уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:40

Нови повод Шкору да скрене пажњу на себе

Аутор: Иштван Каићпетак, 15.08.2014. у 15:00

Сматрам да понављање једноличног садржаја који заступа­ од самог почетка појављивања на медијској сцени господину Шкору не иде у корист. Уместо да скрати муку и демантује главног уредника „Вечерњих новости” у оним детаљима које је експлицитно изнео као факте, он наставља да прави од себе жртву којој је нанета неописива неправда, захтевајући да ја саосећам с тим.

Нека ми опрости, макар био највеће зло на свету, али не могу да саосећам с неким ко је пристао да од себе створи жртвено јагње, а да при том ни једну једину реч не посвети томе да демантује да га је Ратко Дмитровић сменио у процесу који је трајао неколико месеци. Постоји Дмитровићева изјава да је више пута с њим разговарао о томе како није задовољан његовим радом, па би требало то да демантује ако сматра да је у праву. Мени изгледа посве нелогично да Дмитровић то изјави, а да није свестан да Шкоро може да га тужи.

До дана данашњег он то није демантовао, па ме је одсуство његове реакцијенавело да се ставим на Дмитровићеву страну. Поред тога, уредник „Новости”тврди да има више сведока за оно што је рекао, и то ми, све заједно, указује да је господин Шкоро на неки начин знао да ће ускоро остати без тог радног места. Зар није посве чудно колико је мало времена прошло одкад му је уручено решење и реакције НУНС-а, који је унапред покушао Дмитровићу да запуши уста? Зар то понашање није било, ма ко да је од њих двојице у праву, парекселанс цензорско?

Дакле, цензуре у Србији има, само не оне на коју Шкоро мисли, а ја никада нисам ни написао да је нема. Али је зато у гостовању на РТС-у Шкоро омаловажавао министре само због тога што раније ништа није чуо о њима. Преко мог текста добио је нови повод да скрене пажњу на себе и понови своју причу у маниру који је опет све само не професионалан. По угледу на НУНС, прву реченицу искористио је да ме увреди и налепи већ постојећу етикету, јер је сматрао да је тиме пола посла обавио. Затим ме је експресно повезао с именима као што су Беба Поповић и Александар Вучић, који су му такође криви за то што је изгубио радно место шефа деска.

Не знам зашто се чуди што пишем о његовом случају кад сам већ р­аније најављивао да ћу то учинити. О цензури не пишем као о начелном проблему, већ о конкретним случајевима за које сматрам да су чисте манипулације у циљу дискредитовања власти. Имамрадно искуство у једном електронском медију који је оптуживан за цензуру и аутоцензуру, па сам, видевши колико је цела та прича шупља, тачно могао да уочим како функционишу напади којима се прикључио и г. Шкоро.Но,он пише да не знам готово ништа о тој теми и да у својим текстовима не наводим ни један једини аргумент. Да ли то значи да су уредници „Политике” погрешили кад су ме прихватили као аутора који своје текстове гради на документованим чињеницама и понавља изјаве оних који се после љуте кад у огледалу опазе како изгледа то што су радили?

Професионални аргумент Шкора који треба да обори с ногу гласи: „Цензуре је увек било и биће је.” Тврди да је сведок великог броја случајева цензуре у „Новостима”, па чак да се дешавају и у другим компанијама с којима нема никакве везе. А ја пишем да Бранкица Станковић критикује управо ово што чини Шкоро и да, ако нешто зна о томе, треба да наведе имена и презимена, конкретне доказе да би тужилаштво могло да реагује, а не само да набаци цензуру као нешто опште и да се ствар на томе заврши. То је НУНС-ов модел манипулације који више не пролази. Па зар навођење конкретних ствари које нисмо знали не би било највећи шамар мени и свима онима који су Срђану Шкору стали на жуљ? Дакле, ни ту није спреман да буде децидан, што значи да манипулише и да под цензуром заправо подразумева одлуку неког уредника да нешто не објавиили измени.

Из текста на који је Шкоро одговарао баш таквом уредничком одлуком избачена је трећина у којој сам критиковао непрофесионално понашање новинарки Оље Бећковић, Сузане Трнинић и њихову узурпацију „ауторских емисија”, питајући се, по узору на случај „Шкоро”, шта би се десило када би њих неко сменио.Наравно да имам проблем да се помирим с тим и борим се на све могуће начине да то објавим, али ми за сада не полази за руком. Међутим, за разлику од Шкора, не пада ми на памет да такву одлуку уредника подведем под цензуру и да изигравам жртву.

Кад је реч о сатанизацији Ђинђића и искуству Срђана Шкора у „Ревији 92”, он врло добро зна да та сатанизација није вршена само до периода атентата, већ је настављена и послетога, посебно доласком Коштунице на власт почетком 2004. и предајом Легије. Зато ме ни најмање не чуди што се Шкоро још служи тијанићевском логиком,оптужујући Бебу Поповића да је у значајној мери допринео тој сатанизацији, јер се ту подсећа управо периода послеатентата и сатанизовања Ђинђићевих најближих сарадника. Ту је, дакле, Шкоро упао у сопствену замку.

И најзад, не би ми био проблем да признам да сам погрешио, ако ми се предоче докази. Увек сам више ценио људе који прихватају своје грешке од оних који се хвале да су вечито на „исправном” путу. Којима је главна сатисфакција у животу да другом кажу:„Јесам лити рекао да ће тако бити?” Али из наступа господина Шкора рекло би се да он никада неће бити у стању ни да прихвати могућност сурове и једноставне истине да је радно место изгубио не зато што га је неко цензурисао, већ зато што није добро радио свој посао. Зар је,уосталом,сад могуће бити храбар и задати себи такав ударац? С друге стране, Вучић је више пута јавно говорио и писао о својим грешкама у прошлости. Прихвата и неке од грешака у садашњости и зато немам никакав проблем када чујем да цитира Ђинђића. Напротив, имам проблем с лицемерима који се представљају као да никада ниједну лошу реч о Ђинђићу нису изговорили.

Сарадник Института за јавну политику


Коментари2
e9d84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jedan Funkcioner
oliver stojanovic | 21/08/2014 16:15 Sve dozvoljeno? Pa evo, na primer, vaš nepismeni i prazan komentar. Problematično je šta ovaj Kajić piše, kako piše i što se uopšte objavljuje, a komentari cenzurišu. I što je vaš komentar objavljen.
oliver stojanovic
Probajte da otvorite sajt "instituta ja javnu politiku" - sta cete videti: Logo nato-a!?!? http://www.publicpolicyinstitute.eu/home/ u Srbiji je bas sve dozovljeno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља