понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Јунак без споменика

Аутор: Драган Борисављевићсубота, 16.08.2014. у 10:02

Прокупље – Кад је 1912. године Србија прогласила мобилизацију за коначно ослобођење од турског ропства свих њених историјских земаља, Аврам Драгојловић са својим сарадницима у Окружној команди успео је да за само четири дана формира у Прокупљу чак четири пука са око 20.000 војника, да их све опреми и пошаље на фронт. То, кажу историчари, није забележено до тада ни у једној војсци у Европи.

А потом се Аврам ставио на чело једног од батаљона Моравске дивизије са којим је ослободио Косово и Метохију и био тешко рањен у борбама за Приштину. Болницу је, међутим, сам напустио, сустигао свој батаљон и повео у јуриш за ослобађање Битоља. Одликован је Златном медаљом за храброст, највишим тадашњим војним признањем. Показао се затим као вешт војсковођа и у познатој бици на Брегалници, када је међу првим официрима одликован тек уведеном Карађорђевом звездом.

Ускоро је унапређен и у чин потпуковника, а кад је избио Први светски рат њему је поверена команда Другим прекобројним пуком Комбиноване дивизије. То је био пук састављен од његових храбрих Топличана, који је однео одлучујућу победу на Церу. Онда је 1915. године преузео команду у једном пуку Ужичке војске и водио тешке борбе око Вишеграда штитећи одступницу српске војске ка Албанији.

У Солуну је Аврам Драгојловић помоћник команданта места са задатком да сарађује и координира рад са командама савезничких јединица. И за тај добро обаљен важан задатак одликован другом Карађорђевом звездом трећег реда, коју је имао мали број официра. Он је, иначе, био један од највише одликованих српских ратника: готово да није било нашег или страног одликовања које није додељено њему. Имао је заиста изузетну војничку каријеру: почео је као добровољац у рату са Бугарима 1885. године, а завршио са чином пуковника, иако није имао војну академију. Између два светска рата, као пензионер, он се настанио у Прокупљу, где је изградио за то доба изузетно лепу кућу и посветио се школовању деце.

Аврам Драгојловић је имао три ћерке и сина. Ћерке Радмила, Јелисавета и Надежда биле су просветни радници, а син Драгојло, кад је избио Други светски рат, био је ученик седмог разреда (данас је то трећи) гимназије. Под оптужбом да је припадао комунистима ухапшен је и одведен у заробљеништво. Никада се није сазнало где је окончао свој млади живот. Ишле су, како се прича, делегације грађана, рођаци и пријатељи да моле ондашњу власт и четничке команданте да се Драгојло, као још млад дечак, ослободи затвора и прогона. Није помогло.
Од туге за губитком јединца сина, Аврам Драгојловић је преминуо 1944. године и сахрањен на градском гробљу у Прокупљу. Док су биле живе, о гробу свог оца старале су се ћерке. Међутим, данас више нико не помиње Аврама, а ни његовог сина Драгојла. Ћерке Радмила и Јелисавета нису имале деце. Надежда, удата Шпадијер, имала је ћерку Аницу и сина Драгојла. Била су то изузетно напредна деца, али су млади помрли као тешки дистрофичари. У селу Плочнику, где су се Драгојловићи доселили око 1880. године, такође више нема Аврамових рођака по мушкој линији.

И Аврам и његов син Драгојло данас су готово потпуно заборављени. Они у Прокупљу немају ни бисте, ни споменике, ни називе улица... Само у књизи „Топлички витезови”, коју је недавно штампао мр Радоје Костић, нешто више може да се сазна о овом изузетно храбром човеку и веома успешном војсковођи.

Кућа Аврама Драгојловића у Прокупљу сада је у власништву човека који ју је купио. Ни на њој нема обележја ни икаквог помена имена једног од највећих јунака, не само његове Топлице, него и целе земље.


Коментари7
b4a59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kalimero pravdić
Zato što smo narod vrlo kratke pameti,zato smo ovde gde jesmo,a gde ćemo završiti ni Bog dragi još ne zna
Učiteljica života
Od istorije sam učio samo Punske ratove i 7 ofanziva. Tako je bilo u moje vreme. Hvala bogu da je došlo vreme da nam otvore sve naše istorijske knjige za koje komunisti nisu marili.
Anduril Andurilović
Slava mu. Kuća je u vlasništvu čoveka koji ju je kupio... Ne znam ali ja da kupujem neku staru kuču raspitao bih se ko je prvi zidao, pa bih možda o svom trošku i tablu postavio. Zamislite da živite u kući jednog ovakvog heroja. Koliko se cene heroji rat i heroji mira vidi se po ruševinama doma braće Baruh.
miles s.
Autor članka navodi da je heroj g.Avram Dragojlović bio komandant drugog prekobrojnog puka Kombinovane divizije,koja je iznela pobedu na Ceru. Istovremeno u članku o slovenačkim dobrovoljcima,koji su regrutovani u istom puku kaže se da je komandant bio pukovnik Alempije Marjanović.Interesuje me saznanje autora o ovom komandantu?.
Здравко Суботић
Није овај српски великан једини који је остаоизгубљен и од свог рода заборављен. Коме је још познат од краља Петра I званично проглашен ПРВИ ХЕРОЈ СРПСКЕ ВОЈСКЕ нек се јави. А неће се јавити нико јер нико и не зна ко је то био. А име тог јунака би морало бити познато сваком српском детету, бар као што је то Милош Обилић.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља