko ocekivani mrak da cemo citati u vasim novinama jos nesto o nasem gradu osim stranackih izvestaja i prica sa terena gde se mnogo jede i pije i to besplatno. Sta cemo da radimo mi u Kragujevcu bez medija. A sta ce raditi dopisnici koji su teme pronalazili upravo citajuci, slusajuci i gledajuci lokalne medije i prepisivali od prozvanih poltronskih novinara. Vise i ne izmisljaju tekstove, vec ih skoro prepisuju,sto je plagijat ili kopiranje. Vec godinama tako zaradjuju hleb mnogi dopisnici koje poznajemo u Kragujevcu. Vreme je pred svima nama, a bolje je ne znati nego lagati u svakom slucaju. Lakse cemo mi u mraku osvajati slobodu nego mnogi iz kafanskih stolica koje pominje autor.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља